Dominantna Italija zasluženo na krovu Evrope

Podeli:
Bonući
Fabio Ferrari/La Presse via AP

Italija je vladar Evrope. Epilog kontinentalnog šampionata dobili smo u neizvesnoj penal završnici i interesantnom susretu, posle 1:1 tokom 120 minuta igre. U konačnom zbiru – ekipa Roberta Manćinija stigla je do trofeja tesno, ali maksimalno zasluženo. Svaka čast!

Italijanski tim, u finalnom susretu na Vembliju, zaigrao je u formaciji 4-3-3. Engleski, na suprotnoj strani, u 3-4-3.

Početak utakmice i gol Engleske, u režiji Šoa, iz brzog kontranapada u drugom minutu, umnogome je odredio način igranja u nastavku. Italija je ostala bez maksimalnog komfora, dok se nominalan gost, praktično domaćin u Londonu, našao u potencijalnoj opasnosti komforne pozicije i komocije da ne mora da igra… Mnogo je interesantno kako su se timovi nosili sa novonastalim problemima.

Milan Rastavac
Privatna arhiva

Autor je Milan Rastavac, trener grčkog superligaša Asterasa, ranije angažovan u Ksantiju, niškom Radničkom i kao selektor ženske reprezentacije Srbije

Azuri su lagano gradili uspešnu organizaciju napada bez velikog pritiska napadačke linije protivnika, međutim, u tim aktivnostima koristili su preveliki broj igrača i relativno brzo stizali do ispred zadnje linije Engleske. Kako je to bilo prebrzo, mali broj fudbalera u plavim dresovima bio je u prilici da učestvuje u završnici, a pri tom u prostorima koji su nedovoljno veliki da se napadači (Imobile, Kjeza, Insinje) adekvatno iskažu. Jednostavno, zahtevali su veći prostor  i konkretniju pomoć saigrača.

Englezi su se lagano branili sa zonskim rasporedom, veoma popularnim u mnogim ekipama na tek završenom prvenstvu 5-2-3. U takvom odnosu, dva vezna fudbalera Albiona i kada ih je prolazila lopta, kako je završnica rivala bila spora, imali su uvek dovoljno vremena da se vrate, pomognu zadnjoj liniji i na gustoću unutar niskog bloka uspešno odgovore.

Povezane vesti

Situacija se promenila, sa željom trenera da promene stvari na terenu.

Na jednoj strani, Roberto Manćini je ukapirao da nema dovoljno igrača u završnici, uvođenjem Kristiantea i Berardija značajno je više opteretio centralni deo napada svog tima. Obezbedio je ekipi poziciju da sa manjim brojem uključenih fudbalera ponovo uspešno organizuje napade, ali sada sa opasnijom završnicom i evidentnijim ugrožavanjem protivnika izraženije pravi razliku u posedu i broju udaraca na gol protivnika. Ovakva nadmoć je dovela i do kornera iz kojeg su Italijani postigli izjednačujući gol. Precizan je bio Bonući, igrao se 67. minut.

Italija
David Klein/CSM via ZUMA Wire

U nemoći da dođu do lopte, Englezi su se sve teže branili, napokon i primili gol, koji je šokirao i tim i trenera. Izmene posle gola (Saka i Henderson) unele su samo dodatnu nesigurnost. Engleski tim odustao je od plana s početka utakmice i opredelio se za očigledno nepripremljenu igru. Posledica je bila evidentna – Italija je nastavila da dominira.

Ako se posle primljenog gola, ekipa Roberta Manćinija mučila sa zgusnutom niskom zonom Engleske, tako je posle izjednačenja uživala u igri koju najbolje zna i sa novim, značajno većim prostorima koje su mogla da napada, upravo, iz razloga, jer su Englezi počeli da se brane nesto višlje. U tim momentima, videli smo najbolju Italiju, sa dosta sigurnosti i u napadu i u odbrani.

Produžeci, a i jedanaesterci, razotkrili su doslednu Italiju i nedoslednu Englesku.

Sautgejt
AP Photo/Frank Augstein

Manćini i italija, tokom prvenstva, bili su maksimalno takmičarski nastrojeni, sa velikim brojem igrača u rotaciji, kojima je trener pokazao veru u timski duh. I na finalnoj utakmici iskoristio je šest izmena i dobro izbalansirao izvođače penala.

Sautgejt i Engleska bez adekvatnih taktičkih rešenja na promene unutar utakmice. Selektor je u polufinalu zamenio igrača kojeg je ubacio tokom meča, čime je posredno poslao poruku da je pogrešio sa izborom. Na kraju, ubacio je fudbalere samo sa idejom da šutiraju jedanaesterce, ali u isti momenat, svima njima, “ubio” samopouzdanje minimalnom minutažom na terenu.

Komentari

Vaš komentar