Dve decenije duge: Da li je pred svitanje najmračnije?

EURO blog 14. jun. 202111:00 > 13:267 komentara
Podeli:
Alexander Hassenstein/Getty Images

Roterdam. Godina je 2000. Jun 25. Negde oko 20 časova. Savo Milošević postiže počasni gol i sudija Hose Marija Garsija-Aranda označava kraj. Kraj sivila za plave na toj utakmici, a početak crnila za plave i zatim crvene u godinama koje su usledile. Kako su se nizale, tako je postajalo sve crnje.

Debakl od Holandije rezultatom 6:1 u četvrtfinalu Evropskog prvenstva boleo je mnogo. Delovalo je tada da malo šta može boleti više. Ali, kao što uvek može crnje, uvek može i više. Boleti.

Povezane vesti

Zato što će uslediti period tokom kojeg bi porazi u četvrtfinalima postali izuzetno prihvatljivi. I poželjni. Veoma poželjni. Nešto što se može okarakterisati kao lep san.

Samo neka je reprezentacija tu, među najboljima na Starom kontinentu, pa neka gubi i sa 6:1. Niko se neće ljutiti. Toliko se percepcija promenila. Toliko su se očekivanja srozala.

Martin Rose/Getty Images

Ali reprezentacije više nije bilo. Nigde. Ni među osam, ni u 16, pa ni kada se društvo proširilo na 24 selekcije. Kada na Prvenstvu Evrope nije igrao samo ko nije hteo, a do osmine finala je stizao svako ko je uložio minimalni napor.

Možda se zaista i nije htelo? Kako drugačije objasniti to što je svaki, baš svaki pokušaj završen neslavno?

A nije da je trud uvek izostajao. Bilo ga je. Nekada više, nekada manje, ali uglavnom prisutan. Barem je tako delovalo.

Pokušavalo se svašta…

Rotirali su se selektori. Ukupno 18. Strani i domaći, legendarni i početnici, pa i tročlana komisija.

Mnogo je igrača defilovalo kroz državnu selekciju. Čak 242. Brojni sa vrhunskim karijerama u vrhunskim klubovima, poput Mančester Junajteda, Intera i Čelsija, najveći deo njih sa dovoljno velikim kvalitetom da se barem jedan kvalifikacioni ciklus okonča na pravi način.

Lars Baron Bongarts

Naravno, smenjivani su i predsednici Fudbalskog saveza, potpredsednici i ostali funkcioneri kada se verovalo da se promene moraju započeti sa vrha. Nekada su izmišljane i funkcije kako bi se našlo mesta za nove ljude. Računalo se, više ljudi – više ideja – veća šansa za uspeh. Kakva zabluda…

Povezane vesti

I tako, sve se činilo. Apsolutno sve. Kretalo se ispočetka i menjalo nekoliko puta. Čak su se menjala i imena države, njena granica i himna, boje i grbovi, i nadimci timova. Sve. Samo je jedno ostalo isto – Srbija nije zaigrala na Evropskom prvenstvu.

Sada je već 21godina od onog Roterdama. Proći će barem 24 do narednog kontinentalnog šampionata i šanse da se post prekine. Mnogo je. Previše. Za sve, pa i za Srbiju.

Fudbalski savez Srbije

Kada se pogledaju imena selekcija koje su tokom prethodne dve decenije uspevale da se nađu na završnom turniru, utisak postaje još gori. Bez namere da se neka od njih omalovaži, razume se.

*EURO Boki

Početi od Albanije ili Letonije? Ili možda Finske i Severne Irske? Zašto ne spomenuti istorijski poduhvat Severne Makedonije i duboko joj se nakloniti? Pa i Islandu, naravno, toj ledenoj zemlji sa brojem stanovnika približnom Novom Beogradu.

Kakvo tek poštovanje zbog osvojene titule 2004. ukazati Grčkoj, državi koja je do tada samo dva puta bila deo velikih takmičenja? Teško je naći prave reči… No, hajde, takva čuda se događaju jednom ili nikada. Ne treba ih uzimati kao reper.

REUTERS/Ognen Teofilovski

Činjenicu da su deo završnog turnira od 2000. do danas jednom ili više puta bile i Republika Irska, Vels, Bugarska, Mađarska, Slovačka, Rumunija i Slovenija svakako treba. I mora.

Ako ćemo krenuti putem podele evropskog fudbala na najviši, srednji i niži nivo, onda su te reprezentacije negde u ravni sa srpskom. A, opet, samo je Srbiji izostao plasman na EURO.

Dobro, izostajao je i Škotskoj. Celih 25 godina. A onda su Škoti u odlučujućem meču ukrstili koplja sa Orlovima u Beogradu. I pobedili.

Srpskom timu je novembarski duel protiv Ostrvljana bio možda i najbolja prilika da se plasira na EP. Meč na svom terenu sa, objektivno, slabijim protivnikom. Atmosfera na dobrom nivou, posle uverljive igre i trijumfa nad Norveškom. Sve se crtalo da se apstinencija prekine baš tada.

Bilo je samo potrebno odigrati dovoljno dobro, ne najbolje što se može, samo dovoljno dobro kako bi se rutinski osigurao put na EP. Samo…

Fudbalski savez Srbije

Uvek je crno lakše pretvoriti u još crnje, nego mu ubaciti vedrije nijanse. Tome su nas Orlovi naučili.

Protiv Škota je bilo verovatno i najcrnje u protekle dve dekade, iako je konkurencija u Azerbejdžanima, Estonijama, Slovenijama i Albanijama izuzetno velika.

Da li je zaista pred svitanje najmračnije?

Do nekog novog pokušaja…

Gde gledati EURO 2020?

Sve utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu možete da pratite na kanalu Nova S. Gledaoci koji nisu na SBB mreži, takmičenje najboljih evropskih reprezentacija mogu da gledaju bilo gde i preko bilo kog interneta u Srbiji uz specijalni EON TV paket – EON Evropsko. (PROMO)

Komentari

Vaš komentar