Završni čin. Ceo turnir u jednoj utakmici. Italija i Engleska. Fudbalski velikani i ljuti rivali. Titula evropskog prvaka na talonu. Zato će od 21 sat oči celog sveta biti uperene ka Vembliju.

Azuri mogu da se domognu drugog kontinentalnog trofeja, a prvog posle čak 53 godine. Za Gordi albion ovo je šansa da prvi put u istoriji zavlada Evropom, da posle 55 godina i svetske titule dođe do drugog pehara sa velikih takmičenja.

Iz tih i mnogih drugih razloga njihov večerašnji okršaj prevazilazi okvire jednog finala Evropskog prvenstva i predstavlja mnogo značajniju borbu.

Kako za igrače, tako i za selektore, često osporavane selektore Roberta Mančinija i Gareta Sautgejta, koji bi pobedom definitivno zapušili usta i onim najvećim kritičarima njihovog lika i dela.

Italijanski put do finala

Bez obzira na to što su im putevi ka finalu Evropskog prvenstva bili prilično različiti, u jednom možemo biti saglasni – za trofej će igrati dve selekcije koje su najviše pokazale na turniru.

Za razliku od Engleske, koja je prema svim prognozama svrstana je u jednog od tri najveća favorita, Italiji se nisu davale tolike šanse. Stavljena je u drugi, negde i tek u treći krug kandidata za najviši plasman i samo se stidljivo govorilo o njenoj mogućnosti da ode do kraja.

Sve dok nije postalo jasno da Mančinijeva ekipa igra najbolji fudbal na prvenstvu. A to se dogodilo već posle grupne faze, kojom su Azuri protutnjali pobedama nad Turskom (3:0), Švajcarskom (3:0) i Velsom (1:0).

Italijani su osminu finala i duel sa Austrijom dočekali uz seriju od 11 uzastopnih pobeda bez primljenog gola i ukupno 30 mečeva na kojima nisu doživeli poraz.

Samopouzdanje je dostizalo vrhunac, što je bilo uočljivo i protiv Austrijanaca.

Čak i kada stvari nisu išle po planu, pošto je to bio meč u kojem je prikazana najslabija predstava, imajući u vidu i kvalitet rivala, ekipa nije očajavala.

Verovala je u sebe i posle 90 minuta bez gola. Verovao je Mančini i u igrače sa klupe, pa su oni izvojevali pobedu u dodatnih 30 minuta. Federiko Kjeza u 95. i Mateo Pesina u 105. doneli su četvrtfinale (2:1).

Prvi test je položen, ali je naredni bio još teži – Belgija. Posle ispadanja Francuske u osmini finala, Belgija je smatrana najvećim favoritom na EP.

Da bi otišao do kraja, moraš pobediti i najjače. I to su Italijani uradili. Sjajna predstava u prvom poluvremenu, uz golove Nikoloa Barele i Lorenca Insinjea, bila je još jedan dokaz da ova Italija može zaista mnogo.

Nije je poremetio ni primljen pogodak iz penala pred odlazak na veliki odmor. Odbrana je u nastavku odradila posao, sačuvala je stečenu prednost za prolaz u polufinale.

Tamo je na red došla i penal serija. Zato što nijedan put ka tronu nije lagan. Tokom 120 minuta duela protiv Španije rezultat je bio 1:1.

Promašajem Manuela Lokatelija otvoreni su penali, ali su se Azuri u nastavku vratili. Đanluiđi Donaruma je odbranio pokušaj Alvara Morate u četvrtoj seriji omogućivši Žoržinju da preciznim udarcem odvede ekipu u veliko finale. Više nego zasluženo finale.

Engleski put do finala

Italija je do finalne borbe stigla sa svih šest pobeda, računajući i poslednju na penale protiv Španaca u polufinalu. Englezi se ne mogu pohvaliti perfektnim skorom. Njega su pokvarili u okršaju drugog kola grupne faze protiv „arhineprijatelja“ Škota (0:0).

Taj meč i prvi na turniru protiv Hrvatske (1:0) nisu ulivali optimizam kod engleske javnosti da Sautgejtov tim može do trofeja. Ni pobeda protiv Čeha (1:0) na zatvaranju grupa nije mnogo popravila taj stav.

Nedovoljno konkretno delovala je igra Gordi albiona. Uprkos velikom kvalitetu u ofanzivnom delu tima, stvorene šanse u prve tri utakmice mogle su se izbrojati na prstima jedne ruke. To nije predstavljalo dobru vest pred ključne borbe. A već prva naredna je, zapravo, bila ključna.

U osmini finala čekali su veliki rivali Nemci, sa kojima Ostrvljani nemaju dobru istoriju rezultata. Zato je i strah pred taj duel bio izuzetno veliki.

Ispostavilo se da Engleska ono najbolje čuva za momente kada je to najpotrebnije i da je grupnu fazu iskoristila da se dodatno uzdigne.

Tako je oborila Nemce golovima Rahima Sterlinga i Harija Kejna u drugom poluvremenu i plasirala se u četvrtfinale.

Kakav je pritisak pao sa leđa celokupnog tima videlo se u meču protiv Ukrajine. Potpuna dominacija od starta, na kraju četiri gola u mreži rivala i uverljiv prolaz u polufinale gde je protivnik bila Danska.

*EURO Boki (XXIV): Da li je moralo ovako?

U polufinalu su se Englezi prvi put susreli sa situacijom da moraju juriti zaostatak. Do tada neprobojna odbrana kapitulirala je u 30. minutu kada je Mikel Damsgor pogodio iz slobodnog udarca.

Da Sautgejtov tim, pored kvaliteta, poseduje i karakter videlo se u nastavku utakmice, pa je već devet minuta kasnije poravnao rezultat autogolom Simona Kjera.

Nastavili su Englezi da pritiskaju u drugom poluvremenu, imali nekoliko prilika da reše meč, ali su to učinili tek u produžecima. Hari Kejn je u 104. minutu realizovao penal, o kojem se mnogo diskutovalo, za dolazak na korak do osvajanja titule. It’s coming home nikada nije bio bliži.

Međusobni skor

Tokom dosadašnje istorije, Italija i Engleska su igrale 27 puta, računajući i sve prijateljske utakmice. Italijani imaju 11 pobeda, Englezi osam, dok je u osam navrata bilo nerešeno.

Povezane vesti

Manćini: Fizički su jači, ali fudbal se igra i bez lopte

Vesti EURO

10. jul 2021 1

Vesti EURO

10. jul 2021 1

Sautgejt: Engleska je spremna za Italiju

Vesti EURO

10. jul 2021 2

Vesti EURO

10. jul 2021 2

Poslednji takmičarski meč igran je u grupnoj fazi Svetskog prvenstva 2014. kada su Italijani slavili sa 2:1. Zanimljivo, i jedan i drugi tim su doživeli debakl na tom turniru i nisu prošli u nokaut fazu, pošto su završili iza Kostarike i Urugvaja.

Azuri i Gordi albion sastali su se i u četvrtfinalu Evropskog prvenstva 2012. Italija je dobila posle penala 4:2 (0:0) nastavivši put ka finalu u kojem je poražena od Španije.

Prethodni duel na velikim takmičenjima bio je u okviru borbe za treće mesto Svetskom prvenstvu 1990. u Italiji. Italijani su u Bariju pobedili rezultatom 2:1.

Ovoga puta, dve ekipe čeka finale. Ulog nikada nije bio veći. Ko će izaći kao pobednik i osvojiti titulu evropskog šampiona?

Italija ili Engleska? Nova S, 21 čas.