Sedam minuta na krovu Evrope za moćne Jugoslovene 1960.

EURO 11. jun. 202111:30 > 14. jun. 2021 15:47
Podeli:
SSSR - Jugoslavija, 1960
Guliverimage, AP Photo

Blagoje Vidinić - Vladimir Durković, Jovan Miladinović, Fahrudin Jusufi - Ante Žanetić, Željko Perušić - Željko Matuš, Dragoslav Šekularac, Dražen Jerković, Milan Galić, Bora Kostić.

Predvođeni (selektorskom komisijom) Ljubomirom Lovrićem, Dragomirom Nikolićem i Aleksandrom Tirnanićem ovih 11 igrača igrali su u finalu prvog Evropskog kupa nacija. Poraženi su od moćnih Sovjeta u 113. minutu.

I bili su prvaci kontinenta sedam minuta nakon što su preokretom, koji se i dan danas prepričava, u polufinalu eliminisali Francuze (5:4).

O prvom šampionatu Evrope nemoguće je govoriti bez uvoda. Bez priče o fudbalskim velesilama koje su zbog političke situacije u svetu redom odbijale da učestvuju na turniru. Bez priče o Sovjetima i Lavu Jašinu koji je bio prvi pravi super golman i koji je opčinio celu Evropu te godine. Bez priče o spektakularnim Jugoslovenima i preokretu protiv Francuza. Možda bez svega toga ne bi bilo ni tih sedam minuta.

Svetski šampion Zapadna Nemačka, Italija, Engleska – odbile su da učestvuju na turniru zbog neizvesne političke situacije i pomisli da možda neće moći da organizuju kvalifikacione mečeve. Španija je još bila pod Frankovom vlašću i odbijala je da putuje u Sovjetski savez, uz to nisu podržavali ideju još jednog velikog takmičenja, a imali su i podršku FIFA… Problemi su se nizali i pre nego što je turnir i rođen.

Fudbal je i tada pokazao da je jači od svega. Francuska je određena za domaćina u čast osnivača Anrija Delonea i darodavca pehara, a fudbalska Evropa videla je neke od najtalentovanijih igrača tog vremena. A prvi među njima bio je golman SSSR.

Lav Jašin bio je prva zvezda Evropskog prvenstva, trendseter među stativama, prvi golman koji nije samo stajao na golu i čekao da se stvari dese već je učestvovao u igri poput Manuela Nojera, predvodnika modernih čuvara mreže. Noseći rukavice koje su u to vreme još bile retkost, a većina njegovih kolega je i odbijala da ih nosi, dominirao je terenom samom svojom pojavom. Bio je hladan i miran i beskrajno sposoban da sačuva svoju mrežu.

Sovjeti su u svom polufinalu lako izašli na kraj sa Čehoslovačkom, pobedili su 3:0, ali meč u kome su na scenu izašli domaćini Francuzi i Jugosloveni pola sata ranije je onaj o kome se priča i sada. Posle tih 90 minuta, pisali su tada mediji, budućnost internacionalnog sporta izgledala je svetlije. Zabava koju su dve reprezentacije pružile ljubiteljima fudbala bacila je svetlo i na mračne vesti koje su stizale sa političke scene.

Povela je Jugoslavija preko Galića u 11. minutu, ali nije to vođstvo potrajalo ni minut. Uzvratio je Vinsent, a Francuzi su pred više od 26.000 gledalaca na Parku prinčeva otišli na odmor uz gol prednosti zahvaljujući pogotku Eta u 43. minutu.

Tek što je počelo drugo poluvreme Visnjevski je povisio na 3:1 za Francuze, ali je dva minuta kasnije odgovorio Ante Žanetić. Pet golova, a tek je bio 55. minut. Et je u 62. minutu povisio na 4:2. I možda je neko pomislio da je kraj. Ali, usledila su četiri spektakularna minuta jugoslovenske reprezentacije. Tomislav Knez u 75, pa Dražen Jerković dva puta u manje od dva minuta i preokret je bio serviran, a mesto u finalu posluženo Jugoslovenima.

I dan danas, ovo je najefikasnija utakmica završnice evropskih prvenstava.

Gde gledati EURO 2020?

Sve utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu možete da pratite na kanalu Nova S. Gledaoci koji nisu na SBB mreži, takmičenje najboljih evropskih reprezentacija mogu da gledaju bilo gde i preko bilo kog interneta u Srbiji uz specijalni EON TV paket – EON Evropsko. (PROMO)

SSSR - Jugoslavija, 1960
Guliverimage, AP Photo

A onda je došlo i finale protiv moćnih Sovjeta. Utakmica nakon koje će se jedan tim zvati prvim šampionom Evrope u istoriji. Sedam minuta to je bila Jugoslavija. U 113. minutu bilo je jasno da će pehar u ruke Jašina i bratije.

Šutirao je Kostić sa svih strana, na svaki mogući način pokušavao da probuši paukovu mrežu koju je Jašin ispleo na svom golu. Ali Galić je taj koji pronalazi način i Jugoslavija vodi. Igra se 43. minut.

„Šekularac je prihvatio loptu na sredini terena i dodao je Jerkoviću koji je odmah krenuo u prodor pored desne aut-linije. Oslobodio se jednog, drugog, trećeg igrača i onda poslao odličan centaršut. Galić je sve pratio, utčao je i glavom skrenuo loptu u gol“, pisao je tada izveštač Politike.*

Četiri minuta po povratku sa odmora, Vidiniću nespretno ispada lopta nakon šuta sa oko 20 metara, uzima je Slava Meterveli i pogađa za izjednačenje.

I do 90 minuta mreže ostaju mirne. Ne menja se rezultat ni posle prvog produžetka, pa ni posle zicer prilike u kojoj se našao Jerković, ali lopta mu je prošla ispod noge. U 113. minutu Viktor Ponedeljnik glavom šalje loptu u mrežu i pehar osvaja za svoju zemlju. Igrom sudbine, zbog produžetaka i vremenske razlike u SSSR je u momentu pobedonosnog gola već bio ponedeljak.

Taj pehar nikada nije bio namenjen Kostiću, Galiću, Šekiju i ekipi. Čini se da je na njemu od kada je izliven pisalo Jašinovo ime, taj prvi turnir u potpunosti je obeležio jedan čovek.

U idealnom timu pored njega su se ipak našli i drugi. Fudbal nije „one man game“ koliko god može da bude „one man show“.

U najboljem timu šampionata, ako je to bila neka uteha nakon što je veliki uspeh mogao da se dotakne i opipa u jednom trenutku, našli su se Vladimir Durković, Milan Galić, Dragoslav Šekularac i Bora Kostić.

Sovjetski savez je osvojio prvi i jedini veliki pehar u istoriji (posle je on pripisan Rusiji), a šest baklji sa jugoslovenskog grba i dalje čekaju svoj prvenac, svaka za sebe.

*Kontinent fudbala, Mihajlo Todić

Komentari

Vaš komentar