Football‘s coming home

EURO mog detinjstva 16. jun 202111:00 > 12:213 komentara
Podeli:
Pol Gaskojn
REUTERS/Action Images

Devedesete godine su u ovom regionu bile zbunjujuće i za mnogo starije, a kamoli za nas koji smo u tom periodu postajali tinejdžeri. Mi tek nismo znali gde udaramo.

EURO

U aprilu 1996. napunio sam 14 godina i uveliko je bilo vreme da se tapke, poklapke, autići i klikeri zamene flašom za igranje fota, a najveći šmekeri u društvu bili su oni koji znaju da od devojčica dobiju (fiksni) broj telefona, saberu koliko milijardi dinara vredi jedna marka i koji su dovoljno brzi da mogu da izbegnu „skidanje patika“. Period tranzicije kada se od dečaka postaje mladić nosio je sa sobom svakakve promene. Jedino što je povezivalo period vrtića, osnovne pa i srednje škole je rečenica „idem napolje“ i tradicija da se u kraju, ili u školskom dvorištu svakodnevno igra fudbal.
Za nekoga ko je tada uveliko trenirao košarku i bio opsednut pokušajima da pipne obruč ili čak zakuca na nižim koševima, nije mi bilo teško da narandžastu loptu zamenim crno-belom. Koliko god se pravili da smo „zemlja košarke“, ipak je fudbal bio i biće najpopularniji sport kod nas.

Emocije vezane za fudbal bile su pojačane tokom velikih takmičenja kada je celodnevni program bio ispunjen gledanjem i igranjem fudbala. Kada sam završio sedmi razred (1996), počelo je odbrojavanje do Evropskog prvenstva u fudbalu. Pošto se Jugoslavija nije plasirala na EP, svi u kraju smo birali reprezentaciiju za koju ćemo navijati. Nekako se sve potrefilo da izbor bude lak. „Mućke“ su tad već uveliko bile fenomen kod nas, svi smo pevali „It‘s coming home“ od „Lightning Seeds“, a reprezentacija Engleske je imala tuce superzvezda u svojim redovima. Još su bili i domaćini.

U sredu, 26. juna pre podne, nekoliko sati pre polufinala Engleska – Nemačka na Vembliju, svi tereni u kraju su bili zauzeti. Nije bitno da li se igra fudbal preko celog, viktorije, deset-devet, kocke… Bitno je da se igra. A i da što pre prođe vreme do utakmice. Pre početka meča u mojoj sobi od osam kvadrata bilo nas je više od deset, svi smo navijali za Englesku, osim jednog drugara, baksuza koji je uvek terao kontru, a i dan-danas nosi nadimak „Švaba“.

Pre početka meča, Geret Sautgejt je skrenuo pažnju na sebe, pošto je od svih najglasnije pevao englesku himnu. Tekma počinje, Vembli gori, a gori i u sobi, posebno posle gola Širera u trećem minutu. Ipak, na kraju 1:1. I sad se čovek naježi kad se seti kakve su „glave“ šutirale penale za Englesku: Širer, Plat, Pirs, Gaskojn, Šeringem… I onda šesta serija. Sautgejt se hvata za loptu, a engleski komentator izgovara „Gerete, cela Engleska je uz tebe“. Nekoliko sekundi kasnije muk. Čak i Švaba ćuti. Ima još nade, ako Nemci promaše sledeći penal. Ipak, Andreas Miler pogađa i navlači gnev na sebe imitiranjem i poziranjem kao Gaskojn. A onda i najemotivniji trenutak na prvenstvu kada Teri Venejbls grli i bodri Sautgejta…

Garet Sautgejt
REUTERS/Action Images

U četvrtak, 27. juna tereni u kraju ponovo puni. Na majicama flomasterom nacrtani lavovi. I svako ko da gol pozira. Kao Gaza naravno, ne kao Miler. Krajem meseca biće srebrna godišnjica od pomenutog meča.

Slučajno ili ne,
Igra se Evropsko prvenstvo…
Srbija se opet nije plasirala…
Geret Sautgejt je selektor Engleske…
Završnica se igra na Vembliju…
Tri lava su i dalje na majici…
Fudbal se vraća kući…
Vreme je…

Gde gledati EURO 2020?

Sve utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu možete da pratite na kanalu Nova S. Gledaoci koji nisu na SBB mreži, takmičenje najboljih evropskih reprezentacija mogu da gledaju bilo gde i preko bilo kog interneta u Srbiji uz specijalni EON TV paket – EON Evropsko. (PROMO)

Komentari

Vaš komentar