Jugoslavija 1976: Plakali smo svi od Vardara do Triglava

EURO mog detinjstva 11. jun 202110:00 > 15:5713 komentara
Podeli:
Diter Miler Dieter MUELLER, to equalize 2: 2 with a header, European Football Championship EM 1976, semi-finals, Yugoslavia - Germany 2: 4, 17.06.1976
SVEN SIMON/picture-alliance/dpa/AP Images

Kad odmalena zavolite fudbal, ali već sa deset godina u samo jednoj utakmici doživite radost, euforiju, razočaranje, suze i otrežnjenje. I naučite da Nemca nikad nećete pobediti za jedno poluvreme. Ne samo Nemca. Nikog.

Povezane vesti

Prvo veliko takmičenje koga se sećam bilo je Svetsko prvenstvo 1974. u Nemačkoj. Imao sam tada osam godina. Kao u magli pamtim nekakav kružok i kako su se tata i komšije smejali dok su Bajević, Džajić, Šurjak, Katalinski i ostali punili mrežu zbunjenih Afrikanaca.

Ej, devet puta je onaj nesrećni golman Zaira morao da izvadi loptu iz mreže.

Tek mnogo, mnogo godina kasnije shvatio sam da niti smo mi toliko dobri, niti su fudbaleri u zelenim dresovima bili toliko loši. Ali to je neka druga priča.

Ipak, prvo veliko takmičenje koje ono baš, baš pamtim, bilo je Evropsko prvenstvo 1976. u našoj Jugoslaviji. U Beogradu i Zagrebu. Ne samo zbog sličica i popunjenih albuma, više zbog sveprisutne euforije i ubeđenja da ćemo konačno postati šampioni Evrope.

Tada sam takođe prvi put u jednoj utakmici video radost i suze, euforiju i ogorčenje, sve ono što nam fudbal priređuje u svoj toj lepoti neizvesnosti i nadmetanja. Ali sa tužnim krajem.

Najpre ona pozitivna neverica zbog nestvarno dobre igre Plavih, uguravanja u mrežu i lopte i Nemaca, nadahnutog Džajića i bespomoćnog Fogtsa, nezaustavljivog Popivode i kapitena Kuleta Aćimovića … A onda, kao da je neko ugasio svetlo, ponovo ga upalio, a na terenu se u drugom poluvremenu pojavili neki potpuno drugi fudbaleri.

Švaba je to

Nisam tada ništa znao o taktici, tehnici, fizičkoj pripremi... Pamtim samo onaj delirijum i ushićenje u trenucima dok držimo lekciju Nemcima. A onda klasičan tuš. I konstatacija koju ću kasnije često slušati gledajući fudbal: „Pa, da, to ti je Švaba“.

Nisam se tada sećao Dizeldorfa ‘74 i onog sjajnog gola Paula Brajtnera kad je iznenadio našeg Maru, Letećeg Mostarca. Ali Beograd ‘76 i poraz od 2:0 do 2:4 nikad neću zaboraviti.

Tada sam prvi put saznao da Nemci nemaju samo jednog Milera, Gerda Milera. Svaki njihov golgeter je za nas bio neki „Miler“. Taj što je nas tada zavio u crno bio je Diter. Diter Miler. Mnogo godina kasnije Zvezdu će na Marakani srušiti neki drugi Diter. Diter Henes. I tako u krug. Miler, Diter, Henes, Brajtner… Sve do jedne prolećne noći 24. aprila 1991. kad smo doskočili Aumanu i Augentaleru. Ali i to je opet nekad druga priča.

Mislio sam da sam te 1976. mnogo pre Garija Linekera spoznao ono čuveno „pravilo“ da je fudbal igra u kojoj učestvuje 22 igrača i u kojoj uvek na kraju pobede Nemci. Demantovali su me tada Čehoslovaci. Onaj čuveni brka i bezobrazno hrabro izveden penal. Antonjin Penenka je tada ušao u istoriju. I to protiv Sepa Majera. U to vreme najboljeg golmana na planeti. Tako su mi govorili.

Koga briga ko je treći

Našu drugu utakmicu za treće mesto slabo pamtim. Bilo je dosta golova, ali ne i previše drame na Maksimiru. Izgubili smo od Holanđana, teških kao blato, kako će ih Kule Aćimović opisati mnogo godina kasnije. Izgubili smo iako na toj utakmici u narandžastom dresu nije bilo njihove perjanice Johana Krojfa. Zapravo, bio je to meč dvojice gubitnika, u kome je na kraju pobedio onaj kome je manje stalo da izgubi. Šta god to značilo…

Svi smo tada oplakivali poraz od Nemaca i o Holanđanima niko više nije razmišljao.

Jugoslavija je te 1976. trebalo da bude prvak Evrope. Tako smo mi svi od Vardara do Triglava mislili. Kao i 1960. u Parizu protiv Sovjeta. Takođe i 1968. u Rimu protiv Italijana. A pogotovo 1992. u Švedskoj. Tada nam nisu ni dali da učestvujemo. A garant bi sve pobedili. Ali i to je neka druga priča. Baš, baš tužna priča.

 

Evropsko prvenstvo 1976.

Zagreb, 16. jun

Holandija – Čehoslovačka 1:3 (posle produžetaka)

Beograd, 17. jun

Jugoslavija – SR Nemačka 2:4 (posle produžetaka)

Za treće mesto

Zagreb, 19. jun

Jugoslavija – Holandija 2:3 (posle produžetaka)

Finale

Beograd, 20. jun

SR Nemačka – Čehoslovačka 2:2 – 3:5 (posle penala)

 

Beogradski poraz za istoriju

Za statističare podatak da se više nikad nije dogodilo da jedan tim na Evropskom šampionatu gubi na poluvremenu 2:0 i da na kraju pobedi. Samo te 1976. kad su Nemci slavili protiv Jugoslavije sa 4:2 u Beogradu.

Gde gledati EURO 2020?

Sve utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu možete da pratite na kanalu Nova S. Gledaoci koji nisu na SBB mreži, takmičenje najboljih evropskih reprezentacija mogu da gledaju bilo gde i preko bilo kog interneta u Srbiji uz specijalni EON TV paket – EON Evropsko.

Komentari

Vaš komentar