EURO heroji: Jedan je fudbalski car i zove se Kajzer Franc

Heroji 16. jun. 202116:00 > 17. jun. 2021 1:13
Podeli:
kajzer franc bekenbauer
AP Photo/File

Po mišljenju stručnjaka i kompletne fudbalske javnosti Franc Bekenbauer je najbolji nemački fudbaler svih vremena i najbolji libero u istoriji fudbalske igre.

EURO heroji

Sa reprezentacijom Zapadne Nemačke i sa Bajernom iz Minhena osvojio je sve što u fudbalu može da se osvoji. Zato je dobio nadimak Kajzer.

Ne samo da je njegovo ime Franc podsećalo na imena brojnih imperatora, već je titulu fudbalskog cara zaslužio i neponovljivim stilom igre. Bio je igrač raskošnog talenta, lakog koraka i elegantnih pokreta, nenadmašne tehnike i preciznog šuta. Lopte je delio – kao rukom.

Rođen je samo četiri meseca po završetku Drugog svetskog rata, 11. septembra 1945. godine, u minhenskoj radničkoj četvrti Gising.

Želeo da trenira rukomet

U detinjstvu je želeo da trenira rukomet, ali kad su Fric i Otmar Valter, Ran, Posipal, Šefer i ostali junaci sa Mondijala 1954. nemačkom fudbalu doneli prvu titulu prvaka sveta, okrenuo se fudbalu. Prvu utakmicu odigrao je za Minhen 1906 kao levo krilo, a nedugo zatim postao je igrač Bajerna.

Kad je već bio na vrhuncu slave, u „žutoj štampi“ širom sveta dugo se polemisalo da li je Franc Bekenbauer sin jednog jugoslovenskog logoraša koji je za vreme rata bio interniran u Nemačkoj. Priče su prestale kad je Zlatko Čik Čajkovski, koji je Bekenbaueru bio trener punih pet godina, izjavio da – poznaje Francove roditelje.

Najbolji Čikov učenik

Legendarni jugoslovenski igrač i trener ima najveće zasluge za sjajnu Kajzerovu karijeru, jer mu je dodelio ulogu libera i odredio za organizatora igre, potpuno nesputanog bilo kakvim posebnim zaduženjima.

Bekenbauerova era počela je 1965. godine kad je Bajern zaigrao u Bundesligi. Od tog časa, Kajzer je sa Bavarcima osvojio sve – četiri titule prvaka Nemačke, četiri trofeja nacionalnog Kupa, jedan pehar Kupa pobednika kupova i tri puta za redom – 1974, 1975. i 1976. godine „srebrnu amforu“ Kupa evropskih šampiona. Najzad, 1976. godine pobedom nad brazilskom ekipom Kruzeiro trijumfovao je i u Interkontinentalnom kupu.

Za Bajern je od 1964. do 1977. godine odigrao 396 bundesligaških utakmica i bio strelac 44 puta.

Sa 17 godina imao je mesečnu platu od 160 maraka. Na vrhuncu karijere zarađivao je 500.000 maraka godišnje. Prvi je nemački fudbaler koji je zaradio milione od reklama.

Pravo bogatstvo ga je teč čekalo u Sjedinjenim Američkim Državama, kad je za potpis sa Kosmosom iz Njujorka dobio 2,5 miliona maraka. Posle dve osvojene titule sa ekipom u kojoj su bili i Pele, Kinalja, Vladislav Bogićević… vratio se u Nemačku i za 1,2 miliona maraka postao član Hamburgera SV. I sa ovim klubom je 1982. godine osvojio još jednu „salataru“ u Bundesligi. Par meseci kasnije ponovo se obreo u Kosmosu u čijem dresu je – završio igračku karijeru.

Zasenio Johana Krojfa

Za reprezentaciju Zapadne Nemačke odigrao je 103 utakmice i postigao 14 golova.

Debitovao je u pobedi „pancera“ nad Švedskom u Stokholmu 1965. u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. U Engleskoj se prvi put pojavio na završnoj smotri. Bio je jedna od najblistavijih zvezda, ali je teren ipak napustio pognute glave posle poraza od Gordog Albiona u finalu.

Četiri godine kasnije u Meksiku predvodio je reprezentaciju do trećeg mesta, da bi 1974. godine ispunio do tada jedinu neostvarenu želju – da kao kapiten pobedničkog tima podigne „Zlatnu boginju“ namenjenu svetskom prvaku. To je učinio posle obrta u finalnoj utakmici u kojem je germanska upornost odnela pobedu nad holandskim totalnim fudbalom, a Bekenbauer zasenio najvećeg takmaca u borbi za svetski tron – Johana Krojfa.

Kapiten i vođa evropskog šampiona

Traku na ruci – simbol vođe te čuvene šampionske generacije Zapadne Nemačke, u kojoj su blistali i Gerd Miler, Paul Brajtner, Berti Fogst, Ginter Necer, Jup Hajknes, Uli Henes… i drugi asovi, poneo je u takmičenju za četvrti Kup nacija – preteču današnjeg Evropskog šampionata.

Igrao je i u prethodnom ciklusu, ali „Panceri“ nisu prošli u četvrtfinale posle poraza od reprezentacije Jugoslavije u Beogradu od 1:0 i senzacionalnog remija bez golova sa – Albanijom.

U jurišu na evropski tron 1972. izabranike selektora Helmuta Šena nije zaustavila ni Engleska na „Vembliju“. Zapadna Nemačka je pobedila sa 3:1, a Bekenbauer se revanširao za ono mondijalsko finale u hramu fudbala. Završni turnir u Belgiji doneo je potpunu dominaciju „pancera“ koji su u polufinalu sa 2:1 savladali domaću selekciju, a onda u finalu sa 3:0 prosto demolirali reprezentaciju Sovjetskog Saveza. „Kajzer“ je podigao i trofej Anrija Deloneja i – bio proglašen za najboljeg igrača Starog kontinenta.

Prvi fudbaler Evrope bio je i 1976. kad je doveo reprezentaciju Zapadne Nemačke u Beograd. „Kajzer“ nikad neće zaboraviti totalnu nemoć u prvih 45 minuta polufinalnog susreta Kupa nacija protiv razigranih Jugoslovena. „Plavi“ su golovima Popivode i Džajića poveli sa 2:0 i vladaru Evrope ozbiljno zaljuljali presto. Zahvaljujući trostrukom strelcu Diteru Mileru Nemci su po ko zna koji put u fudbalskoj istoriji preokrenuli rezultat, pobedili sa 4:2 i – ušli u finale.

Franz Beckenbauer kajzer franc bekenbauer
Heinrich Sanden/picture-alliance/dpa/AP Images

Čehoslovaci mu pokvarili jubilej

Na beogradskoj „Marakani“ Bekenbauer se 26. juna 1976. spremao za dvostruko slavlje – stotu utakmicu u reprezentaciji i još jednu titulu prvaka Evrope. Jubilej su mu pokvarili Čehoslovaci. Činilo se da Ondruš, Nehoda i ostali ništa nisu naučili u potopu Jugoslovena. Golovima Švekliha i Dobiaša brzo su poveli sa 2:0, ali je Diter Miler ubrzo smanjio. „Kajzer“ je poveo „pancere“ u talase juriša, ali je golman Viktor branio i nemoguće. Let lopte je loše procenio samo jednom, u 89. minutu kad je na centaršut Bonofa Helcebajn – izjednačio.

Sve četiri utakmice Kupa nacija imale su produžetke, a finalna i – penale. Tri serije strelci oba tima izvode nepogrešivo. Jurkemik dovodi Čehoslovake u vođstvo od 4:3, a onda Uli Henes promašuje čitav gol. Hladnokrvi Panenka hazarderski, ali i majstorski, felšira loptu po sredini gola dok Sep Majer leti u stranu. Prag je opet postao „Zlatni grad“, a Bekenbauer više nije dobio novu priliku da se raduje kao igrač.

kajzer franc bekenbauer Franz BECKENBAUER wc 1990
SVEN SIMON/picture-alliance/dpa/AP Images

Revanš Maradoni punom merom

Šansu je zato dobio kao peti selektor reprezentacije Zapadne Nemačke, domaćina Prvenstva Evrope 1988. godine. Dogodilo se najgore – snove Klinsmana, Mateusa, Bremea… o tituli pred njihovom publikom, u Hamburgu su srušili Ronald Kuman i Marko Van Basten koji su Holandiju odveli u finale.

Do Bekenbaura su već dolazile brojne kritike, jer je posle poraza od Maradonine Argentine u finalu Svetskog prvenstva u Meksiku 1986. još jednom ostao praznih ruku. Ali, iz oba poraza je izvukao pouke. Na narednom Mondijalu u Italiji ponovo je doveo „Pancere“ do finala. Najzad, 8. jula 1990. na Olimpijskom stadionu u Rimu, gradu kojim su vladali mnogi Cezari, još jedan san pretvorio je u javu. Pogotkom Andreasa Bremea iz penala revanširao se Gaučosima i – ponovo zaseo na svetski presto.

Uostalom, ako je nekome bilo mesto na prestolu, onda je to fudbalski Kajzer Franc.

kajzer franc bekenbauer Gerd Muller left and Franz Beckenbauer Gerd Miler
firo sportphoto: ALDO LIVERANI

Gde gledati EURO 2020?

Sve utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu možete da pratite na kanalu Nova S. Gledaoci koji nisu na SBB mreži, takmičenje najboljih evropskih reprezentacija mogu da gledaju bilo gde i preko bilo kog interneta u Srbiji uz specijalni EON TV paket – EON Evropsko. (PROMO)

Komentari

Vaš komentar