EURO heroji: Legenda o Galetu, nezadrživom tenku u kopačkama

Heroji 11. jun. 202116:00 > 15. jun. 2021 1:15
Podeli:
Milan Galić Soccer World Cup 1962 - Quarter final - Germany v Yugoslavia 0-1 - Milan Galic (L, YUG), referee Arturo Yamasaki (C) and German captain Hans Schaefer
Willi Gutberlet/picture-alliance/dpa/AP Images

Milan Galić je, bez ikakve sumnje, jedan od najboljih igrača i golgetera koje je fudbal u nekadašnjoj Jugoslaviji ikada imao.

Povezano

O tome neumoljivo govore brojke. Igrajući za beogradski Partizan u 281 zvaničnoj utakmici mreže rivala zatresao je čak 165 puta. Iako nikada nije bio najbolji ligaški strelac, golovima je dao ogroman doprinos da crno-beli osvoje četiri šampionske titule – od 1961. do 1963. tri uzastopne, a potom i 1965. godine.

Sa Partizanom je i u čuvenoj sezoni 1965/66. igrao u finalu Kupa šampiona. Nesrećom, još bolje rečeno lošom procenom čelnika kluba, odmah posle utakmica sa francuskim Nantom u prvom kolu, u kojima je postigao dva pogotka, upućen je na odsluženje vojnog roka. Nedovoljno spreman, igrao je protiv Kraljevskog kluba u finalu na stadionu „Hejsel“ u Briselu, ali – to nije bio pravi Gale. Ko zna, da je bilo drugačije, možda tog 11. maja 1966. Srebrna amfora ne bi završila u rukama Genta i drugova…

Reprezentacija je, takođe, posebna priča. U 51 utakmici u plavom dresu Galić je postigao čak 37 golova i tako se izjednačio sa legendarnim Blagojem-Mošom Marjanovićem i ostao samo jedan gol iza Stjepana Bobeka. Taj broj bi sigurno bio i veći se njegov odlazak u belgijski Standard nije poklopio sa tadašnjom odlukom nekadašnjeg Fudbalskog saveza Jugoslavije da se u nacionalnu selekciju više ne pozivaju asovi koji igraju za inostrane klubove.

Galić je tako dugo bio na drugom mestu večite liste golgetera državnog tima. Tek 2008. dostigao ga je Savo Milošević, a 2021. prestigao Aleksandar Mitrović i potisnuo na deobu treće pozicije.

Dakle, da bi njegov učinak bio nadmašen, trebalo je da prođe više od pola veka.

Ništa čudno, kad se zna da se taj đavo kovrdžave kose, nezadrživi tenk u kopačkama, za sve što je tokom karijere postigao – izborio sam.

Detinjstvo u Domovima za ratnu siročad

Rođen 8. marta 1938. godine u Starom Đurđevu, rano je ostao bez oba roditelja. Otac Ilija je preminuo nekoliko meseci pre nego što je ugledao svetlost dana, a majku Sofije su ubile ustaše. Preživljavajući četiri godine u zbegovima po Bosni, Milana je tek po završetku ratu pronašla sestra Marija i vratila u Vojvodinu, u kojoj je proveo detinjstvo u Domovima za ratnu siročad u Kanjiži, Molu, Titelu i Zrenjaninu.

Fudbalsku azbuku naučio je u Proleteru, odakle je posle sjajnih igara za omladinsku reprezentaciju Vojvodine, a zatim i Jugoslavije, dobio je 1958. godine poziv iz Partizana. Trenirajući pod budnim okom čuvenog Ilješa Špica godinu dana kasnije debitovao je za prvi tim. Bila su dovoljna samo tri meseca da ga članovi tadašnje selektorske komisije Tirnanić, Lovrić i Nikolić uvrste u A reprezentaciju Jugoslavije.

Milutin Soskic, Vladimir Durkovic, Fahrudin Jusufi, Petar Radakovic, Vlatko Markovic, Vladimir Popovic, Dragoslav Sekularac, Drazen Jerkovic, Milan Galic, Josip Skoblar, Vladimir Kovacevic
guliverimage (Stoje: Dražen Jerković, Vlatko Markovićc, Milutin Šoškić, Vladimir Durković, Petar Radaković, Vladica Popović. Čuče: Slavko Svinjarević, Milan Galić, Josip Skoblar, Dragoslav Šekularac, Vladica Kovačević.

Debi iz snova za A reprezentaciju

Bio je to debi iz snova. Plavi su 31. maja 1959. godine igrali na beogradskom stadionu JNA protiv Bugarske u kvalifikacijama za prvi Kup nacija. Početni udarac sa centra izvodio je Petaković, koji je kratko dodao Zebecu. Prekaljeni as je loptu prosledio prema debitantu Galiću koji se kao munja probio kroz zbunjenu bugarsku odbranu i zatresao mrežu golmana Najdenova.

U arhivu Fudbalskog saveza Jugoslavije piše da je u trenutku kad je lopta ušla u gol proticao 27. sekund utakmice i da je Galić postigao najbrži pogodak u istoriji jugoslovenskog nacionalnog tima.

Tako je počela velike karijera ovog fantastičnog strelca. U četvrtfinalu istog kvalifikacionog ciklusa postigao je dva pogotka u pobedi nad Portugalijom od 5:1, da bi na završnom turniru u Parizu postigao po gol protiv Francuza u polufinalu i nezaboravnoj pobedi od 5:4 i finalu protiv Sovjetskog Saveza, kad je reprezentacija Jugoslavije poražena 2:1 tek u 114. minutu.

Titula najboljeg strelca EURO 1960.

Galić je sa dva pogotka bio jedan od petorice asova koji su podelili titulu najboljeg strelca i uvršten je u idealni tim prvog Prvenstva Evrope.

Nekoliko meseci kasnije u Rimu reprezentaciji je golovima krčio put do prve i jedine zlatne medalje na Olimpijskim igrama. Egipćanima i Turcima je po jednom zatresao mrežu, u remiju sa Bugarskom – 3:3 bio je trostruki strelac, dao je gol u polufinalu sa Italijom, a u pobedi nad Dancima u finalu od 3:1 savladao je golmana Froma već u 1. minutu. Uprkos isključenju zbog prigovora bio je najzaslužniji za trijumf plavih i sa sedam golova je, tada sa Dancem Nilsenom podelio zlatnu kopačku.

Najzad, na Svetskom prvenstvu u Čileu ’62. bio je jedan od najboljih igrača državnog tima koji je zauzeo četvrto mesto. Postigao je tri pogotka, a u velikoj pobedi nad Zapadnom Nemačkom u četvrtfinalu asisitrao je strelcu odluke Radakoviću.

Dakle, za samo dve godine Milan Galić je bio vicešampion Evrope, olimpijski šampion i četvrti na Mondijalu i po tim rezultatima pripada najuspešnijoj generaciji nekadašnje jugoslovenske reprezentacije!

Po završetku igračke karijere do penzije je radio kao pravnik u Fudbalskom savezu Jugoslavije. Preminuo je 13. septembra 2014. u Beogradu.

Gde gledati EURO 2020?

Sve utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu možete da pratite na kanalu Nova S. Gledaoci koji nisu na SBB mreži, takmičenje najboljih evropskih reprezentacija mogu da gledaju bilo gde i preko bilo kog interneta u Srbiji uz specijalni EON TV paket – EON Evropsko. (PROMO)

Milan Galić
guliverimage/imago/Aleksandar Djorovic
Komentari

Vaš komentar