EURO heroji: Platini, veći od najvećih Galskih petlova

Heroji 20. jun. 202114:00 > 24. jun. 2021 11:47
Podeli:
Michael Platini final euro 1984
guliverimage

Francuski fudbal pored mnogih titula drži i dva, reklo bi se nedostižna rekorda u vrhunskom fudbalu. „Trikolori“, naime, imaju strelce koji mogu da se pohvale da su postigli najviše golova na jednom Svetskom prvenstvu, ali i – Evropskom šampionatu.

EURO heroji

Dostignuće Žista Fontena odoleva već duže od šest decenija. Golgeter Remsa je na Mondijalu u Švedskoj 1958. protivničke golmane savladao čak 13 puta, što iz današnje perspektive izgleda kao pravo čudo. Reprezentacija Francuske je tada zauzela treće mesto zahvaljujući najviše činjenici da je Fonten jednom ili više puta zatresao mrežu na svakoj od šest utakmica ovog velikog takmičenja.

Tačno 28 godina kasnije, „Zemlja petlova“ je organizovala Evropski šampionat na kojem je – osvojila prvu veliku titulu. Na putu do trofeja Anrija Deloneja, Francuzi su odigrali pet utakmica i u svih pet u strelce se upisao njihov kapiten i najbolji igrač Mišel Platini. Pri tom je ušao i u istoriju jer nikome pre, a ni posle njega, nije uspelo da na jednom završnom turniru postigne čak – devet pogodaka.

Prvi je na otvaranju turnira dao Dancima. Igrao se 78. minut kad je Tigana započeo ko zna koji napad ka golu Kvista. Uposlio je Žiresa, ovaj pokušao da proturi loptu Lekombu, ali je odbrana Danske opet bila na mestu. Ali, na scenu je stupio Platini. Prišunjao se ivici šesnaesterca i odbijenu loptu tačnim udarcem poslao u nebranjeni deo mreže.

PLATINI Michel
guliverimage/

Lekcija „Crvenim đavolima“

Na Platinija su zaboravili i Belgijanci u narednom susretu u Nantu. Kad se Fernandezova „bomba“ odbila od prečke, odbrana „đavola“ je gledala u loptu umesto u igrača sa brojem „deset“. Platini je ponovo bio na pravom mestu i sa ivice kaznenog prostora tukao neodbranjivo, tog puta – levom nogom.

Usledila je prava fudbalska rapsodija Francuza. Žires i Fernandez su do odlaska na odmor povisili na 3:0, da bi grogirane Belgijance Platini u drugom poluvremenu prosto – nokautirao. Pfafa je savladao pogotkom sa „bele tačke“, a pred kraj utakmice i sjajnim udarcem glavom. 5:0 za Francusku, tečna igra, Platinijeva golgeterska raznovsnost – ekipa Mišela Idalgoa istakla je kandidaturu za titulu.

Mišel Platini, Dragan Pantelić
REUTERS/Action Images / Sporting Pictures

Het-trik protiv Jugoslavije

Došlo je najzad vreme da granitna francuska odbrana poklekne. Žoelu Batsu prvi pogodak na ovom turniru dao je jugoslovenski reprezentativac Miloš Šestić. I to kakav pogodak!

„Plavi“ su tako, posle dva poraza na šampionatu, poveli protiv najjačeg rivala u grupi – domaćina Francuske. Vodili su dugo, čitavih pola časa, a onda je opet Platini uzeo sudbinu utakmice u svoje ruke. Za samo petnaestak minuta tri puta je savladao Tomislava Ivkovića: najpre se sjajno ubacio u prazan prostor i iskoristio asistenciju Fererija da izjednači…

…potom je manirom rasnog centarfora poleteo kroz vazduh i trzajem glave poslao loptu u donji levi ugao…

…da bi za kraj sačuvao specijalitet po kojem je postao poznat širom fudbalskog sveta – sjajan gol iz slobodnog udarca, koji su za njega bili kao za druge igrače – penali.

EURO heroji

Poraz reprezentacije Jugoslavije ublažio je tada mladi Dragan Stojković koji je na svom prvom velikom takmičenju hrabro krenuo da baš protiv Francuza izvede jedanaesterac. Bats njegov prvi udarac brani, ali pošto je po mišljenju švajcarskog sudije Daine krenuo ranije Piksi dobija drugu priliku i smanjuje rezultat na 3:2.

Platini i „trikolori“ su nastavili dalje, a u polufinalu su ih čekali sjajni Portugalci. Na marsejskom „Velodromu“ pevala se „Marseljeza“ kad je Domerge doneo vođstvo fantastičnim golom preko živog zida, ali je prestala kad je Žordao Portugalce odveo u produžetke. Kad je ovaj sjajni fudbaler postigao i drugi gol, u srca Francuza se uvukla zebnja. Da li je to kraj šampionskih snova? Ne! Domerg drugim pogotkom u 114. minutu vraća rezultatsku neizvesnost, ali ipak ne zaslužuje epitet junaka meča.

Michael Platini Francuska EURO 1984
guliverimage/imago/WEREK

Nacionalni heroj Trikolora

Nacionalni heroj je – Platini.

Igrao se 119. minut i portugalski selektor Kabrita već je sastavljao spisak izvođača jedanaesteraca. Tada Žan Tigana kao na tacni poslužuje svog kapitena. Golman Bento je na zemlji, ali pred Platinijem su tri portugalska odbrambena igrača. Hladnokrvno, milimetarski precizno, pogađa mrežu i uvodi Francusku u finale. Antologijska utakmica i – antologijski gol!

Platini je EURO 84 otvorio i zatvorio na Parku prinčeva.

U finalu, 27. juna 1984. godine, pred njim stoji španska odbrana. U 57. minutu, kao i mnogo puta ranije tokom karijere, pogledao je preko „živog zida“ i nanišanio gde će poslati loptu. Arkonadu je, kao i brojne druge čuvare mreže, sasekao „giljotinom“. Tukao je u njegov ugao, neočekivano, majstorski i golmanu „furije“, iako se činilo da loptu već ima u rukama, nije ostalo ništa drugo nego da je – izvadi iz mreže.

A, kad je Belon u poslednjem minutu potvrdio pobedu, Platini je krenuo ka peharu – prvom u istoriji fudbalske reprezentacije Francuske.

Michel Platini (re.) und Patrick Battiston Batiston
imago/Sven Simon/guliverimage

Kapiten, prvi strelac i najbolji igrač EP 84

Bio je kapiten, prvi strelac, najbolji igrač Evropskog šampionata. Jednom rečju – pobednik. Mogao je da zatraži da se Trijumfalna kapija u „gradu svetlosti“ nazove njegovim imenom i želja bi mu bila ispunjena. Bio je na vrhuncu slave i igračke moći, pa je te godine proglašen i za najboljeg igrača Starog kontinenta.

Na kraju te godine dobio je još dva velika priznanja: najpre veliki trofej „Šampion šampiona“ kojim je proglašen za sportistu godine, a potom i Orden Legije časti.

Ali, Platiniju je bilo mnogo važnije što je najzad kao igrač najvećeg ranga bio priznat i u svojoj domovini. Jer, kao retko koji igrač u Francuskoj, neprestano je bio izložen kritikama. Nije vredelo ni što je igrajući za Nansi i u Drugoj i u Prvoj ligi bio ubedljivo najbolji strelac ekipe, ni što je 1978. ovom klubu doneo trofej nacionalnog Kupa pogotkom u finalu protiv Nice, čiji je napad tada predvodio Nenad Bjeković.

Nikako da postane ljubimac nacije

Malo toga se u stavu fudbalske javnosti prema Platiniju promenilo i kad je poneo dres Sent Etjena. Iako je 1981. postigao 20 golova koji su doprineli osvajanju šampionske titule, iako su treneri govorili da je reč o igraču nenadmašnog pregleda igre, koji pronalazi najbolja rešenja u deliću sekunde i koji je sposoban da „oživi“ i „umrtvi“ igru u zavisnosti od potreba njegove ekipe, nešto je nedostajalo da bi postao ljubimac nacije.

Slično je bilo i u dresu sa državnim grbom. Debitovao je još 1976. remijem sa Čehoslovačkom u Parizu – 2:2 i u tom susretu odmah je bio strelac. U prvih šest utakmica za trikolore postigao je pet golova, zaigrao i tresao mreže na Olimpijskim igrama u Melburnu i bio deo ekipe koja je na Svetskom prvenstvu u Argentini 1978. takmičenje završila kao treća u grupi.

Usledila su dva događaja koja će naterati Francuze da priznaju da je Mišel Platini najbolji fudbaler koji se pojavio u „zemlji Gala“ još od doba Kope i Fontena.

Presudio Liverpulu na Hejselu

Najpre je u odlučujućoj utakmici za odlazak na Mondijal u Španiji, protiv Holandije u Parizu, postigao vodeći gol. Taj pogodak iz slobodnog udarca u Francuskoj smatraju kamen temeljac svih budućih uspeha reprezentacije. Jer da Žires, Tigana, Batiston, Trezor, Rošeto, Siks i tad već opšte priznati komandant na terenu – Mišel Platini nisu otišli na smotru najboljih svetskih ekipa, ko zna da li bi ta sjajna generacija uopšte ostala na okupu. Na Svetskom prvenstvu 1982. „trikolori“ su igrali možda i najbolji fudbal i poklekli tek posle produžetaka i penala u nezaboravnoj polufinalnoj utakmici sa SR Nemačkom.

Platini je odmah posle Mondijala potpisao ugovor sa torinskom „Starom damom“ i Francuzima je tek tada postalo jasno da je baš on njihov najbolji fudbaler.

U novoj sredini odmah se nametnuo kao neprikosnoveni vođa tima. Već u prvoj sezoni stigao je do finala Kupa šampiona. U narednoj je osvojio prvenstvo i Kup Italije i sa 18 golova bio najbolji strelac lige, a zajedno sa Poljakom Bonjekom vodio je ekipu do trijumfa u Kupu pobednika kupova. U sezoni 1984/85. francuski as je sa bele tačke je presudio pobednika u tragičnom finalu Kupa šampiona sa Liverpulom, kad je na tribinama stadiona „Hejsel“ u Briselu život izgubilo 39 ljudi, uglavnom navijača kluba iz Torina. Na kraju te godine poneo je i titulu prvaka sveta, pošto je u finalu u Tokiju Juventus penalima bio bolji od Argentinos Juniors. Platini je tom prilikom dva puta bio neumoljiv egzekutor najstrože kazne – najpre u regularnom toku utakmice, a onda i poslednjeg, odlučujućeg udarca penal serije.

MICHEL PLATINI (Juventus
guliverimage/imago/Buzzi

Zaustavili ga Spasić, Sušić i Stojković

Francuze je sa trakom na ruci vodio i do polufinala na Mondijalu u Meksiku ’86. Reprezentativnu karijeru je završio 1987. godine. Za „trikolore“ je odigrao 72 utakmice, od toga 49 kao kapiten, postigavši 41 pogodak.

A, posle pauze od samo godinu dana, nastavio je dinastiju Mišel na klupi „trikolora“. Posle Mišela Idalgoa i Anrija Mišela, Mišel Platini je postao selektor, vezavši čak 19 utakmica bez poraza. Na njegovu nesreću, nije uspeo da odvede „petlove“ na Svetsko prvenstvo 1990. pošto su mu čorbu u kvalifikacijama zapržili Spasić, Sušić i, pogotovo, ovim fantastičnim volejom Dragan Stojković-Piksi, za pobedu „plavih“ od 3:2 na stadionu JNA.

Još veće razočaranje doživeo je na Evropskom šampionatu u Švedskoj ’92. kad su Francuzi posle remija sa Švedskom i Engleskom doživeli poraz od budućih prvaka Danaca i – neslavno završili takmičenje.

Prvi čovek evropske „kuće fudbala“

Platini se na veliku scenu vratio 1998. kao fudbalski diplomata, kad je predsedavao Organizacionim komitetom Svetskog prvenstva u Francuskoj, na kojem su neki novi „trikolori“ Zidan i Anri osvojili svetsku krunu. Bio je član administracije UEFA i FIFA, potpredsednik Fudbalske federacije Francuske, a od 2007. do 2015. i prvi čovek evropske „kuće fudbala“. Imao je ambiciju da postane i predsednik FIFA, ali se našao u središtu istrage o navodnoj korupciji prilikom dodele domaćinstava Svetskih prvenstava 2018. Rusiji i 2022. Kataru. Ispitavan je, čak i pritvaran, što je svakako mrlja na njegovoj blistavoj karijeri.

Gde gledati EURO 2020?

Sve utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu možete da pratite na kanalu Nova S. Gledaoci koji nisu na SBB mreži, takmičenje najboljih evropskih reprezentacija mogu da gledaju bilo gde i preko bilo kog interneta u Srbiji uz specijalni EON TV paket – EON Evropsko. (PROMO)

 

Komentari

Vaš komentar