Mnogo je, bre, dobar

Bez koske 4. sep 20228:40 > 8:4830 komentara
Podeli:
Nikola Jokić
Matias Horak/STARSPORT/2022

Gledajući prvo poluvreme koje su u subotu odigrali Srbija i Češka teško je ne podleći euforiji i zaustaviti se u optimističnim razmišljanjima o medalji za „Orlove“. Sa druge strane, pad u igri u drugom poluvremenu mnoge gledaoce, pogotovo one sklone pesimizmu, gura u najdublje ponore očajanja.

Pa vi onda čik znajte šta da mislite.

Duel Srbije i Češke:

Teško je dati sud o igri selekcije koju vodi Svetislav Pešić – Češka ne spada u rang pretendenata za najviši plasman, ali nije ni najgora na prvenstvu. Srbija predstavlja velikog favorita u D grupi i mnogi se pitaju – kako će Nikola Jokić i drugovi delovati kada na red dođu mečevi nokaut faze, u kojima mesta za kiks nema?

Ne možemo znati sa sigurnošću. Ono što trenutno jeste moguće je raščlanjivanje određenih elemenata koji stoje samostalno i „spoiler alert“ – Srbija deluje dobro.

Najbitniji razlog je – Nikola Jokić. Košarka je timski sport u kojem niko ne pobeđuje ako ne podeli teret, ali jednostavno, Srbija ima najboljeg košarkaša na svetu.

Imati najboljeg je ogromna stvar, a Srbi su se nekako na nju navikli i deluje da je previše olako shvataju. Dvostruki uzastopni MVP NBA očekivano dominira susretom kada je na parketu.

Selektor Pešić je doneo hvale vrednu odluku – igru je nezanemarljivo podredio najboljem pojedincu jer je kvalitet koji Jokić donosi najbolja šansa Srbije da pobeđuje.

Nikola Jokić
fiba.basketball

I Jokić zaslužuje velike komplimente – ne samo što sa velikim žarom igra za državni tim, trpi surove batine, već i u ekipi obavlja ulogu koja se prilično razlikuje od role koju ima u Denver Nagetsima.

Specifičan format takmičenja, drugačija pravila u FIBA košarci i novi saigrači iznedrili su „Reprezentativnog Jokića“ ili možda „Karijevog Jokić“. Na koji način se on razlikuje od „Denverovog Jokića“?

„Orao Jokić“

Somborac u reprezenzaciji primarno ima ulogu poentera, a ne razigravača, kao što je to slučaj u Nagetsima. I jedno i drugo zaduženje može da obavlja na izuzetno visokom nivou, zbog toga je i generacijski talenat.

Jokić ima raspon rešenja na niskom postu kojeg se ne bi postideo nijedan centar u istoriji evropske košarke – izuzetno mekan dodir, kao i sposobnost da bude precizan kada šutira van ravnoteže. Veoma je snažan i tera protivnika da ga čuva sa dvojicom, a svi znamo kako Nikola udvajanje može da kazni pravovremenim pasom.

Takođe, tempo kojim igra Srbija je prilagođen – dosta se insistira na pozicionom napadu jer iz njega Jokić u reketu može da pravi najveće probleme protivniku. Nema ovde mnogo driblanja u kontri i „autlet“ pasova za Jokića ili barem ne toliko kao u Denveru.

Osim toga, može se reći da u nekim aspektima Pešić vodi Srbiju kao da je NBA tim – startna petorka je standardna, uloge su jasno podeljene, a čak i rotacije su ustaljene. Jokić obično igra najveći deo prve četvrtine (protiv Čeha igrao prvih 11 i po minuta), a potom odmara. U četvrtoj deonici obično ulazi na oko sedam minuta do kraja.

Jokić se u ovakvoj podeli uloga odlično snalazi, mada uvek mora postojati ograda – protivnici Srbije nisu na najvišem nivou, ali tendencije u igri raduju. Ono što je pokazao protiv Hoandije i Češke, može da se prenese i na mečeve sa jačim protivnicima.

Dobro znamo za „Brother, I have 47!“ upućeno Rudiju Goberu. Biće da je Jokić na tom tragu.

Sve je bolji?

Posmatrajući nivo kvaliteta koji Jokić demonstrira u plavom ili belom dresu Srbije, teško je ne setiti se teksta koji je napisao američki kolega Harison Vind tokom boravka u Srbiji.

„Jokić izgleda kao da je u vrhunskoj formi. Deluje bolje na terenu nego što je bio slučaj prošle sezone u Denveru, ne kažem to olako. Hitriji je u reketu, ali je snažniji na niskom postu. Janis mu nije predstavljao nikakav problem. Deluje samouvereno, skoro pa arogantno dok igra. Kao da zna da je najbolji igrač na terenu.“

U pitanju je čovek čiji je posao da, pre svega, izbliza prati kako Somborac igra u NBA barem 82 puta svake sezone. I da, Vind je jedan od momaka iz redakcije DNVR, koji su tokom avgusta sa velikim entuzijazmom sticali znanje o košarkaškim i kulinarskim čarima Srbije.

Vindovo viđenje Jokićeve igre ticalo se meča kvalifikacija za Svetsko prvenstvo protiv Grčke u „Beogradskoj areni“, ali je apsolutno primenjivo i posle prvih nastupa na Evrobasketu. Jokić je nezaustavljiv.

Da li to znači da je svemoguć i da se ne postoji mogućnost da ima loše šutersko veče ili utakmicu na kojoj će promašiti dosta slobodnih bacanja? Apsolutno ne, ali aktuelni trend jasno pokazuje da se od njega mogu očekivati elitne partije.

Kako igraju ostali?

U principu dobro. Jokić i Micić na terenu možda provode previše minuta za ovu fazu turnira, ali to je neizbežno – Srbija nije SAD, pa da ima nepresušan izvor pojedinaca koji mogu da nose igru. Velika minutaža dvojice najboljih igrača Srbije u manje od 24 sata (Jokić 47, Micić 52) u velikoj meri je i posledica odsustva Nikole Milutinova, koji se ubrzo vraća u srpski tim.

Lučić i Kalinić su veoma spremni, a ispod svog nivoa je na duelu sa Česima bila klupa „Orlova“. Ipak, uzorak je zaista nedovoljan da bi se donosili konkretniji zaključci. U trenucima kada se domaćin u subotu vratio u igru serijom 11-0, Srbija u napadu nije bila toliko loša organizaciono, koliko je prosto – sve promašila. Lošu igru „druge petorke“ ne treba ignorisati, ali je valja staviti u pravi kontekst.

Utakmica sa Češkom je, baš kao i ona sa Holandijom, donekle dala uvid u određene slabosti u igri Srbije. Ipak, one su relativne, baš kao i pozitivne strane. Treba ozbiljno shvatiti minute u kojima Srbiji ne ide dobro, jednako kao one u kojima je Pešićev tim pravio razliku.

Istovremeno, na umu treba imati i olakšavajuću okolnost – Srbija je prethodnu utakmicu, onu sa Holandijom, završila tek 18-19 sati pre podbacivanja u kojem su za loptu skakali Jokić i Veseli.

Šta je sledeće za Srbiju?

Ništa naročito. Stručni štab Svetislava Pešića već uveliko priprema narednu utakmicu. Duel sa Finskom, koji je na programu u ponedeljak od 21.00, daće nam nove teme za razmišljanje. Zatim će meč sa Izraelom pružiti još malo informacija i naposletku – utakmica sa Poljskom.

Posle svega, prilično je izvesno da do osmine finala i, nadamo se, kasnijih faza turnira, nećemo imati jasan odgovor na pitanje „Kako će Srbija igrati kada apsolutno ne bude bilo mesta za grešku?“

Ono što zasad znamo je da su ispunjeni uslovi za umereni optimizam. E sad, koliko smo mi Srbi kompatibilni sa pojmom „umerenog“, to je neka druga priča…

Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)

Nikola Jokić
Matias Horak/STARSPORT/2022
Komentari

Vaš komentar