Zufer Avdija za SK: Da se ja pitam, Deni bi igrao za Srbiju

Vesti Eurobasket 2022 8. sep 202218:097 komentara
Podeli:
Zufer Avdija
SK

Legendarni igrač Crvene Zvezde Zufer Avdija u intervjuu za Sport Klub otkriva kako je izgledao susret sa starim prijateljima iz beogradskih dana, da sa sinom Denijem nikada nije pričao o košarci jer smatra da je to bilo bolje za njega, kao i da mu se ne sviđa današnja košarka jer je sve spalo na brojke.

Zufer kaže da se pri svakom susretu sa ljdima iz rodne zemlje evociraju uspomene i da se uopšte i ne prića o sadašnjosti.

POVEZANO

“Najdraže uspomene vezane su za Zvezdu, ne za reprezentaciju, pošto sam u klubu proveo deset godina i bio kapiten.

Bilo je to vreme romantike, košarke bez novca, velikih ugovora. Ljubav prema timu, respekt navijača, ne samo Zvezdinih već i svih timova u bivšoj Jugoslaviji. To se sve sada promenilo, otišlo u neku krajnost, i kada je u pitanju navijanje, ali i stvari vezane za finansije.

Za mene je to izgubilo neku draž, sve je postalo robotika i jurnjava ko će imati veći ugovor, ko će gde otići. Dešavalo se da igrači odbijaju da igraju za reprezentaciju, što nije bilo pojmivo u moje vreme. Čekao si jutro objavljivanja spiska, samo da vidiš da li si na njemu.

Izraelska, evropska, naša, NBA košarka, je sve to otišlo u neki pravac koji se meni ne sviđa.

Kada vidim uspehe Srbije, ipak je to Pešić, stara škola trenera koji je doneo tu romantiku, neku opuštenost, vidi se i da je klupa vesela, da je i petorka na terenu vesela, da nema konfrontacije između onih koji igraju i onih koji ne igraju. Kao da su došli na izlet. Nije kao nekad – ko će igrati, šta se kome ne sviđa… Pešić je pre košarke napravio atmosferu, odlučio ko ide, ko ne ide, a kad imaš atmosferu i zdravu svlačionicu, onda je sa takvim zvezdama lako igrati. To što sada vidim u reprezentaciji Srbije podseća me na košarku kada sam ja igrao.”

Kako biste se vi snašli u današnje vreme koje toliko kritikujete?

“Nikako! To su kompjuteri sada, svaki skok, svaki korak, svaki šut, to se piše, to se čita, danas te dižu u nebesa, sutra te nema. U naše vrme se znalo, treba postići toliko koševa i pobediti i to je to. Danas je važno koliko ćeš koševa imati, koliko asistencija, tripl-dabl, dabl-dabl. Najmanje se priča o košarci, samo ta statistika. Ide u tom pravcu da ćemo imati samo trenera, a pored njega će biti kompjuter ili robot, pa će namigivati svojim svetlima i odličivati ko da uđe, ko da izađe prema tim statističkim podacima. Ne bih se snašao jer ne to volim, ja bih da to rade ljudi, a ne kompjuteri.

U NBA se samo jure brojke, pa na osnovu njih zarađuješ novac. Svaki skok je novac, svaka asistencija novac, više se jure brojke neko rezultat.”

Nikola Jokić kao najveća zvezda Srbije?

Zvezda je uvek bilo i biće ih. Imate zvezde koje se podređuju timu i pomažu, ali i onih koji odmažu timu. Nikola je došao kao MVP, ali kada gledate Nikolu, ne vidite da je to zvezda. Vidite čoveka koji je došao da odigra i pomogne reprezentaciji, da sve igrače oko sebe učini boljima, a to je važnije nego ono što radi za sebe. On za sebe može da uradi kad god hoće, ali važno je to što pored sebe i sve ostale učini boljima. Ima i ekipa u kojima se zvezde ponašaju drugačije, prave probleme. Verovatno je Pešić rekao: Imamo Jokića i Micića, to su dva MVP igrača, ko hoće da igra sa njima, neka igra, ko neće neka kaže i neće biti u timu. Imaš dva najbolja igrača Evrope, nema tu puno priče, svi znaju gde im je mesto. Kad uđe Kuridža, on uradi ono zbog čega je ušao, svako zna svoju poziciju, ali i da nemaš poziciju, Pešić će ti je naći. Jednostavno, imate zvezda koje ne vidite kao zvezde. To su tihe zvezde, malo prigušene. U Izraelu su se pitali ko će zaustaviti Jokića, nisu znali da Srbija ima 12 Jokića.

Jokić igra košarku iz mog vremena, laganu romantičnu, bez napora, pametnu, sa glavom, ovako bi mogao da igra do pedesete godine. Voleo bih da je moj sin u NBA sa njim u timu. On igrača učini mnogo bolji, zna šta da kaže.“

Deni Avdija je zaigrao za Izrael?

„Da sam se ja pitao, preporučio bih mu da igra za NAŠU reprezentaciju. Rekao sam mu: Imaš ovo i imaš ono. Ovde ti je Svetsko prvenstvo, gde uvek možeš biti u kombinaciji, imaš Evropsko gde uvek možeš biti u kombinaciji, Olimpijske igre, teško da ćeš ikada sa Izraelom igrati OI. Ali on je rođen tamo, od malena je igrao sa svojim drugarima. On je rastao tamo, tu je i vojska koju bi trebalo da odsluži. Igranje za reprezentaciju mu je omogućilo da skrati vojni rok. Inače, morao bi da služi tri godine, pa ne bi mogao ni da se odazove reprezentaciji Srbije. Ali on je u startu odlučio, imao je 17 godina kada je doneo odluku. Ja sam lično bio za jedno, ali on za drugo.

U krvi ima mnogo više našeg, i motivaciju, ludilom nervozu, to je strašno! Ima tu i jevrejskih stvari, ali više je pokupio od mene nego od majke. Ponašanje, priča, hodanje, vožnja automobila, odmah vidiš da je naš. Hrana, psovke, tu ima mnogo više balkanskog. Ne vidim šta je dobio odrastanjem u Tel Avivu, čak i muziku našu sluša.“

Komentari

Vaš komentar