Mihin intervju: Prvi put na Marakani, put do Zvezde…

Fudbal ostalo 17. dec 202215:29
Printscreen

Komemoracija povodom smrti legendarnog Siniše Mihajlovića biće održana u nedelju u 11 časova u Medija centru stadiona “Rajko Mitić”, saopštio je FK Crvena zvezda.

Otvorena je i knjiga žalosti, u koju će u subotu (danas) od 10 do 17 časova moći da se upišu svi koji požele, u Muzeju Crvene zvezde.

Na sajtu crveno-belih prisetili su se i nekih izjava jednog od igrača koji je bio simbol Zvezde.

„Bio sam mali, imao sam pet ili šest godina kada se javila emocija prema Crvenoj zvezdi. Iako u mojoj familiji niko nije navijao za Zvezdu, jer je moj otac rođen u Banja Luci i bodrio je Borac i Želju, ja sam oduvek navijao za Zvezdu. U bivšoj Jugoslaviji je svako navijao za jedan klub, ali je svako od njih po malo imao simpatije i prema Zvezdi. Oduvek sam bio navijač Crvene zvezde, gledao utakmice, bio sam na stadionu kao dete sa ocem. Išli smo iz Borova za Beograd. Gledali smo mečeve kada je igrao Dule Savić i Džajina generacija. To su veoma lepe uspomene“, počeo je razgovor Mihajlović za klupsku televiziju.

Prisetio se legendarni as i prve utakmice Crvene zvezde koju je pratio na stadionu.

„Mislim da sam prvi put na Marakanu došao na utakmicu protiv Vest Bromič Albiona. Tada sam već bio stariji, ali sam posetio tri ili četiri evropske utakmice. Sa 16 godina sam došao na probu u Zvezdu, to niko ne zna. Pošto sam bio u Borovu, igrao sam za prvi tim u trećoj ligi. Otišao sam sa mojim tadašnjim trenerom Kikom Marjanovićem na probu. Međutim, nisam prošao, ne znam zašto. Sećam se da smo igrali protiv Rada, njihove druge ekipe. Tu smo bili Vladan Lukić, Jugović i ja. Pobedili smo sa 5:2 i postigao sam dva gola. Ne znam zašto nisam prošao. Kod mene kući su kasnije bili Stanislav Karasi i Jovan Kule Aćimović. Međutim, ni posle toga nisam prešao u Zvezdu, da bih tek u 21. godini iz Vojvodine došao u Zvezdu, ali je do transfera moglo da dođe i ranije“.

(Siniša Mihajlović i Duško Radinović slave nakon meča sa Bajernom) 1990–1991 European Cup - Red Star Belgrade v FC Bayern Munich 2-2 - Sinisa MIHAJLOVIC of Belgrade (R) celebrates after the match.Soccer - 1990-91 - Red Star Belgrade vs. FC Bayern Munich 2-2
Guliver image (Siniša Mihajlović i Duško Radinović slave nakon meča sa Bajernom)

Put do dresa Crvene zvezde je bio trnovit, ali je istrajnost kroz ceo život pratila Mihu. Imao je jasan cilj, želeo je samo jedan klub, svi ostali su mogli samo da stoje u redu.

„Treća liga tih godina je bila mnogo jaka, jer su u njoj igrali klubovi koji su bili nekadašnji prvoligaši i drugoligaši. Sa 17 ili 18 godina sam bio proglašen za najboljeg igrača treće lige. Imao sam ponude od Dinama iz Zagreba i Hajduka, ali nisam hteo da idem. Želeo sam jednog dana da igram u Zvezdi. Međutim, dobro sam znao da je mnogo teško u to vreme da kao mlad igrač se nametneš i da treba da odeš u veliki klub kada si već izgrađen igrač. Stigla je ponuda od Vojvodine i Miše Kosanovića. Poznato je da nijednu odluku nisam donosio na osnovu novca, već na osnovu onoga što osećam. Hajduk mi je nudio 150 hiljada maraka godišnje, za ugovor od četiri godine. Istu ponudu poslao je i Dinamo. Bili smo na priprema sa reprezentacijom, a tamo me je sačekao BMW 318I i rekli su mi da ako potpišem predugovor mogu da uzmem auto. Razmišljao sam kako bi to izgledalo da dođem sa BMW u Borovo, gde nikad nisu videli takva kola, a ja sam u to vreme imao samo 18 godina. Prešao sam u Vojvodinu zato što je srpski klub, sa kojim sam potpisao ugovor na četiri godine i platu od pet hiljada maraka po sezoni. Pre nego što sam odlučio u kojoj ekipi ću nastaviti karijeru, klubovi su mi kući donosili kaparu od 100 hiljada maraka u koferu, kada su otvorili, majka zamalo da padne u nesvest. Odbio sam svaku takvu ponudu, a majka mi je tada rekla da nisam normalan. Jednostavno nisam želeo“, zaključio je Siniša Mihajlović.

Komentari

Vaš komentar