Zbogom, Ćiro!

Nema više čoveka s osmehom demona i s licem Alena Delona, kako ga je osamdesetih prošlog veka, po dolasku iz Rijeke u zagrebački Dinamo, predstavio hrvatski radio reporter Ivo Tomić, nema ni čuvenog belog šala, upokojio se Gospodin Beli šal (Blažević je u svom ranom dobu bio zadivljen poznatim glumcem Čarslom Bojerom, koji je nosio beli šal i samom sebi rekao da će ga i on nositi kad bude stariji, i nosio ga je, kako je svojevremeno besedio, u Švajcarskoj, kasnije i u Rijeci, ali niko nije primetio sve do Maksimira, kada ga je, opet Ivo Tomić, počeo promovisati, dodajući da taj šal donosi sreću („Ivo je govorio da je sam papa posvetio šal, ma, izmislio je, naravno, bilo je to u njegovom duhu zbog postizanja određenog efekta, znao je da ga ljudi rado slušaju“, objašnjavao je kasnije Blažević).

Povezano:

Ćirine legendarne izjave: Kapelo bi stigao do Turbeta

Ostale lige - Fudbal

8. feb 2023 0

Ostale lige - Fudbal

8. feb 2023 0

Večeras od 23.00 na SK1: Film o legendarnom Ćiru Blaževiću

Ostale lige - Fudbal

8. feb 2023 2

Ostale lige - Fudbal

8. feb 2023 2

Dalić o Ćiri: Poseban je, najveći od nas

Ostale lige - Fudbal

8. feb 2023 0

Ostale lige - Fudbal

8. feb 2023 0

„Večna ti slava, dragi Ćiro“, oglasio se Marko Mlinarić.

Pored toliko divnih, nezaboravnih trenutaka i emocija koje iz minuta u minut postaju vulkan, pitanja i ne moraju da se postavljaju, Mlinarić nastavlja u razgovoru za Sport Klub:

„Takav se više ne rađa. Izuzetan čovek, harizmatični intelektualac, odličan stručnjak, animator, kozer, beskrajno duhovita osoba, šoumen… zahvalan sam mu na svakoj sekundi, on je moj najjači i najomiljeniji trener, učinio me boljim, ulio ogromno samopouzudanje, nikada neće izbledeti slika sa Dinamove turneje u Australiji, ušao sam, protiv selekcije Novog južnog Velsa, u drugom poluvremenu, izgubili smo 1:2, gol za nas postigao je Zajec, posle toga, zadovoljan, valjda, onim što sam demnostrirao, dao mi je desetku, uz napomenu da ona pripada najistaknutijim igračima, da je nosi Maradona, da sam ja Dinamov Maradona, da… Sve posle toga je istorija, u kojoj sam, zamislite, imao čak i žučnu polemiku s njim. Dogodilo se u Berlinu, na dvoranskom turniru u malom fudbalu, naleteo sam na golmana i zaradio isključenje, izgubili smo, Ćiro je osuo drvlje i kamenje: ‘Platićeš mi…’ Uzvratio sam: neću da platim! A on opet: ‘Platićeš mi!’ I, platio sam, nije me vodio u Srednju Ameriku, na turneju, ostao sam u Zagrebu da radim sa drugopozivcima. Petnaestak godina kasnije setio se detalja i uz širok osmeh prozborio: Rekao sam ti da ćeš da mi platiš, niko ne može sa Ćirom. Taman posla da sam mu uzeo za zlo, on me izmislio.“

Ćiro? Čovek koji je umeo da digne atmosferu.U svakoj prilici se snalazio.

„Jednom prilikom, u večernjim satima, zatekao je Mladena Munjakovića sa devojkom, u restoranu na 17.spratu zagrebačkog hotela Interkontinental, ljubazno se javio paru, uz sve moguće komplimente, a onda, sutradan, u Dinamovoj svlačionici, nacrtao je jabuku. I krenuo da priča: Vidite ovu lepu jabuku, sad ćete da vidite još nešto, evo i crva u njoj, e, to nije lepo, ti, Munjakoviću, predstavljaš crv u toj jabuci. Munjaklović je odmah oborio glavu i pomislio da je nagrabusio, očekujući da najmanje što može da ga zadesi to je odstranivanje iz tima pred gostovanje Sarajevu. Kad ono, Munjaković u startnih 11 na Koševu, strelac i asistent u pobedi, ubedljivo najzapaženiji. Hiljade, hiljade dogodovština sa Ćirom, pa i ona u kojoj su učetvovali Milivoj Bračun i Zlatan Arnautović, cimeri u beogradskom Kontiju, uoči utakmice sa Zvezdom. Uglavnom, Bračun je, posla dvadesetominutne gimnastike ispred hotela, otišao prvi na tuširanje i, potom, u obaveznom klupskom odelu i cipelama se pojavio u restoranu, na večeri. Vreme je proticalo, svi su tu, samo Arnautovića nema nigde, gde je, šta je, Ćiro nervozna šetka, puši, naoštrio se svašta da mu kaže… Konačno, eto i Arnautoviča, na .licu graške znoja, uredno odelo, a dole…Adidas patike, za ono vreme – nestvarno. Gleda ga Ćira i ne može da veruje: Šta si dosad radio, gde su ti cipele, brukaš nas ovde, sram te bilo…Pravi rafal svega i svačega. Još više se ražestio kada je čuo da Arnautović nije uspeo da pronađe jednu cipelu… A, tražio je svuda. Kako da je pronađe kad je Bračun sakrio u baru za piće, kome bi palo na pamet tamo da je traži? Bila su to neka druga, bolja vremena, fudbal i sve oko fudbala nije više kao nekad, žao mi je, duboko žalim i za Zlatanom Arnautovićem, koji nas je nedavno napustio“, ističe Mlinarić.

Blažević trener?

„Jedinstven! Mnogi su ga proglasili samo motivatorom i – pogrešili. Ćiro je bio veoma stručan. on je oblikovao Dinamo i, posle 24 godine postao, doneo šampionsku titulu, svakom igraču pronašao je pravu poziciju, njegova pomeranja u odbrani, veznom redu i napadu su za priču, video je bolje od ostalih, Bračuna i Cvetkovića preselio na bekovske pozicije, Hadžiću dodeliio ulogu u središtu defanzive, kapitena Zajeca premestio u sredinu, a Vlaka, do tada četvrtog golmana, doveo pred mrežu najjačeg sastava. Sistem 3-5-2, presing, niz novotarija… Pamtim tekst u kojem je Ćiro pomenuo turneju u Australiji i zaključio da je tada shvatiio da ima tim za prvaka države i da je na tome užurbano radio, a, da posle svega zna da je bio talentovan trener, koji je znao ono elementarno, znao je ko je igrač, a ko nije, ko može da igra na nekoj poziciji,a ko ne može… Koncepcijski –moderno, ponosno je isticao da je Dinamo 1992.godine bio apsolutna avangarda fudbala, bio je to totalni fudbal o kojem su dve godine kasnije samo pričali Holanđani, a on to uveliko primenjivao. Ukoliko se u sve uplete i bronzana medalja reprezentacije Hrvatske sa Svetskog prvenstva, shvatiće se koliko je veliki trener bio Ćiro. Moj Ćiro. Nezaboravi Ćiro“, rekao je Marko Mlinarić za Sport klub.

I, za kraj, ovog puta, od uspomena na Blaževića i jedna kravata, koja je i dalje u mom ormaru. Kako je dospela? Susret sa Ćirom na Malti. Hrvatski trener je, nedaleko od novinarske lože, špijunurao našu reprezentaciju, srdačno smo se, kao i uvek, pozdravili, da bismo, gotovo u isti čas, primetili da su nam kravate istovetne. Odmah je Ćiro reagovao: ‘Imam prerdlog, hajde da zamenimo kravate…’ Zamenili smo ih… I to je bio Ćiro.

Zbogom, Ćiro!