Srbin na Malti: Fudbalska čuda Vlade Simovića

Podeli:
Vladimir Simović
SK

Čudne staze fudbalske odvele su Vladimira Simovića na Maltu. Bivši glavni skaut Zvezdine škole, tada biografije nabijene samo željom za znanjem, leta 2017, otisnuo se u Sredozemlje. Praznih kofera i neizvesne projekcije, u klub „nepriznatog“ imena...

Posle pet godina kasnije – o Balzanu fudbalska Srbija gotovo sve zna… Sportski direktor Vlada Simović definisao je osnove kluba o kojem se priča. A, sve je krenulo slučajno, kako obično nastaju velika dela.

Povezano

#related-news_1

„Posle godinu u Crvenoj zvezdi, igrom slučaja upoznao sam Antona Taljafera, vlasnika Balzana. Maltežanin, tada vlasnik najvećeg investicionog fonda u Australiji, bio je na Forbsovoj listi među 500 najbogatijih ljudi sveta. Igrao je u kadetskoj ekipi Balzana, ostvario se potom poslovno i finansijski, imao i želju da se vrati dečačkoj ljubavi. Zato ne čudi što je klub, sa Taljaferom na čelu, ispisao istorijske rezultate – 13 godina uzastopno premijerligaš, dvaput je bio drugi, pet sezona predstavljao Maltu u evropskim takmičenjima, osvojio kup, igrao pride u finalu…“, ponosan je Vladimir Simović (42), raritetni sportski direktor sa srpskim pasošem, van granica matice.

I skoro svaki od uspeha bio je nezamisliv bez pečata sportskog direktora. Skromnog beogradskog đaka, čija karijera se permanentno kretala uzlaznom linijom. Bez prekida od 2017.

„Napravili smo ključne iskorake – osvojili kup i omladinsku ligu, drugo mesto na tabeli, preskočili prvu fazu evropskih takmičenja i izbacili Inter iz Bakua… Azerbejdžanski tim, leto ranije, nokautirao je lučansku Mladost, ukupnim rezultatom 5:0. Pobedili smo i 2019. Slovan, sa Dražićem, Čavrićem, Šporarom…“

Upisao je ovih godina „Simovićev Balzan“ još jedan uspeh, do pre tri godine nezamisliv za klubove sa malenog ostrva.

„Prvi put fudbaler sa Malte otišao je u ligu iz grupe 15 najboljih u Evropi. I to naš momak, Kruševljanin, Andrija Majdevac, u kiparski AEL. Nije imao priliku da se dokaže u matičnom Napretku, lutao je na pozajmicama u Temniću, Inđiji, Dinamu iz Vranja… Verovao sam i znao da vredi – u prvoj godini bio je najbolji strelac Balzana, u drugoj Premijer lige. Prodali smo i Alveša u Saudijsku Arabiju, od oba posla klub je zaradio po 100.000 evra. Niko to nije uspeo…“

Nit uspeha, uz sportskog direktora, provlačila se i kroz učinak srpskih momaka – u kopačkama i na klupi.

„Tokom pet godina mandata angažovao sam 32 igrača i trenera iz Srbije. Naredne sezone, dres Balzana nosiće iskusni Milan Đurić, starosedelac sa najdužim stažom Uroš Ljubomirac, bivši prvotimac Trajala i Inđije Aleksa Andrejić, doskorašnji kapiten Timoka Ivan Božović i đak OFK Beograda Miloš Zlatković. Ranije su igrali i Miloš Lepović, Nenad Šljivić, Aleksandar Kosorić… Profesionalci, veliki igrači! Poslove šefa struke obavljao je Marko Mićović, svojevremeno asistent u stručnom štabu OFK  Beograda. Kao treneri, radili su i Velibor Kopunović, Đorđe Racić, Bojan Stamatović čak u tri mandata.“

Vladimir Simović
Guliver image

Srešće se, najverovatnije, malteški i srpski klub u drugom kolu kvalifikacija za Ligu konferencije. Smeši se duel Gzire i niškog Radničkog, u drugom kolu Lige konferencije. Pod uslovom da Gzira, u 180 minuta, dokaže da je bolja od andorskog Atletik Eskaladesa.

„Malteški fudbal, ubeđen sam, ima mnogo bolju reputaciju od percepcije ovdašnje javnosti. Birkirkara, na primer, prošle godine ispala je na penale od Olimpije, Gzira je dve godine ranije pobedila Hajduk (3:1), u Splitu. Fudbal na Malti ne igraju konobari i ribari, kako pojedinci predstavljaju. Uostalom, Sejdu Dubija, Dijego Kapelo, bivši zvezdaš Kadu u našim redovima, legitimišu Maltu kao atraktivnu fudbalsku destinaciju. Skroman koeficijent i vremenska ograničenja utiču na, ionako, lošu poziciju, Malte u UEFA takmičenjima. Svaki uspeh duplo vredi! Šampion Hibernijans, u narednoj sezoni, odvojiće se sa Hibenijansom u borbi za trofej. Nadam se, moj Balzan, Birkirkara, Gzira, Valeta i Florijana, pokušaće da pokvare račune finansijski najmoćnijim klubovima.“

Iako udaljen od matice, Simović se poslednjih godina upustio u interesantan projekat saradnje sa OFK Beogradom.

„Jedna od klupskih ideja gazde Balzana vezana je i za afirmaciji malteških fudbalera u inostranstvu. Izabrao sam OFK Beograd, romantičnu, fudbalsku ljubav. Zakucao sam kod, sada već počivšeg direktora Božidara Milenkovića i predsednika Nina Došen Majkića, ponudio saradnju. Potpisali smo partnerski ugovor, Balzan je finansirao projekat školovanja fudbalera sa Malte u OFK Beogradu. Godinu dana bio sam inkorporiran u upravu OFK Beograda, zadužen za sportski sektor. I bilo je dobrih rezultata – Matja Veselji čak je i debitovao za „A“ reprezentaciju. Saradnja sa OFK Beogradom, međutim, neslavno je završena.“

Objašnjenje – podjednako logično i poražavajuće.

„Teško je raditi pod pritiskom permanentnih finansijskih obaveza, natovarenih do ispod guše. Davljeniku, kakav je OFK Beograd, bez ozbiljne pomoći države, nema spasa. Milionske investicije privatnika, u situaciji nejasnih svojinskih prava, iluzorno je očekivati. I zato smo pretrpeli fijasko… Pokušali smo sve, imali vidljive pomake, ali mesta u omladinskoj ligi Srbije i druga pozicija u Srpskoj, iza IMT-a, za OFK Beograd imaju konotaciju – neuspeha. Posle 18 meseci, naši mišići nisu bili dovoljni… Morali smo da se povučemo.“

FK Balzan
Privatna arhiva

Otvarajući šesto poglavlje u Balzanu, Vlada Simović polako razmišlja i kojim putem će narednog leta. Posao na Malti privodi kraju, ponosan na bogat fudbalski dosije.

„Ambicije su velike, ali planove definišu mogućnosti. Narednu sezonu provešću u Balzanu, spreman da potom napravim iskorak napred. Nisam, nažalost, ostavio dublji trag u Srbiji i uvek postoji želja da se vratim matici… Tokom pet godina na Malti, pomeranja granica, trofeja, uradio sam sve što se moglo. Došlo je vreme da razmišljam o novom poduhvatu.“

Svestan da je uporedo ojačao i napredovao, u neobičnom okruženju i izazovima, kakve nosi fudbal na malom ostrvu i „fudbalskom patuljku“.

„Inostranstvo, nebitno Malta ili Španija, uvek traži više od uvezenog kadra. Pritisak čeliči, na dnevnom nivou zahteva iskorak napred. I tu nema kompromisa. Nemam zaleđinu, fudbalski sam entuzijasta i sve doživljavam poredeći sa lekarskim zanatom – laik za pet godina postaje hirurg, u osmoj može da operiše ljudski mozak. Volja i upornost definišu kvalitetne sportske radnike, nevezano za igračko i trenersko ime. Fudbalska Malta obogatila je moju dušu, krenuću dogodine u drugom pravcu. Znaće se brzo i kojem…“, ostavio je tri tačke na kraju Vladimir Simović.

Momka, čiju priču vredi pročitati…

 

 

Komentari

Vaš komentar