LEGENDE SPORTA: Univerzalac koji nije imao sreće, Džim Torp

Premier League 17. jun 201515:22 > 15:25

Džim Torp je
morao nekako da preživi. Najbolje je znao da bude sportista, pa je samim tim
bilo najlogičnije da na taj način i proba da obezbedi egzistenciju.

Ali, početkom 20.
veka, vremena nisu bila kao sada. Sportisti nisu bili na vrhu društva, već na
društvenoj margini. Da bi se izborili za goli život, morali su da se dovijaju
kako su znali i umeli. Njihove crkavice su bile mizerne i za današnju socijalnu
pomoć, pa je jedino rešenje bilo da u isto vreme upražnjavate više sportova.
Svestran atleta nije bio zato što je tako izabrao, već zato što je tako morao.

A, najbolji među
najboljim svestranim atletama bio je izvesni Džim Torp. Profesionalno se bavio
bejzbolom, košarkom i američkim fudbalom. Kada je stizao, igrao je i hokej na
ledu. Kao da to nije bilo dovoljno, u slobodno vreme je upražnjavao atletiku,
boks i biciklizam. Ništa od toga mu nije padalo teško, jer je radio ono što je
voleo. U ovm trenutku, njegovo ime je zlatnim slovima urezano u vitrinama MOK-a
u Lozani. Takođe je i član kuće slavnih američkog fudbala, koja se nalazi u
Kemptonu, Ohajo.

Za Džima Torpa se
uopšte ne zna kako je rođen. On tvrdi da je rođen 1888. u mestu koje se zove
Prag, negde u Ohaju. Njegova krv je indijanska, a ime sa kojim je rođen je
zaista Va-to-huk, što u slobodnom prevodu znači „onaj koji osvetljava
put“. Rano je izgubio majku, pa je otac preuzeo svu brigu nad njim. Sa
njim je bilo nesuglasica, jer je Džim hteo sport i samo sport, a otac je hteo
školu i samo školu. Dva puta je bežao od kuće, ali se oba puta vraćao. Na kraju
je došao spoj lepog i korisnog. Pomoću sporta, dobio je stipendiju za koldedž i
završio ga.

Ali, sport ga je
vukao. Igrao je fudbal za Čikago Berse, igrao je i Bejzbol za Njujork Džajantse
i Sinsineti Redse. Stigao je tako, kao atletičar, 1912. godine u Stokholm na
olimpijske igre kao idealno građeni, ali Evropljanima potpuno anonimni Jenki.
Do kraja igara, uspeo je da se dokopa zlata u desetoboju i u modernom petoboju,
a kralj Gustav je, dajući mu zlato, rekao da je to najbolji sportista koga je
ikada video. Ta zlata je osvojio sa ogromnim razlikama, oborivši svetske
rekorde i u jednoj i u drugoj disciplini.

Sledeće godine,
američke novine su otkrile da je igrajući bejzbol i fudbal, dobijao novac, što
se protivilo olimpijskom amaterizmu. Zlata su mu oduzeta, a on je, zbog 15
dolara nedeljno, koliko je zarađivao, bio na stubu srama. Tada je počeo njegov
burni život, iako se do 1925. profesionalno bavio sportom i radio za život.
Posle se oprobao kao fizički radnik na raznim gradilištima. Ženio se tri puta,
pio je u prekomernim količinama, izgubio je sve što je imao u velikoj američkoj
depresiji, kada se dogodio krah berze.

Postajao je bolestan i psihički i fizički.
Napustio nas je 1953. kao beskućnik i ubogi siromah. Tverdokorni Ejveri
Brandidž nije dozvoljavao da mu se vrati zlato. To se dogodilo tek dolaskom
Huana Antonija Samarana na čelo MOK-a, više od tri decenije nakon Torpove
smrti. Medalje su dodeljene njegovim sinovima Gejlu i Bilu. Glavna ulica u Pragu
se sada zove „Avenija Džima Torpa“, a na ulasku u grad stoji njegova
slika i natpis „rodni grad Džima Torpa“. Džima Torpa, najsvestranijeg
sportiste, kojeg je svek ikada video

Author: Branislav Jocić