Beograd i Madrid, Sport Klub i Milinko Pantić. Dobar dan Vaša ekselencijo... Reč po reč, od privatnosti do profesionalnosti, sa ambasadorom La Lige, igračem koji je, u jednoj od najbitnijih utakmica u analima Atletika, uspeo u aprilu 1996. godine, da pogotkom u produžetku finala Kupa Kralja zgazi Barselonu i donese pehar Madriđanima, a istog meseca, na gostovanju, pod vođstvom legendardnog Radomira Antića, značajno doprinese pobedi (3:1) protiv istog rivala i sasvim približi „jorgandžije šampionskoj tituli (slavila se dupla kruna). A, onda, nepunih 11 meseci kasnije...

Spektakl nad spektaklima, rešetanje mreže, četiri precizna hica, četiri Pantićeva gola na „Kamp Nou“ u domaćem Kupu (ispostavilo se nedovoljnim za proboj u polufinale), da bi se španski ljubitelji fudbala decenijama bavili njegovim golgeterskim podvigom, čiju snagu ističe i aktuelni španski selektor ( saznaćete i gde se „otvorio“ Luis Enrike ).

Povezane vesti

Sada se Kraljevski klub pita: Nula u derbiju po meri Reala!

Primera

8. maj 2021 26

Primera

8. maj 2021 26

Za početak, ipak, Pantićev osvrt na minulo 35. prvenstveno kolo, na dva derbija (Barselona- Atletiko, Real – Sevilja), na trenutno bodovno stanje…

„Dogodilo se ono što sam priželjkivao, Atletiko je neporažen napustio Kataloniju, Real uzeo samo bod u susretu sa Seviljom…Ponovo su ključevi Lige u rukama Atletika, predstoji 270 minuta, sve je prosto, jednostavno, kad se računa, neophodna su mu tri trijumfa, ali kad se pogleda kako se u ovoj sezoni odvijaju stvari na španskoj sceni, sve je i – komplikovano. Došlo se do toga da nema sigurnih, da favoriti strepe, da oni kojima su unapred namenjeni i upisani bodovi, ne mogu ni do remija. U takvom rasporedu niko više ne bi smeo ruku u vatru, mada, ponoviću: Atletiko je u najpovoljnijem položaju“, analizira Pantić za Sport Klub.

Tabela: Atletiko 77, Real 75, Barselona 75… U 36. rundi: Levante – Barselona, Atletiko – Real Sosijedad, Granada – Real Madrid, potom: Barselona – Selta, Atletiko – Osasuna, Atletik Bilbao – Real Madrid, i na kraju, 23. maja: Eibar – Barselona, Real Madrid – Viljareal, Valjadolid – Atletiko.

„Da li će svi članovi vodeće trojke da budu stopostotni u završnici takmičenja? Nisam siguran!“

Dok iščekujemo rasplet, hajde da se pozabavimo nečim što je bilo: ambasadorski zadatak, proteklog vikenda boravili ste u Barseloni i zajedno sa Karlesom Pujolom komentarisali utakmicu za TV?

„Pujol je govorio uoči dvoboja Barselone i Atletika, meni je pripalo zaduženje da se obratim gledaocima po završetku predstave. Utisak: ekipe su sa poprilično straha ušle u duel, uz ideju hajde da ne izgubimo. I, niko od njih nije izgubio tog dana, jeste sutradan po okončanju okršaja Reala i Sevilje, znamo o kome se radi.“

Kakav je bio susret sa čuvenim stadionom, verovatno su proradile emocije, umešale su se, možda, i uspomene na golove?

„Srdačno sam dočekan ispred kapija, repriziralo se kada sam ušao u ložu, zaista sam se oduševio. I – naježio. Gest prijateljstva, sportski gest. Poštovanje iznad svega. Uvek. U svakoj prilici. Sebe smatram jednim od najvećih navijača Partizana, obožavam Partizan, ali nikada nisam mrzeo, niti pomislio da mrzim Crvenu zvezdu. Nisam od tih. Moj sklop je drugačiji, volim fudbal, poštujem ljude iz svih sportskih sredina, sa mnogima se i viđam, popijem kafu, popričam…Nedavno sam se čuo sa Ronaldom, Brazilcem, po mom mišljenju – od kako pratim fudbal – najboljim planetarnim igračem, maestrom protiv kojeg sam imao čast da igram, učesnikom onog istorijskog meča Barselone i Atletika u Kupu Kralja, tada je upisao het-trik… Zamerio sam mu, kao i prethodnih nekoliko puta, sve u šali, što me tom vrhunskom partijom onemogućio da dobijem i drugu bistu u Atletikovom domu. Talenat, sila, brzina…Takav se više ne rađa. Istina je i da su Mesi i Kristijano Ronaldo igrom i nestvarnim statistikama promenili fudbal, obojica su mi veoma dragi, mnogo ih cenim, no, jedan je Ronaldo – Brazilac!“

Kamp Nou je „goreo“ do prošle godine, slika se promenila, svet se promenio, navijačima je, zbog pandemije korone, zabranjen ulaz na stadione?

„Fudbal više nije fudbal, ovo je neki drugi sport. Lopta, okružena praznim tribinama, ječi, jauče…Tužno. Momci trče za njom, pokušavaju da spasu sport, nije im lako. Daj Bože da ova pošast, zvana korona, stane i svi se vratimo u ranije tokove? Borba,borba, borba…Vakcinacija? Ja bih se vakcinisao, ali, nije na mene red. U Španiji nema prijavljivanja i izbora vakcine, javiću se kad me pozovu…Kontrole su uobičajene, guraju se štapići u nos, bilo ih je i kada sam došao na Kamp Nou, prošao sam test i pet minuta posle toga, u loži, čuo glas španskog selektora Luisa Enrikea: Je li to jedini gostujući igrač, koji je, u istoriji ovog stadiona, postigao četiri gola protiv Barselone? Koliko da se ne zaboravi. Hvala Enrikeu“, dodao  je Milinko Pantić za Sport Klub.

Trener na tržištu, do leta i povratka na fudbalsko igralište ostaće posvećen padelu, najbrže rastućem sportu na svetu, omiljenom među nekadašnjim zvezdama španskog fudbala (igra se u dublu, na prostoru nešto manjem od teniskog terena), gde godinama dokazuje umeće i osvaja turnire u Madridu.