Decenija puna otkaza: Slom kulta reprezentacije

Reprezentacija 10. mar. 202118:53 > 20:0212 komentara
Podeli:
Nemanja Vidić
AP Photo/Darko Vojinovic

Otkazi se nižu, takmičenja prolaze... Pakleni usud nadvio se iznad srpskog državnog tima, okrnjenog nepoverenjem javnosti i mučnim slikama sa domaćih terena. Kul reprezentativca, primera i idola, nije izbledeo samo s poslednjim neuspesima na terenu, već lošim imidžom i nagomilanim problemima unutar ekipe i najpopularnijeg sporta.

„Orlovi“ su, početkom marta, ostali i bez Luke Milivojevića. Vezista Kristal palasa, besprekorne biografije, razdužio je crveni dres na pragu tridesete – razočaran u sve. Tačno deset godina ranije, u jesen 2011, nogu je povukao je kapiten Nemanja Vidić, prethodno Danko Lazović i Aleksandar Luković. Decenija nabijena otkazima – dovoljan razlog za priču o slomu kulta srpskog državnog tima.

Teško je naći reprezentaciju razorenu poslednjih godina radikalnim potezima kao srpsku. Između Danka Lazovića i Luke Milivojevića nanizalo se još pet konačnih otkaza. Ukupno sedam i još barem duplo više sporadničnih sukoba sa selektorima, javno vidljivih, na ivici pucanja. Radikalni potezi, nepojmljivi unutar mnogih država i selekcija, jasan su indikator problema. Sudeći prema poslednjem „ubrzanju“ duboko zakopanog i godinama nerešivog. Danas naraslog do – pretećih granica.

„Ne postoji primer da je hrvatski fudbaler odbio da igra za reprezentaciju. Srbi konačno moraju da odluče šta hoće, da naprave kult državnog tima. Neshvatljivo mi je da su uvek prisutne svađe, da li unutar saveza, na relaciji igrač–selektori, obratno, ili unutar tima. Bitno je da vođstvo saveza, predsednik i selektor budu na istoj liniji. Srbija sada mora da podrži Sinišu Mihajlovića kako bi i njemu bilo lakše da stvori preko potreban kult”, obrazložio je situaciju u nama najbližem susedstvu, u proleće 2013, Tomislav Ivković, nekadašnji legendarni golman velike Jugoslavije.

Povezane vesti

Tačno osam godina kasnije, u Srbiji su ponovo aktuelni otkazi. Jesenas Nemanja Matić, danas Luka Milivojević. Obojica prvotimci premijerligaških ekipa, učesnici najkvalitetnijeg državnog takmičenja na svetu. Baš kao i Nemanja Vidić 11. oktobra 2011. kad je saopšio da se povlači posle neslavno završenih kvalifikacija za kontinentalno prvenstvo.

“Posle dugog rаzmišljаnjа, teškog srcа, odlučio sam dа se oprostim od reprezentаcije Srbije. Osnovni rаzlog zа tаkvu odluku je što se već duže vreme, а nаročito u svetlu poslednjih dogаđаjа, u medijimа pа sаmim tim i jаvnosti, kritikuje moj odnos premа nаcionаlnom timu, iаko sаm zа reprezentаciju igrаo i povređen, nekаdа i mimo volje ljudi iz klubа. Ovim potezom želim dа zаštitim reprezentаciju i sebe od rаznih kuloаrskih pričа, gde se zаnemаruje moj učinаk kаo fudbаlerа. Tаkođe, ne želim dа se zbog istih optereti novа generаcijа nаših reprezentаtivаcа i eventuаlno zbog togа pokvаri аtmosferа u reprezentаciji pred novi ciklus kvаlifikаcijа. Dugujem zаhvаlnost nаvijаčimа, svim selektorimа i trenerimа, kаo i sаigrаčimа sа kojimа sаm sаrаđivаo u prethodnih deset godinа. Uveren sаm dа generаcijа reprezentаtivаcа kojа dolаzi imа kvаlitetа i snаge dа obrаduje nаciju u predstojećim mečevimа, а jа ću svim srcem biti uz njih kаo nаvijаč”, saopštio je Nemanja Vidić u oproštajnom pismu.

Posle poraza od Slovenije (0:1), u miks zoni, tadašnji kapiten Mančester junajteda indirektno je najavio povlačenje iz tima. Kasnije, mnogi su razlog radikalne odluke videli između ostalog i u stavu Ser Aleksa Fergusona da igrači posle 30. godine isključivo nose klupske dresove. Takvom logikom vodili su se i Niki Bat, Pol Skols, Dimitar Berbatov, Park Đi Sung… Na iskrenom Vidićevom licu, ipak, posle neuspeha u Mariboru, podno već tada snežnog Pohorja, očitavalo se radikalno nezadovoljstvo.

Prethodno se iz državnog tima povukao Danko Lazović. Buntovnik po prirodi prekinuo je zavet ćutanja i dve godine kasnije objasnio razloge u razgovoru sa ruskim novinarima:

“Nisam hteo da o ovome javno pričam, ali sam zbog navijača odlučio da pojasnim šta se dogodilo. Imam izuzetno poštovanje prema državnom timu i uvek sam se odazivao pozivima selektora. Nikada mi to nije bilo teško, bez obzira na to da li sam igrao ili ne. Za mene je Srbija – sve. Ali, u poslednje vreme uopšte nisam dobijao šansu, iako po mom mišljenju nisam ni u čemu zaostajao za kolegama iz reprezentacije. Rešio sam stoga da se ne raspravljam sa selektorom, da se ne žalim po medijima, niti da pričam nešto iza leđa mojih saigrača iz reprezentacije. Jednostavno, doneo sam odluku da više ne igram za reprezentaciju i da od toga ne pravim niakakv skandal što je, po mom mišljenju, bilo najbolje rešenje.”

Danko Lazović
AP Photo/Luca Bruno

Sa saigračem iz Zenita i državnog tima solidarisao se Aleksandar Luković. Iza kulisa – znalo se da su nezadovoljni načinom rastanka sa “mitskim” selektorom Radomirom Antićem i atmosferom u FSS. Turbulentni dani ostavili su nemilosrdne posledice na ambijent unutar tima… Lazović je kasnije promenio odluku i vratio se na insistiranje selektora Advokata. Na kratko…

Septembra 2013. FSS je kapitulirao i na slučaju Nevena Subotića. Štoper Borusije, takođe mondijalac iz 2010, povukao se u eri selektora Siniše Mihajlovića.

“Razgovarao sam sa Mihajlovićem i obavestio ga o želji da se u narednom periodu posvetim individualnom radu u klubu i nameri da napredujem. Nažalost, remijem sa Hrvatskom izgubili smo takmičarske šanse da se plasiramo na Svetsko prvenstvo i u ovom trenutku, posle razgovora sa trenerom Jirgenom Klopom, i njegovom željom da pojačam individualni rad, zamolio sam selektora za razumevanje i zahvalan sam mu na podršci. Ova odluka važi za period do kraja 2013, verujem da imamo veliki broj kvalitetnih igrača koji zaslužuju mesto u nacionalnom timu. Sa izuzetnom željom i ponosom, ukoliko to selektor bude želeo, biću u sastavu ekipe od naredne godine, kako za pripremne utakmice, tako i za novi kvalifikacioni ciklus. Ubeđen sam da će Srbija u narednom ciklusu pokazati kvalitet i da ćemo uspeti da se plasiramo na Evropsko prvenstvo 2016. Lično bih voleo da budem deo te ekipe”, saopštio je prvotimac Borusije iz Dortmunda, u čiji dolazak je FSS ranije uložio mnogo napora.

Neven Subotić
AP Photo/Gero Breloer

Neshvatljivo mirno, kao da nije bio suvo blago državnog tima, Subotić je zaboravljen od Mihajlovićevog naslednika, Holanđanina Dika Advokata. Bez razgovora i bilo kakve “diplomatije”, u komunikaciji svedenoj na mejl i nivo portparola saveza, tiho je nestao sa radara…

Godinu dana kasnije, posle prijateljskog susreta sa Grčkom, na Kritu (2:0), “izgubljen” je i tadašnji napadač Lacija, Filip Đorđević. Odbio je da uđe u poslednja dva minuta, “utekao” novinarima na aerodromu, privremenom selektoru Radovanu Ćurčiću i direktoru Savu Miloševiću. Nekada jedan od najtalentovanijih napadača Srbije, nezadovoljan minutažom, nestao je brzo sa velike scene…

Od tada, poslednjih šest godina, podjednako turbulentnih, iako do Nemanje Matića i Luke Milivojevića, bez radikalnih odluka, obeležila su žestoka prepucavanja, uglavnom, na relaciji reprezentativci-selektori.

Tako je Dušan Tadić, posle izostanka sa spiska u martu 2016, najavio da neće saradnju sa Radovanom Ćurčićem.

“Igram u najjačoj ligi na svetu i mislim da imam najbolji učinak od svih igrača (sedam golova i sedam asistencija). Već drugu godinu sam među pet najkreativnijih igrača u Premijer ligi Engleske. Svako ima pravo na mišljenje, ali nije u tome najveći problem. Na svakom spisku reprezentacije sam pet godina, odazivam se na svaki poziv i sada, praktično iz novina, saznajem da nisam među reprezentativcima. Mislim da sam zaslužio da me neko pozove i kaže o čemu se radi. Verujte, nema boljeg osećaja nego igrati za reprezentaciju. Ovaj način na koji se selektor Radovan Ćurčić ophodi prema meni je omalovažavanje i ponižavanje”, naglasio je Tadić početkom 2016.

Matija Nastasić i Dušan Tadić
AP Photo/Boris Grdanoski

Povukli su se Matija Nastasić i Ivan Obradović, u eri Mladena Krstajića, posle sukoba na Mondijalu u Rusiji i Luka Milivojević.

“Ne želim da igram za reprezentaciju dok je Mladen Krstajić selektor, to je moja konačna odluka”, saopštio je Ivan Obradović odbijajući poziv marta 2019.

Kao i Nastasić, levi bek Anderlehta bio je razočaran izostankom sa mondijalskog spiska.

“Najviše me pogodilo što me nije pozvao selektor, nego pomoćnici. Nisam se zauvek oprostio od reprezentacije, samo neću igrati dok je Krstajić selektor”, otvorio se Nastasić novinarima “Skaja”, septembra 2018.

Znatno ranije, Nemanja Matić se povukao zbog razmirica sa Sinišom Mihajlovićem. Sa spiska se izgubio i Adem Ljajić, jer nije prihvatio jedan od obaveznih postulata selektora – obavezno pevanje himne.

I tako u nedogled…

Otvorena knjiga poraza i promašaja, dokaz da je mnogo problema u državnom timu i oko njega. I to u godini, kad Šveđani najavljuju veliki povratak Zlatana Ibrahimovića u najbolju ekipu, iako na pragu pete životne decenije. A, Srbija se odrekla Branislava Ivanovića, čiji staž poslednjih godina “izgnanstva” zbog sukoba sa predsednikom Fudbalskog saveza Srbije, trofeji u Zenitu i status u Vest Hemu, prkose izlizanoj frazi o “podmlađivanju reprezentacije”. Suštinski, izgovoru za rušenje autoriteta u svlačionici i brisanje zaslužnih.

A, kad se neuspesi nižu, onda i najmanji problem postaje javan – tema javnosti i dokaz da je srpskom državnom timu potreban radikalan rez. Autoritet, princip i pošten odnos na prvom mestu… Od predsedničke kancelarije do svlačionice.

 

Komentari

Vaš komentar