Gudelj za SK: Na Srbiju ne mogu da se naljutim

Reprezentacija 30. dec. 202017:001 komentar
Podeli:
Nemanja Gudelj
REUTERS/Marko Djurica

Dijamantska godina Nemanje Gudelja. Momak čiju ljudsku vertikalu prožima redak kod profesionalizma, ponekad nespojiv sa modernim fudbalskim dobom, nagradio je sebe na najbolji način u 2020. – osvajanjem Lige Evrope, statusom standardnog prvotimca Sevilje i reprezentativca Srbije.

Kremen-kamen srpskog državnog tima, sa čipom perpetum mobila i neviđenim samopouzdanjem, kandidovao se i za Zlatnu loptu Fudbalskog saveza Srbije. U odsustvu zvanične promocije, Sport klub je u Gudelju pronašao model u čijoj biti se krije suština idealnog reprezentativca. Kojem je Srbija uvek na prvom mestu.

„Linija samopouzdanja dosegla je najvišu tačku u mojoj karijeri, kao dokaz pravila da fudbaleri u 27, 28. i 29. godini deluju najbolje na terenu. Odlično se osećam, nagomilalo se iskustva u meni, zavredeo sam poverenja trenera i selektora, nadogradio samopouzdanje i imam razlog sebi da kažem: „Ovo je bila moja godina!“ Ponovila se, barem u mojoj biografiji“, ponosan je Nemanja Gudelj na sebe, svestan velikih dela i zlatnog avgustovskog trofeja.

Tata uvek kritikuje

Gudelj senior, Nebojša, nosio je devedesetih godina dres Partizana. Poslednje dve godine radi u kineskom Dalijen Instaru, kao šef škole i tehnički direktor. U slobodno vreme, ceo život volontira u ulozi „dodatnog trenera“ sina Nemanje.

„Jednom trener, uvek trener… Tatini saveti, detaljni i suštinski, često prave razliku. Isprati svaku moju utakmicu i pogodi u metu.“

Nemanjin brat Dragiša (23) nalazi se pred vratima prvog tima španskog Kadiza. Tradicionalno, porodično, najbolje se snalazi u defanzivnoj liniji – kao levi bek i štoper.

Fudbal ne priznaje univerzalne zakone. Eliksiri mladosti različito deluju, teren često nudi istinu drugačiju od želja i planova. Na Nemanjinom primeru – upornoj niski trofeja od 2018. – možda nije ni teško objasniti tajnu uspeha.

„Pažljivo biram hranu, vežbam u kontinuitetu, uživam u fudbalu… Nije to ništa, pogledajte Kristijana Ronalda i našeg Aleksandra Kolarova u 36. godini. Mnoge stvari moraju da vas poslušaju i pogledaju na putu ka uspehu. I nikad ne smete da padnete, bez obzira na probleme i iskušenja. Suština karijere je u trajanju.“

I baš na tom ispitu Gudelj junior zaslužio je „desetku“. Iako reprezentativac sa stažom od sedam godina, često zaboravljen od selektora, dres Srbije obukao je svega 33 puta. Kao da je svaka crta preko njegovog prezimena bila dokaz u prilog temi – vratiće se Nemanja.

„Osetio sam već od prvog dana da selektor Ljubiša Tumbaković neizmerno veruje u mene. Razgovarali smo telefonom po njegovom imenovanju, potom i videli u Sevilji i osetio sam se privilegovanim što sam ponovo deo tima, reprezentacije, svoje države. Nema lepše stvari u fudbalu! Možda je duša bila ranjiva posle izostanka sa Mondijala u Rusiji, međutim, moje rane brzo zarastaju…“

Rezon nedokučiv za mnoge naše reprezentativce od 2010. naovamo. Otpisivali su Srbiju s prvim vetrom u prsa, uglavnom, iz ličnih razloga. Zbog čega je Gudelj prihvatio novi poziv „saveznog kapitena“ i to u trenucima kad je izbrisan sa spiska putnika u Rusiji „na pravdi boga“ i samo jednom propuštenom utakmicom u kvalifikacionom ciklusu?

„Očekivao sam da budem na spisku Mladena Krstajića. Selektor, ipak, nije tako mislio… Nisam se osećao dobro u tim danima, postavljao sam i sebi pitanja, ali nijednom nisam doveo u pitanje povratak u reprezentaciju. Mogu da budem ljut i razočaran, ali nikad na moju Srbiju, državu, reprezentaciju. Jasno sam umeo uvek da razdvojim stvari u životu.“

Zvezda i Partizan najveći na Balkanu

Karijera je vodila Nemanju Gudelja isključivo van granica Srbije. Ima li žala što se nije okušao u svojoj Srbiji?
„Nikad se ne zna gde fudbal može da vas odvede. Crvena zvezda i Partizan su najveći klubovi na Balkanu. Radujem se svakom dolasku u Srbiju, puno mi je srce kad obučem dres reprezentacije moje zemlje, kad zasvira himna.“

Hladna glava stamenog Hercegovca jača je od pošasti društvenih mreža, modernog izloga kritika neznanih pisaca. Neuspeh u poslednjem susretu na putu ka EP, u duelu sa Škotskom, sručio je lavinu teških reči na izabranike Ljubiše Tumbakovića. Nije tajna ni da mnogi reprezentativci, upirući i ka društvenim mrežama, izbegavaju priču sa medijskim poslenicima.

„Kritike, kao profesionalac, morate da prihvatite. Imam „lek“ i za taj problem – ne čitam ništa iz te sfere, niti ulazim u polemiku bilo koje vrste. Ispratim tek intervju u kojem sam neposredan učesnik i kraj. Nema potrebe da trošim energiju na detalje van mog domašaja. Skup je to „sport“, verujte!“

Uporno je Gudelj čeličio karijeru, od Holandije, preko Kine i Portugala, do Španije. Činilo se da je atipičnim transferom iz Ajaksa u Tedu napravio grešku karijere i svesno ostao u retrovizorima prošlosti. A, sve je bilo sasvim suprotno – iz velike Kine vratio se zreliji i jači i krenuo u žetvu trofeja.

„Dobra zarada je bila prevashodni motiv selidbe u kinesku Tedu. Hteo sam posle Ajaksa da doživim novo iskustvo i ponuda iz Azije odlično se uklopila u karijerni mozaik. Školu nisam zapostavio i transferom u veliki Gvangžu napravio sam značajan iskorak. Naučio sam mnogo od trenera Fabija Kanavara, jednog od najboljih defanzivaca u fudbalskoj istoriji. Naizgled sitni detalji i saveti o kretanju i postavci na terenu stvorili su sasvim novog Nemanju Gudelja. Vratio sam se u Evropu, kao pobednik, ne samo sa titulom šampiona Kine. Rad se uvek isplati.“

Povezane vesti

Pehar sa Kanavarom, 2018, nadograđen je duplom krunom u Portugalu, u dresu Sportinga 2019. i Ligom Evrope, sa andaluzijskim velikanom 2020. Ima li mesta poređenju četiri trofeja od „suvoga zlata“?

„Ponosan sam na svaki pehar, međutim, poslednji, kontinentalnog dometa, ima posebnu težinu. Samo je jedan prvak Lige Evrope, a merače ga klubovi sa celog kontinenta. Prvi sam osvojio u Kini, duplu krunu u Portugalu, četvrti sa Seviljom. Nadam se da će i 2021. biti trofejna, iako smo podigli lestvicu učešćem u Ligi šampiona. Razmišljamo o Borusiji, posle ćemo o ostalim protivnicima. Kup kralja u sebi nosi posebnu draž.“

Uživajući u zracima andaluzijskog sunca i utakmicama u novogodišnjim danima, Gudelj priznaje da je Sevilja njegova životna sreća.

Štoper, ako trener kaže

Raspredala se dugo priča o ulozi Nemanje Gudelja, kao levog štopera, na meču sa Škotima, odlučujućim za plasman na EP 2021.

„Igram gde i šta trener, ili selektor, kaže! Najbolje se snalazim na mestu zadnjeg veznog. Štoperska pozicija nije nova za mene, osetio sam je i u Sevilji. Drugačiji su zahtevi od mesta u veznoj liniji, ali verujem da sam i protiv Škotske korektno odradio posao. Bilo bi mnogo bolje da smo prošli na EP…“

„Ljudi su me odlično prihvatili, brzo sam se adaptirao na mentalitet, prihvatio ishranu. Uživam! Za razliku od Lisabona, Sevilja je mnogo pitomija, nije svetska metropola, ni nalik glavnom gradu Portugala. Navikao sam na česta putovanja, takva je sudbina sportskih porodica, od šeste do 24. godine živeo sam u Holandiji, gde je i danas, uz Beograd, moja kuća.“

Uz uspehe na fudbalskom, Nemanja priželjkuje i jedan na privatnom planu. Na naše insistiranje, ekskluzivno za čitaoce Sport kluba, otkrio je da se nalazi pred ženidbom.

„Nije lako nama, fudbalerima, da nađemo životnog saputnika. Na dobrom sam putu…“, otkrio je bez želje da širi priču.

I zaslužio je – sreću i sve najbolje u 2021. Nemanja Gudelj, junak naše turobno teške 2020. godine. Suvo zlato srpskog fudbala.

Komentari

Vaš komentar