Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Europa Conference League
Mundobasket 2023
ULEB Evrokup
NBA
ABA League
Španija
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Srpski bingo – Strahinja Pavlović. Nagrada za reprezentativno otkrovenje 2022. i povratak fudbalskim superstazama ide u naručje štopera „orlova“ i Red bul Salcburga.
Liga šampiona, Svetsko prvenstvo, utabana staza ka tituli, „A“ divizija Lige nacija… Ima li lepšeg scenarija za 21-godišnjeg momka?
Strahinja na SK
„Neka u 2023. gazim istim putem i neće biti problema! Oživeo sam karijeru u Salcburgu, jedva čekam nastavak Bundeslige i start kvalifikacija za Prvenstvo Evrope 2024. Nisam verovao da će odmor potrajati do početka januara, uželeo sam se treninga i fudbala…“, puca od adrenalina Strahinja Pavlović, očekujući praznično finale.
Toliko očigledno da i telefonska žica podrhtava od optimizma i mladalačkog naboja štopera srpskog tima.
„Dobro sam se odmorio u decembarskim danima. Postmondijalski naboj rabijen je u trenu – koliko sam u Dohi bio pod nabojem, tako po povratku u Srbiju nisam osetio potrebu da sa saigračima pričam na temu Svetskog prvenstva. Priča je zaključena, samo moji najbliži znaju koliko teško je bilo vratiti se normalnom životu. Nisam mnogo ni pričao o Kataru… Vreme najbolje leči rane, svaki komentar deluje kao suvišan…“
Javnost, ipak, ne da mira. Poslednjih dana, Fudbalski savez Srbije potresaju nemiri, teške optužbe, mučne diskusije. Obični ljudi ne kriju razočaranje, najpopularniji sport opet je na stubu srama. Čudi li, onda, nekoga zašto stadioni u Srbiji zvrje prazni?
„Ne pratim šta se dešava oko FSS. Jednostavno, nije pitanje za mene, ne zamaram glavu detaljima daleko od terena. Znam da politika saveza ne sme da utiče na našu generaciju. Ostaje žal što nismo upisali bolji rezultat u Kataru, međutim, popravni ispiti se bliže. Imaćemo velike planove u 2023, najpre da se plasiramo na kontinentalnu smotru posle više od dve decenije.“
Nekad supertalentovani momak iz Savacijuma, potom čudo Partizanove škole, danas idol Šapčana i nada fudbalske budućnosti… Do skoro Kalaba, od pre dve godine Pavlo – nije zaboravio korene i grad na Savi. Slobodne dane provodi međ’svojim Šapčanima.
„Porodica, devojka, drugovi… Okruženje mojoj duši godi! Sretnem po kojeg saigrača, iz Šapca i Beograda, znaju me kao Kalabu. Samo oni, uEvropi sam već Pavlo… Učestvovao sam i u jednoj od akcija promocije bezbednosti saobraćaja u Šapcu, rado se odazovem svakom pozivu da pomognem.“
Profesionalni izazov, za fudbalera prepoznatljivog na kontinentalnom tlu, često ume da bude i saradnja sa medijima. Odnos sa glasom javnosti – stvar kućnog vaspitanja, ili profesionalizma? Za Strahinju još jedan veliki plus mimo terena.
„Neka odgovor bude prost – to sam ja! Postoje loši, dani kad ne ide, ali uvek sam spreman da pričam. Valja i u porazu ostati gord. Nikad se nisam krio, niti izbegavao razgovore. Medijska pažnja nije opterećenje za mene, naprotiv! Nema nijednog razloga da bežim. Na drugoj strani, znam koliko deci znači fotografija sa reprezentativcem, fudbalerom… Uostalom, bio je i Strahinja dete, odlično pamti svaki trenutak sa idolima.“
A, koliko ima mesta u danu profesionalnog fudbalera za „vannastavne aktivnosti“?
„Zavisi od doba godine. U pripremnom periodu imamo manje slobodnog vremena. Zgusnut kalendar, utakmice na tri dana, takođe, ostavljaju kratak period van terena. Trudim se da slobodne trenutke racionalno iskoristim, za odmor i pripremu narednih obaveza. Iako je period stresnih utakmica iza mene, dovoljno sam odmoran da već sada mogu u Austriju. Pripreme počinju četvrtog januara, mesec dana kasnije na programu počinje prolećni deo sezone, utakmicom sa Salcburgom, u četvrtfinalu kupa. Prvo, pa derbi, biće paklena tri meseca.“
Zahvaljujući Red bul Salcburgu, Strahinja ispraća 2022. sa širokim osmehom na licu. Učinak u prvom delu sezone, 19 utakmica i dva gola, fina je skica uspešne misije povratka fudbalu. Ako se i doda da je svaku treću utakmicu, od 19, igrao u Ligi šampiona, to je već blizu „desetke“. Ali…
„Imao sam problema po dolasku u Austriju, međutim, sve što sam prošao u Monaku i Bazelu pomoglo mi je da lakše pronađem put do najboljih 11. Klub je hteo da me dovede, uporno radio da dođem. Mlada ekipa, najmlađa u Ligi šampiona, odličan rad, sistemska i sistematska priča Red bula posvećena terenu, uz meni savršen životni stil Salcburga, upotpunili su utisak zadovoljstva. Salcburg je pogodak!“
Pročitajte i...
Svega dve godine ranije sve je izgledalo idilično iz drugog ugla. Selidba iz Partizana u Monako, u transferu vrednom deset miliona evra! Nije, međutim, uspeo na „Luju Drugom“. Zbog čega?
„Mlad sam bio, želja dokazivanja, goreo od želje da se nametnem. Nadovezali su se i drugi problemi, ali nema ljutnje. Očekivao sam ranije da debitujem i to je jedina zamerka. Otišao je trener na čiju preporuku sam angažovan, stigao drugi, dotukla me i korona, nepripremljen sam čekao šansu. Nema ljutnje, daleko od toga!“
U to vreme na klupi Monaka sedeo je Niko Kovač, hrvatski stručnjak, u čijoj eri je ranije sazreo moderan i moćan Ajntraht, sa Lukom Jovićem i Filipom Kostićem na čelu. Kod Kovača, Pavlović nije imao ni približan status.
„Ništa ne zameram Kovaču! Naprotiv, imali smo odličan odnos, mnogo dobrih saveta sam dobio. Tek sad vidim značaj i težinu pojedinih reči, vizionarskog sadržaja. Pomagao mi je Niko da shvatim realnost, tad sam bio mlađi, gledao svet iz druge perspektive. Kovačevi saveti položeni su u temelje uspeha međ’Austrijancima. Igrao sam kod Kovača, posle povratka sa pozajmice iz Bazela, međutim, kao da su pojedine bizarne situacije potajno govorile da Pavloviću nije suđen uspeh u Monaku. Izučio sam školu kako valja, možda je to bitnije.“
Podjednako zamiljivo, Strahinja je rastao u čoveka od poverenja Dragana Piksija Stojkovića. U vreme mandata selektora Srbije upisao je najveću minutažu, već stigao do 25 utakmica u dresu „orlova“.
„Nisam znao za podatak da sam najstandardniji u selektorovom izboru. Zahvalan sam na poverenju, posebno iz vremena klupske apstinencije. Potrudiću se da i u narednim utakmicama opravdam podršku sa klupe.“
Blizu očiju i srca – takav danas Pavlović ima odnos prema Partizanu. Prati svaki korak crno-belih, zebnog srca, šest godina čekane titule…
„Moraće opet da dođe Partizanovo vreme. Nije prijatno kad se trofej izgubi kao u finišu prošle sezone, sa 99 bodova. Verujem u bolje dane, vedrije tonove u Humskoj. Peharu je mesto u Humskoj, nadam se trofeju u skorijim danima.“
Crno-bele teme čuju se ovih meseci i u razgovorima partizanovaca. Daleko od matice, uverenih u buđenje sistematski ranjavanog kluba.
„Čujem se, uglavnom, sa bivšim saigračima – Lakijem, Fićom, Šćekićem… Priželjkujemo zajedno – da se Partizan vrati trofejima i uspesima već od dolazeće, 2023. Tad bi i naša sreća bila najveća…“, spakovao je Strahinja Pavlović, u prazničnom razgovoru za Sport klub, još jednu želju pod novogodišnju jelku.
Momak srpske fudbalske budućnosti!
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare