Poslednje Tumbino pismo FSS: Borba za ambijent

Reprezentacija 1. feb. 20219:0013 komentara
Podeli:
FSS

Tiho, kao da nije 18 meseci vodio državni tim, Ljubiša Tumbaković se s prvim decembarskim danima spakovao i napustio kancelariju na beogradskim Terazijama 35. Otkaz, ostavka, ili sporazumni raskid, nije danas više ni bitno – Srbija je ostala bez 11. selektora, od raspada Državne zajednice, leta 2006.

Dokaz u priči da dijagnoza problema i besprizornog višegodišnjeg tumaranja srpskog fudbala nije stala u problem struke. Ređali su se i otkaze, bez imalo odgovornosti vrhuške, dobijali najuspešniji – Radomir Antić i Slavoljub Muslin. Ranije, od istog establišmenta, i počivši Ilija Petković. Sva trojica mondijalci, učesnici najveće smotre svetskog fudbala.

Dovoljno za novo pitanje – smeju li ljudi na najodgovornijim pozicijama u srpskom fudbalu, u čijim rukama su i nož i pogača, da pogledaju istini u oči? Ili je jedino bitno, u ovim danima sveopštih licitacija, ko će biti na čelu srpskog državnog tima?

Umesto intervjua, Ljubiša Tumbaković ostavio je na Terazijama 35 bogat izveštaj o problemima unutar tima, strukturi ekipe, ideji kako dalje. Obimno štivo na 40 gusto kucanih stranica, suma selektorskog mandata i praktikum za dane buduće. Suočavanje sa istinom Tumbinom nasledniku moglo bi da posluži kao vodič u 2021. Pod uslovom da “voli” čitanje…

Povezane vesti

Nije to želeo da sakrije ni odlazeći selektor. Tumbaković je imao snage da prizna grešku, pogleda istini u oči i objasni delikatnost trenutka u kojem je preuzeo brigu o srpskom državnom timu i zaokružio bogatu karijeru. Zato, dva meseca kasnije, u trenucima kad klupa Srbije zvoni preteći prazna – vreme je da ovdašnja fudbalska javnost načne deo priče o uzrocima ovdašnjeg fudbalskog jada. U situaciji kad je svaki dijalog sasečen, ogoljen do besmisla i priče “šta hoće ovaj”, Tumbino zaveštanje ima snagu amaneta za budućnost.

Sport klub, u tri dela, ekskluzivno otkriva najvažnije i široj javnosti najinteresantnije, delove poslednjeg pisma Ljubiše Tumbakovića Fudbalskom savezu Srbije.

Na spisku potencijalnih reprezentativaca našlo se 65 prezimena. Svestan delikatnosti trenutka, u situaciji kad su kvalifikacije, posle debakla u Ukrajini (0:5) gotovo bile završene, iako nisu odmakle dalje od polovine, Tumbaković je sebi postavio za većinu prethodnika nedokučiv cilj “da iskustvom i znanjem započne proces formiranja modela srpskog reprezentativca i formira prepoznatljiv model igre reprezentacije Srbije.”

Vraški težak posao podrazumevao je mnogo specifičnih zadataka. Uz praćenje fudbalera iz domaćeg takmičenja, mladih snaga i takozvane dopunske selekcije (Gudelj, Đuričić, Lazović, Ristić…), poseban tretman odnosio se na grupu nezadovoljnih.

„Organizovao sam susrete i upoznao lično pojedine igrače sa mojim očekivanjima, zahtevima i principima rada, ali i sa igračima koji iz raznih razloga nisu imali adekvatan odnos prema nacionalnom timu (Milivojević, Matić, Nastasić, Nikola Maksimović…)“, objasnio je Tumbaković osnovne polazne tačke.

Nema autentične srpske škole fudbala

Više puta, u smisleno koncipiranog izveštaju, Ljubiša Tumbaković potencira problem – nepostojanja autentične srpske škole fudbala.

Insistirajući na potrebi stvaranja prepoznatljivog modela igre i profila reprezentativca Srbije, bivši selektor utemeljio je praksu da “svaki trening, okupljanje i priprema za utakmicu budu dostupni u elektronskoj i pisanoj formi čelnicima FSS, igračima i Centru za edukaciju trenera (ukoliko budu zainteresovani)”.

Saradnja trenerske škole, oličene u edukacionom centru, sa reprezentativnim selekcijama, na šta selektor posebno ukazuje – “bila je minimalna, ili je uopšte nije ni bilo”.

U želji da formira “zdravo” fudbalsko okruženje, u konsultacijama sa ljudima iz sportskog sektora, rukovodiocima i bivšim reprezentativcima, angažovanim u Fudbalskom savezu Srbije, posebno je definisana grupa od sedam fudbalera, ključnih za ambijent unutar tima. U njoj su Aleksandar Kolarov, Nemanja Matić, Dušan Tadić, Aleksandar Mitrović, Nikola Milenković, Sergej Milinković-Savić i Luka Jović.

Analizirajući mane zatečene fizionomije igre, Tumbaković je imao jasan stav:

“Jedan od nedostataka, po mom mišljenju, odnosio se na samo jedan formiran način igre. Reprezentacije našeg nivoa imaju najmanje dva modela igre – ofanzivnije i defanzivnije orijentacije.”

Osmišljavanje stila igre, iz ugla novog stručnog štaba, pozdrazumevala je konkretne smernice.

“Posle pregleda utakmica sa Nemačkom, Portugalom, Ukrajinom i Litvanijom, definisao sam da je neophodno direktnim fudbalom nastaviti kvalifikacioni ciklus. Reprezentacija Srbije je u prethodnom periodu najviše golova postizala iz organizacije kontranapada i zahvaljujući individualnim karakteristikama pojedinih igrača – Ljajić, Tadić, Mitrović…”, konstatovao je sada već bivši selektor.

I nastavio:

“Posebnu pažnju usmerio sam na uspostavljanje radnog ambijenta. Taj vid rada sa igračima bio je jedan od mojih prioritetnih zadataka.”

Glasno se odavno govori da disciplina nije jača strana pojedinih reprezentativaca, bez obzira na generacijsku klasu. Strogo čuvana, ali i javna tajna, udari o led javnosti tek s protokom vremena, evidentirani u ponekom intervjuu, ili retkom autobiografskom štivu.

“U toku trenažnog procesa nailazio sam na manje probleme sa narušavanjem fudbalske discipline, koji su mogli da naruše radni i takmičarski ambijent”, konstatovao je Tumbaković.

FSS

Automatski, to je iziskivalo i konkretnu reakciju stručnog štaba.

“Te probleme rešavao sam na različite načine – nepozivanjem pojedinih fudbalera, individualnim razgovorima, grupnim sastancima, postavljanjem jasnih zahteva za režimom života na okupljanjima i porukama preko medija. Smatrao sam bitnim da igrači i svi iz stručnog štaba budu svesni značaja i razumevanja medija za stvaranje neophodnog takmičarskog ambijenta. Na ovom planu igrači su pokazali visok nivo profesionalnosti za vrhunski fudbal.”

Analizirajući svaku utakmicu, taktički i rezultatski, od Portugala, septembra 2019, do Škotske, novembra 2020, selektor je definisao vrline i mane u kvalifikacionim i izazovima Lige nacija.

“Opuštenost i karakter igrača i ekipe velika su opasnost za domete tima”, zaključio je u analizi jedne od utakmica sa slabijim rivalima.

Zato je meč protiv Ukrajine, u Beogradu, otkrio dominaciju Aleksandra Mitrovića i Dušana Tadića:

“Utakmica u koju su naši igrači ušli veoma motivisani. Tandem Tadić-Mitrović još jednom je pokazao veštinu i moć. Tokom cele utakmice su sarađivali tako da je bilo zaista taktički veoma interesantno videti njihova rešenja u igri.”

Nažalost, ispostavilo se, bio je to samo krakatk bljesak Tumbakovićevog tima. Problemi su imali dublju genezu, čija osnovna suština se našla u nastavku obimnog elaborata odlazećeg selektora…

Sutra: Tadić, Mitrović i Sergej ne mogu zajedno!

Komentari

Vaš komentar