Tumbino pismo FSS: Nemamo lidera!

Reprezentacija 2. feb. 20219:005 komentara
Podeli:
REUTERS/Novak Djurovic

Pismo istine i upozorenja, priručnik nasledniku, ili inicijalna ideja za rešenje ukorenjenih problema u srpskom državnom timu, suma selektorskog mandata Ljubiše Tumbakovića, svrgnulo je barem na trenutak aktuelno pitanje ko će voditi reprezentaciju Srbije od februara.

Piksi, Vlada, Savo, „Janko, ili Marko”, ko god da dođe, neće moći bez podrške Fudbalskog saveza Srbije i suočavanja sa konkretnim anomalijama na katarskoj stazi, putu ka Mondijalu 2022. Baziran na stručnim stubovima, izveštaj Ljubiše Tumbakovića, od pre nepuna dva meseca, otkrio je mnoge muke struke u naporima da održi koheziju tima i obezbedi preko potrebnu podršku javnosti. Godinama čekanu…

Utakmica sa Rusijom, u Ligi nacija, septembra prošle godine obeležila je u krucijalna promena u selektorskom mandatu. Tumbaković je posegnuo za novim sistemom – 3-4-2-1, umesto zatečenog 4-2-3-1. Promena je objašnjena “raznoraznim okolnostima, o kojima tek sledi priča”. Uprkos mnogim individualnim greškama reprezentativaca u susretu sa Rusima, stručni stab ostao je veran novoj formaciji. Zamenik predsednika FSS, Marko Pantelić, upravo je promenu sistema definisao kao ključnu grešku i uz rezultatski neuspeh, krucijalan razlog za iniciranje prevremenog rastanka sa Ljubišom Tumbakovićem.

Povezane vesti

“Posle pobede u Norveškoj, uz fantastičnih 120 minuta, stvoreno je veliko poverenje između selektora i igrača, na polju načina rada. Prihvaćeno je sa puno poverenja, od igrača, ono što se radi”, kratko se, u rekapitulaciji, osvrnuo Tumbaković na oktobar prošle godine.

Nije vredelo – Škoti su mesec dana kasnije slavili u Beogradu. Plasman na EP, prvi cilj u Tumbakovićevom programu, nije realizovan. Dovoljno za konkretnije analize tima – sa stavkama “plus” i “minus” – od septembra 2019. do pojave virusa korona.

“Igrači su profesionalno i bespogovorno izvršavali trenažne obaveze. Vredno su pokušavali da usvoje taktičke zahteve postavljene pred njih i u ogromnom procentu bili motivisani za napredak i igranje u reprezentaciji. U meč sa Ukrajinom ušli su sa dodatnom motivacijom da odigraju na maksimalnom nivou, uz želju da pobede (Tadić i Mitrović)…”

Takmičarski ciklus, u istom periodu, identifikovao je nekoliko bitnih problema. Uz opštepoznate, nezadovoljstva Luke Jovića statusom u reprezentaciji i Nemanje Matića, radom Fudbalskog saveza Srbije, neadekvatna rešenja na poziciji desnog beka, u odsustvu Branislava Ivanovića i veliki broj igrača sličnih ofanzivnih karakteristika, selektor je načeo tematiziranje skrivenog, u suštini mnogo bitnog detalja na kojem je više puta insistirao:

“Pojavio se problem velikog uticaja privatnih trenera na pojedine igrače (Tadić, Mitrović, Lazović, Milivojević, Radonjić…), koji se ispoljavao u težini doziranja opterećenja.”

Getty Images/Srdjan Stevanovic

Nije tajna – grupa fudbalera ranije je napuštala Sportski centar FSS, u Staroj Pazovi. Izgovori u vidu povreda stavili su znak pitanja u razgovorima na temu opšteg ambijenta unutar tima. Pozabavio se Tumbaković i tim problemom konkretno navodeći:

Može li tandem Mitrović-Jović? Da, ali…

Stručna i laička javnost u Srbiji odavno debatuje na temu – mogu li Aleksandar Mitrović i Luka Jović zajedno da igraju u napadu. U Tumbakovićevoj eri, “orlovi” su u pod teretom “opšte ofanzive” na Škote i protiv Rusije, u završnoj utakmici Lige nacija, oprobali tandem klasičnih ofanzivaca i – pogodili.

Selektor u odgovoru potencira čitav tim:

“Saradnjom napadača Mitrovića i Jovića, uz podršku Mladenovića, Ristića, Radonjića i Vlahovića, uz odgovornost i kvalitetno postavljanje Spajića, Milenkovića i Stefana Mitrovića, reprezentacija je postigla ono što je malo ko očekivao.”

“Pojedini igrači stavljali su lične i interese klubova ispred nacionalnog dresa i reprezentacije Srbije. Ovo se ogledalo u napuštanjima trening kampa za vreme trajanja trenažnog i takmičarskog procesa, pod izgovorima lakših povreda.”

Opšti zastoj zbog kovida-19, uz pojačane aktivnosti na analizi rivala, učvrstio je Tumbakovićevu ideju o sistemu 3-4-2-1, kao najidealnijem u aktuelnom trenutku. Uz potenciranje hrpe problema, većinom prenetih iz prethodnog perioda, delimično uslovljenim i korona virusom, deo vezan za stručnu analizu zaslužuje poseban tretman.

“Potvrdilo se još jednom da Dušan Tadić, Sergej Milinković-Savić i Aleksandar Mitrović, zbog sličnog načina otkrivanja i kretanja, ne mogu da igraju u ovom sistemu zajedno”, poentirao je u izveštaju Tumbaković.

Insistirajući da u utakmicama “visokog uloga” nedostaje lider, selektor je otvorio još jednu temu za razmišljanje:

“Reprezentacija Srbije lako pobeđuje objektivno slabije protivnike. Ne pronalazi, međutim, način da pobedi ekipe iz vrha svetskog fudbala, ili utakmice koje sa sobom nose veliki ulog.”

Opšte mesto i istina srpskog fudbala – poslednji put reprezentacija Srbije pobedila je veliku Nemačku na SP 2010. Mondijal u Italiji 1990. ostao je upamćen po trijumfu nad Španijom…

Sutra: Ko je vodio paralelan stručni stab?

Komentari

Vaš komentar