Dve decenije agonije: Od Gurbanova do Maršala

EURO 13. nov. 202016:22 > 16:50
Podeli:
Fudbalski savez Srbije

Neiskorišćenim penalom Aleksandra Mitrovića Srbija je nastavila niz od 20 godina bez učešća na Evropskim prvenstvima. Ovaj ciklus kvalifikacija ukupno je peti vezani u kojem je doživljen neuspeh.

Agonija u kvalifikacijama, koja traje bezmalo dve decenije, prvi antiklimaks imala je u borbi za odlazak na kontinentalnu smotru 2004. u Portugaliju. Tadašnja reprezentacija Srbije i Crne Gore odlično je počela, remijem u Italiji i pobedom nad Finskom u Beogradu. A onda je prvo usledio meč u Podgorici u februaru 2003. u kojem se posle vođstva 2:0 na kraju stiglo samo do remija 2:2 protiv Azerbejdžana. Tada smo prvi put čuli za Gurbana Gurbanova, kojeg smo zapamtili za vjek vjekova četiri meseca kasnije, kada je u Bakuu režirao preokret od 88. do 91. minuta za 2:1 i oduzete zlata vredne bodove. Ništa Plavima nije vredelo što su protiv prvoplasirane u grupi Italije imali dva remija i dva puta pobedili Vels, koji je na kraju otišao u baraž, jer je posejano pet viđenih bodova od najlošije reprezentacije u grupi, kojoj su to bili jedini bodovi.

Na EURO 2008. išle su direktno po dve reprezentacije iz svake grupe. Srbija je protiv bolje rangiranih Portugalije i Poljske izvukla četiri remija, pride je od starta imala sjajnu situaciju jer su Poljaci odmah izgubili kod kuće od Finske. Deo kvalifikacija iz 2006. Srbija je perfektno odradila sa 10 od mogućih 12 bodova, a dva boda izgubila je samo u Poljskoj. Tačnije, izborila je bod. A onda je krenulo čašćavanje autsajdera. Prvo je četa Havijera Klementea bodove proćerdala u Kazahstanu. Ali remi protiv Portugalaca u Beogradu i pobeda nad Finskom ponovo je Orlova vratila u sedlo. Beogradski remi sa Finskom uzdrmao je srpski brod, ali posle remija u Lisabonu on je ponovo bio na kursu za EURO. Bilo je potrebno do kraja samo igrati kod kuće nerešeno sa Poljskom i dobiti Kazahstan kod kuće i Jermeniju i Azerbejdžan na strani. Već u Jerevanu sa 0:0 sve je palo u vodu i Srbija je na kraju završila kao treća.

Povezano

Kvalifikacije 2012. bile su veoma turbulentne. Ali i posle stresne smene selektora Radomira Antića, još stresnijeg poraza od Estonije u Humskoj koji je sledio, do horora u Đenovi, Srbija je došla u situaciju da sama odlučuje o svojoj sudbini. Prvo u Talinu protiv direktnog konkurenta Estonije. Vodila je od 38. minuta golom Pantelića, ali je Vasiljev šest minuta do kraja doneo bod. Orlovi su se izvadili remijem protiv Italije i pobedom u Belfastu, da bi im trebala pobeda u poslednjem kolu protiv otpisane Slovenije. Doživljen je na kraju poraz golom sa skoro pola terena. Đenova se ponovila Srbiji i u kvalifikacijama za 2016. samo tada protiv Albanije i to u Humskoj. Na kraju, zbog očajne organizacije oduzeti silni bodovi zbog kojih je Albanija i pored poraza u Elbasanu u direktnom duelu, otišla na EURO. Inače, tada iz grupe dve su odlazile direktno a treća u baraž. Srbija nije mogla da bude niti treća.

Taman smo mislili da se uvođenjem Lige nacija konačno sve poklopilo. Došla je Srbija u situaciju da odlučujući meč igra protiv ekipe koja od 1998. nije učestvovala na velikom takmičenju. Ekipe koja ne da ne spada u sam krem evropskog fudbala, nego je miljama daleko od njega. Ali ni to nije bilo dovoljno i Škotska je posle 1996. otišla na EURO, dakle posle 24 godine. Možda će i Srbija tek tada prekinuti niz, ko zna.

Ima ovde i malera, ali oni su možda i zasluženi. Ko se seća kako je izgledala poslednja kontinentalna smotra selekcije SR Jugoslavije, pamti da se protiv Slovenije gubilo 3:0, pa na kraju je bilo 3:3. Takođe se i pamti da je Srbija posle šokantno proćerdanih 3:2 protiv Španije i poraza 4:3, dobila informaciju da Norveška nije uspela da dobije Sloveniju i na kraju ipak zauzela jedno od prva dva mesta u grupi i spletom neverovatnih okolnosti došla do četvrtfinala. Ta sreća se negde ipak morala platiti, a možda je dvodecenijska patnja dovoljna da zadovolji taj dug.