APEL UČITELJICE: Vrati se Mesi (VIDEO)

FIFA World Cup 29. jun 201618:48 > 18:52

Kada je Lionel Mesi objavio da se
povlači iz reprezentacije cela Argentina je ustala na noge. Svi mole omalenog
fudbalera da promeni odluku. Navijači su plakali prilikom dočeka, predsednik
Argentine je ašelovao da Mesi proemni odluku, a Maradona mu poručio da će
sigurno osvojiti Svetsko prvenstvo ako ostane. Sada se oglasila i učiteljica
Joana Fuks Ona nije očekivala da će Mesi ikada videti i reč ovog pisma, ali je
ono postalo hit veoma brzo. Jeste dugačko, ali ga zaista vredi pročitati.

Prenosimo ga u celosti:

“Mesi,

Verovatno nikada nećete pročitati
ovo pismo, ali ću ga napisati, ne kao fudbalski navijač, već kao učiteljica iz
Argentine, koja je izabrala ovu profesiju iz ljubavi.

Mogla bih da pišem o vašem velikom
talentu u sportu koji je najpopularniji u našoj zemlji, o zadovoljstvu koje
imam da budem deo srećne generacije koja može da vidi magiju u vašim kopačkama
ili o divljenju koje izazivaš u svakoj zemlji na svetu. Ali, sve to bi bilo
ponavljanje klišea. Umesto toga ću vas zamoliti za pomoć u mnogo većem izazovu
od onog sa kojim ste se ikada suočili, želim da mi pomognete u teškoj misiji
ispravnog vaspitanja i ponašanja dece koja vas vide kao fudbalskog heroja i
uzor koji mogu da prate. Nebitno je koliko ljubavi i posvećenosti ulažem u svoj
posao, nikada neću dobiti toliku fascinaciju i pažnju učenika koju vi
izazivate. Sada će videti svog najvećeg idola kako odustaje.

Preklinjem vas da ne dajete
satisfakciju mediokritetima od ljudi, onima koji su frustrirani zbog hiljada
snova koje nisu ostvarili zbog prezira prema fudbaleru, onima koji ogovaraju
druge, jer je to besplatno i lako uraditi. Slušate ovo od učiteljice koja se,
uprkos razlici između nas, suočava sa tom ružnom navikom Argentine da misli da
je nečiji posao lakši, da je postizanje golova lakše od građenja kuće ili
budućnosti za drugoga. To je ta bolesna želja da se neko spusti na zemlju i da
se pretvore u idiote koji sude bez kajanja i sa arogancijom o performansu
drugih i koji vrednuju samo pobede i pričaju o greškama i neuspesima, onim
istim greškama koje nas čine ljudima i koje nas teraju da učimo.

Molim vas da ne odustajete, nemojte
da dozvolite mojim učenicima da misle da su u ovoj zemlji bitne samo pobede i
da je to najvažnije. Ne dozvolite im da vide da koliko god da ste uspešni u
životu, da nikada nećete moći da usrećite sve, ne dajte im da osećaju da moraju
da žive da bi se drugi osećali srećnim. Nemojte im slati poruku da, uprkos
prevazilaženju toliko različitosti, što ste se od malih nogu borili da budete
čovek kakav ste danas, da sve to bude uprljano od strane kritičara i zavidnih
ljudi koji bi duboko u sebi ubili nekoga da budu kao vi.

Ako neko kao vi, ko ima podršku
porodice na svojoj strani, ko ima bogatstvo i podršku toliko ljudi ne može to
da uradi, kako onda oni da veruju da su sposobni da se suoče sa toliko bitki
koje ih čekaju iz dana u dan.

Ne pričam im o tome koliko lepo Mesi
igra fudbal, ni od hiljadu slobodnih udaraca koje vežba da bi ubacio loptu, već
im pričam o Mesiju koji prima bezbroj injekcija protiv bolova da bi juiro svoj
san. O Mesiju koji sa svim tim novcem koji je zaradio pomaže deci koja se
suočavaju sa problemima. Pričam im o odraslom Mesiju, čoveku koji ima porodicu
i koji se suočava sa najtežim poslom na svetu, roditeljstvom. Mesiju koji ne
dozvoljava obezbeđenju da povredi navijača koji je uleteo na teren usred
utakmice. Mesiju koji može da promaši penal, jer nas greške čine ljudima i
pokazuju nam da jedan od najboljih sportista svih vremena nije savršen.

Nemojte da odustanete, nemojte da
odložite dres u bojama reprezentacije, jer kada ga obučete postajete čovek koji
predstavlja celu Argentinu. Ne čekamo svi mi medalje i trofeje da bismo se
osećali ponosni što ste jedan od nas. Molim vas da ne terate moje učenike da
osećaju da je biti drugi poraz i da od broja trofeja u vitrini zavisi kakva si
osoba ili da je gubitak utakmice gubitak slave.

Moji učenici treba da razumeju da su
heroji veliki, bilo da su oni lekari, vojnici, učitelji ili fudbaleri, da su
oni ti koji daju najbolje od sebe za dobrobit drugih iako ih niko ne ceni više
od toga. Treba da znaju da će ukoliko pobede ta pobeda pripadati svima, ali da
će poraz biti samo njihov. Međutim, treba da znaju da moraju i uporkos tome da
nastave da pokušavaju. Ali, pored svega toga treba imati hrabrosti da se bore i
da prelaze preko poraza sa integritetom čak i kada im ceo univerzum kaže da
neće uspeti.

I da jednog dana uživaju u najvećoj
pobedi, a to je da se osećaju srećno zbog sebe, sa svim tim demonima sa kojim
su morali da se suoče kako oni više ne bi bili problem.

Svi govore o fudbalskoj lopti, a ja
verujem u snagu vašeg srca”

Author: svetozar janičić