„Sad bih, da se pitao samo FS Gane, pravio planove za SP“

FIFA World Cup 31. mar. 20229:03 > 10:02
Podeli:
AP Photo/Themba Hadebe via Guliver

Ima jedna: „Pamtite me po pjesmama mojim“. Od velikog „Bijelog dugmeta“ i nenadmašnog Duška Trifunovića, pesnika čije su brojne pesme zaživele kroz muzičku formu, autora koji je, između ostalog, večnog, nedodirljivog, za Davorina Popovića i „Indekse“ napisao najlepše ljubavno priznanje „Ti si mi u svemu bila naj, naj, naj.“ Toliko toga ima...U pesmama ili pjesmama.

U sećanju, u uspomenama. Pamti se, svuda se pamti i muzički i sportski uspeh, tako i Gana pamti svoje fudbalske junake, trenere, pamti Milovana Rajevca, Srbina, pamti 2010. godinu i istorijski uspeh na SP u Južnoj Africi, tog istog Rajevca, koga su tamošnji političari ( državno Ministarstvo finansira fudbal) sapleli u tekućoj sezoni i, po završetku Kupa Afrike, smenili sa funkcije selektora, zaustavivši ga pred baražom za SP u Kataru, baražom, koji se posrećio posle dvomeča sa Nigerijom (0:0, 1:1).

Povezane vesti

„Srećno, Gani u Kataru! Čestitao sam predsedniku Saveza, sekretaru…A, što se politike tiče…Da li da komentarišem? Dovoljno je ako kažem da su mi, i kada je pala zavesa na učešće u Kupu Afrike, ljudi koji vode Fudbalsku organizaciju davali svesrdnu podršku, želeći da nastavimo saradnju“, naglašava Milovan Miki Rajevac za Sport Klub.

U glasu se oseća razočaranje, nezadovoljstvo, ljutnja…Ovde bi moglo da se primeni: nije kome je namenjeno, nego kome je suđeno, drugi su pokupili kajmak i idu na najveći Sajam fudbala, a to što je neko (čitajte, Rajevac) trasirao i prvim mestom u grupnoj fazi najavio (tri pobede i remi u vreme njegove na klupi), pripada dalekoj prošlosti.

„Nije mi svejedno, naravno“.

Ni ponude koje se nižu iz raznih delova planete, ne utiču da Rajevac zaboravi…

„Svi pozivi su zanimljivi, pa ipak, za mene bi najbolje i najlepše bilo da sam ostao na čelu stručnog štaba reprezentacije Gane, da pokušam ono što nikome nije uspelo u Africi, da odem korak dalje sa Ganom, da obezbedim polufinale Svetskog prvenstva, koje mi je spletom neverovatnih, nesrećnih okolnosti izmaklo u susretu sa Urugvajem. Često mi i dalje u san dolazi neiskorišćen penal iz tog prokletog 120. minuta… Nadao sam se, verovao da ću dobiti priliku da još jedanput predvodim selekciju na najvećem planetarnom skupu, sve podredio tom cilju, shvatajući, za razliku od drugih, Kup Afrike kao pripremu, ne i moranje da se pošto-poto ostvari značajan rezultat. Zato na spisak nisam uvrstio Đana iz Rome, obradovalo me Murinjovo obrazloženje da supertalentovani špic radi po posebnom programu, koji može da donese samo boljitak nacionalnoj selekciji u baražu, preporučio da se Kuduz – aktuelni saigrač Dušana Tadića, ponosno napomnjem, mog Tadića, koga sam, kada je imao 17 godina, lansirao u prvi tim Vojvodine – sasvim oporavi u klubu i dođe maksimalno spreman za utakmice sa Nigerijom.Verovatno je tek plasmanom na SP uočeno da sam bio u pravu kada sam isticao da takmičenje u Kataru nije za poređenje.“

Bilo je malera, pehova… svega je bilo na Kupu Afrike.

„Izabrao sam pripreme u Kataru kao neku vrstu upoznavanja sa onim što će naići krajem godine, posavetovao se i sa legendarnim Borom Milutinovićem, planirao četiri prijateljske utakmice, a odigrala se samo jedna, na startu se susretao sa sedmoricom reprezentativaca. FIFA je u svemu imala udela, dozvolivši internacionalcima da produže boravak u klubovima… U sklopu problema i moj izostanak zbog kovida, osam dana u strogom hotelskom karantrinu, gde je svaki centimetar pokriven kamerom, kovid bio i prošao, Kup došao, a tamo… Poraz od Maroka, nesportski potez protivnika u finišu, lopta nije vraćena našem timu, sramota. Zatim, 1:1 sa Gabonom, poveli smo pogotkom Džordana Ajua u 18.minutu, izjednačenje je usledilo u 88! I, za kraj puta, 2:3 protiv Komorskih Ostrva, teklo je ovako: Ben za vođstvo Komora već u četvrtom minutu, kola su krenula nizbrdo, uklopio se crveni karton Andre Ajua, pa novi gol za 0:2, potom je Boaći smanjio, a Điku poravnao rezuultat, da bi Monji, nažalost, u završnici utakmice izrekao presudu. Ispostavilo se da bi nam i remi bio dovoljan za prolaz, ali, umesto prolaza usledile su žestoke klritike… A ja ne mogu da gledam, malarija se umetnula, sa povišenom temperaturom sedeo sam na klupi poslednjeg duela u grupi, po povratku u Beograd posetio lekare, u glavnom gradu Srbije dobio i obaveštenje da sam smenjen.“

Tomas Parti, fudbalska reprezentacija Gane
AP Photo/Sunday Alamba via Guliver

I, šta sad?

„Ništa“, nasmejao se Rajevac.

Kako, ništa?

„Lepo, ništa.“

Da li, slučajno, ima nešto?

„Ukoliko se u priču uvede da moj ugovor sa Ganom važi do septembra… Da, to je nešto, u pravu ste. Ne mogu nikud da odem, nigde da potpišem dok ne regulišem odnos sa FS Gane. Pardon, mogu, pod uslovom da se odreknem novca iz Gane. Zašto bih to uradio?! Nema razloga, otud se čekanje – podrazumeva. Ne sumnjam da ću se sporazumeti do jeseni.“

Koje jeseni?

„Valjda, ove“, uzvratio je Rajevac prihvatajući šalu.

Red šale, red zbilje. Rajevac se nije šalio kada je ređao trijumfe sa Ganom na raznim frontovima, u niski uspeha su trofeji sa U20 na SP, zlato sa igračima iz domaće lige u Africi, prvenstvu koje se organizuje kako bi se inostrani emisari upoznali sa momcima kojima se predviđa bogata karijera, peto mesto na SP u Južnoj Africi, finale Kupa Afrike…I uvek bio uz igrače, borio se za igrače, priznaje da se prevario… Kako, zašto?

„Insistirao sam uoči jednog finala da se reprezentativcima isplate dugovanja i uspeo u misiji, verujući da ću na taj način da motivišem ekipu, svestan da nije lako, u kratkom roku, dva puta savladati istog rivala. U grupi, 3:0 protiv Konga, došao je i dan borbe za pehar, u trenu pomislih: biće opet sve u redu, kad ono…Najpre kiša, onda slon sa oborenom surlom, odmah mi se promenilo raspoloženje, ništa više nije slutilo na dobro. Posle svega, dogodio se poraz. U tom porazu…Puste pare…U pauzi dva poluvremena primećeni su igrači u svlačionici kako iz gaća vade novac, plašili su se da ga ostave u hotelu, samo o njemu su razmišljali, nije ih zanimalo što se nalaze pred novom nagradom, već da sačuvaju ono što su dobili. Da mi je neko govorio… Greška je moja!“

Nema bezgrešnih, ima dobrih, vrednih, odanih…

„Takav je moj višegodišnji saradnik, prevodilac, prijatelj Nenad Glišić, suvo zlato. Sa mnom jedino nije bio u Saudijskoj Arabiji.“

Biće u Kataru?

„Nećemo da propustimo Katar, ići ćemo da navijamo na Svetskom prvenstvu, takva nam je sudbina, mada smo zaslužili da budemo u ekspediciji Gane, da predvodimo Ganu. Bez obzira na sve, Gana je nama u srcu, volimo Ganu, bodrićemo Ganu, ali, pre svega, misliti na reprezentaciju Srbije i biti uz Srbiju“, otkrio je Milovan Rajevac u razgovoru za Sport Klub.

Žreb grupa za Mondijal je u petak u Kataru.

 

Komentari

Vaš komentar