Sećanje na Šandora Pula: Odlazak jednog od najvećih

Fudbal 21. maj. 202114:01
Podeli:
Igor Radojčić i Šandor Pul
Privatna arhiva

U 66. godini života preminuo je bivši fudbalski sudija Šandor Pul. Vest iz Budimpešte odjeknula je planetom uz konstataciju: „Zar već, da li je moguće!“.

Živi svedok, sa snagom stvaraoca fudbalske istorije, upokojio se u rodnoj Mađarskoj. Svojevremeno, čak četiri puta uzastopno najbolji sudija na planeti, od 1994. do 1997. imao je i veliki broj poštovalaca u Srbiji. Često je bio i gost Beograda.

„Napustilo nas je jedno od najvećih sudijskih imena poslednje decenije 20. veka. Uzor i idol mnogim mladim sudijama, početnika, s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog milenijuma. Potvrdio je to i predsednik Sudijske komisije UEFA, Roberto Rozeti, oproštajnom rečenicom: „Otišao je moj idol i veliki prijatelj“. Pulova smrt mnoge je rastužila“, konstatovao je Igor Radojčić, svojevremeno najbolji mahač u Srbiji, danas zaposlen u Sudijskom odeljenju FSS.

U Pulovoj karijeri ostaće upamćeno finale SP 1994. u SAD, Brazil – Italija.

„Italijani na toj utakmici nisu iskoristili tri penala (Roberto Bađo, Barezi i Masaro), ali u kolektivnom sećanju postoji samo Bađov penal. Imao je još jedno finale 1997, ovog puta Liga šampiona, meč između Borusije Dortmund i Juventusa. Opet su izgubili Italijani.“

Mađarski internacionalac negovao je specifičan stil.

„Pul je u suđenje uneo mirnoću i staloženost, i ono što danas modernim rečnikom fudbalskih sudija zovemo menadžmentom igre i igrača. Umeo je da komunicira s igračima, da tumači odluke bez mnogo reči, bude ozbiljan ili da se nasmeje kada je to potrebno, da smiri uzavrele strasti, izgradi odnos, s autoritetom i bez autoritarnosti. Zato Roberto Rozeti kaže da je Pul bio njegov idol“, istakao je Radojčić.

Po završetku sudijske karijere kraći period bio je posmatrač suđenja na UEFA utakmicama. Zbog specifičnog karaktera, udaljio se od međunarodnih sudijskih foruma. Imao je Radojčić privilegiju da Pula i neposredno upozna.

„Sada već daleke 2017, u jednom od hotela u Dohi, dok sam ulazio u restoran, primetio sam Pula samog za stolom. Prolazio sam pored njega, podigao je pogled i upitao: „I ti si sudija?“, prisetio se Radojčić anegdote s prvog susreta. „Narednih godina redovno smo se viđali u Kataru, u maju, povodom finalne utakmice Emir kupa, povremeno i čuli“.

Pul je u sebi nosio specifičan karakter, bio je drugačiji, na terenu i van njega.

„Nije se prilagođavao, očekivao je od ljudi da ga prihvate onakvog kakav je, ukoliko to žele. Time se i može objasniti njegova apstinencija i odsustvo iz međunarodnih sudijskih foruma. Otvoren, direktan, diplomatskim rečnikom „neprijatan“, nije se obazirao na konsekvence onoga što govori. Nije ga to ni zanimalo.“

A, na drugoj strani…

„Svedočio sam tome, bio je strastven, ubedljiv, uporan, istrajan, elokventan na temu suđenja, sudija, pravila igre… Čim bi se povela rasprava o suđenju, uključivao bi se, iznoseći svoje gledište i argumentovan stav. Videli su se žar, emocija koju sudije, uvek i zauvek, nose u sebi. Namerno izbegavam epitet „bivše“ sudije, jer kao što kaže Roberto Rozeti „ne mogu da podnesem ostavku na ono što jesam i što ću uvek biti“. Šandor Pul je, za sva vremena, jedan od najvećih“, konstatovao je Igor Radojčić.

 

 

 

 

 

 

Komentari

Vaš komentar