Napoli hita ka trećoj tituli šampiona Italije, prvoj još od 1990. Ekipa sa juga Italije nikoga ne ostavlja ravnodušnim ove sezone i mnogi se pitaju kako je uspeo tako dominantno da ostavi iza sebe bogatije klubove sa severa.

Nesumnjivo Napoli odlično igra pod Lućanom Spaletijem ove sezone. Ali kada se pogleda unazad nekoliko sezona, tačnije 15 sezona od kada se Napoli vratio u Seriju A, onda se može reći da ovde nije reč o slučajnosti.

Napoloi je te 2007/08. prve sezone od povratka u Seriju A kada ga je preuzeo Aurelio de Laurentis 2004. završio na osmom mestu. Naredne je bio 12. a onda do danas, samo je jednom bio lošije plasiran od šestog mesta, kada je bio sedmi. Za tih 12 sezona Napoli je uspeo sedam puta da izbori plasman u Ligu šampiona i samo je Juventus više puta učestvovao u eliti.

povezano

Najlepša erupcija pod Vezuvom

Skener

10. maj 2017

Skener

10. maj 2017

Post Berluskonijev Milan – zločin koji traje

Skener

15. mar 2020

Skener

15. mar 2020

Dobro, Napoli u kontinuitetu dobro igra, ali tek sada je došao do šanse za titulu, šta je tu posebno? Ono što Napolijev rezultat pojačava je kontekst koji je nezaobilazan u današnjem fudbalu – potrošnja. Posebno kada se uporedi sa velikom trojkom sa severa, inače jedinim šampionima Italije u poslednjih 10 godina Juventusom, Milanom i Interom.

Napoli je od dolaska Aurelija de Laurentisa na čelo kluba 2004, dakle za skoro 20 godina, kada se saberu sume potrošene za dovođenje novih igrača i prodaje, u minusu od 368.91 miliona evra. Primera radi Juventus je taj minus stvorio od sezone 2015/16, Inter od sezone 2016/17. imao je minus od 370 miliona evra, a Milan od 2015/16. čak 400 miliona evra. Dakle, Napoli je za 18 godina potrošio ono što je velika trojka sa severa trošila za svega osam godina.

Međutim, podjednako bitno, ako ne i bitnije jeste, efekat tih investicija. Primera radi, ako se gleda samo period u poslednjih par sezona, od 2018/19. Napoli je imao samo 34.5 miliona evra „bačenih“ investicija. Šta to znači? Da je igrače koje je od te sezone dovodio, prodavao za manje para. Dakle, da nisu ostali u klubu duže vreme, niti da se na njima zaradilo. Primera radi Juventus je „bacio“ 185 miliona evra. Jeste, dobar deo oko 100 miliona otišao je samo na Ronalda, ali daleko da je on jedina, teško je reći propala, ali ne baš isplativa investicija. Milan je tu brojku od skoro 35 miliona evra bacio samo u toj prvoj 2018/19. a jedino je Inter tu bio racionalniji, pa je čak i zaradio, jer su stvar izvadili Romelu Lukaku i Ašraf Hakimi.

Dakle, Napoli je za sve ovo vreme pokazao, neko bi rekao da Aurelio de Laurentis ima „zmiju u džepu“ ali moglo bi se reći i prilično racionalno poslovanje na tržištu. A pokazao je da ume da nađe pojačanje i da ga istrpi. Jednostavno, podno Vezuva nemaju taj luksuz da „pogreše“ prilikom kupovine igrača. A možda ta poslovna politika najviše dolazi do izražaja kada se samo pogleda koliko je Napoli potrošio na one koji trenutno donose tu titulu. Ograničimo se samo na tri najvažnija igrača Viktora Osimena, Kviču Kvarasheliju i Min-Jae Kima. Njih trojica ukupno su koštala Napoli 105 miliona evra. Primera radi Čelsi je samo jednog Mudrika platio toliko, a Juventus na Moizea Kina, Vestona Mekenija i Bremera isto toliko.