Mijailović: FK Partizan 2014. godine bio u plusu

ABA League 11. jul 201910:33 > 10:41
Podeli:
KK Partizan

Verbalni sukob između fudbalskog i košarkaškog kluba Partizan svakim danom je sve veći, a nekada su blisko sarađivali.

Predsednik košarkaškog kluba Ostoja Mijailović u razgovoru za klupski sajt rekao je da je pre pet godina situacija u fudbalskom klubu bila mnogo bolja od toga kako je danas  predstavljaju ljudi iz uprave.

„Ne mogu da govorim o tome kakva je sada finansijska situacija u FK Partizan, ali s obzirom na to da sam 2014. godine bio član radnog predsedništva, kada se birala uprava i video finansijski izveštaj po kojem su obaveze tada bile oko 14.000.000 evra, a prihodi po osnovu tadašnjih transfera oko 15.000.000 evra. To znači da je klub u tom trenutku bio u blagom plusu, a ne u velikom minusu, odnosno u velikom dugu, kako danas govore ljudi iz kluba, preko 21.000.000 evra. Takva situacija znači da je klub svake godine od kraja 2014. gubio po četiri-pet miliona evra. Tu lavinu treba zaustaviti“, rekao je Mijailović, a potom dodao: 

„FK Partizan, kao stožer JSD Partizan, moraju da vode ljudi koji razumeju šta je biznis, moraju da po modelu uprave KK Partizan rade za klub, a ne da žive od njega i moraju da shvate da su najprofitabilnija sportska organizacija u okviru sportskog društva. U periodu koji je iza nas su se javljale mnoge Partizanove legende da govore o lošem stanju u fudbalskom klubu i da bi trebalo nešto menjati na bolje. Nada postoji, jer su za FK Partizan zainteresovani i Predrag Mijatović i Saša Ilić i mnoge druge legende kluba, ljudi koji za razliku od nekih koji tamo sada sede, vole svoj Partizan”.

Prvi čovek košarkaškog kluba je govorio i o aktuelnom finansijskom stanju u svom klubu.

„Godinu smo završili pozitivno, Skupština KK Partizan je usvojila odluku o finansijkom izveštaju za 2018. godinu u kojoj je klub poslovao pozitivno i bio u plusu od 21.339.080 dinara. Politika sadašnje uprave je da klub posluje finansijski pozitivno. Imamo dovoljno loših skustva od trenutka kada smo preuzeli klub u stanju u kojem je bio. Podsetiću, imali smo dug od 7.136.000 evra i sa tim teretom se borimo i dalje. Pre nekoliko meseci, kada smo radili presek stanja, dug Partizana je iznosio 3,8 miliona evra, dok sada iznosi 2,7 miliona evra. Da bude jasnije, struktura duga je sledeća: 1,7 miliona je poreski dug sa pripadajućim kamatama i to je dug koji je nasleđen. U procesu smo potpisivanja reprograma po kojem će kamata biti umanjena za 50%, uz grejs period od 24 meseca i period otplate od 60 meseci. Preostali milion su obaveze za koje su u većini slucajeva potpisani sporazumi o reprogramu i taj dug se vodi kao obaveza a ne dugovanje. Servisira se iz planiranih priliva i ni na koji način ne ugrožava poslovanje kluba. U bilansima od prošle godine stoji dug u iznosu od 6,6 miliona evra i to treba pojasniti. Prema sadašnjoj situaciji, od tog duga treba oduzeti 2,7 miliona evra duga prema igračima i trenerima, duga koji smo otkupili za 1,1 milion, zahvaljujući razumevanju igrača i trenera i dogovorima koje smo sa njima postigli. O tome sam govorio 27. aprila ove godine. Zatim, tu je sporno potraživanje banke u iznosu od 1,4 miliona evra, sa kojom smo u sudskom sporu i ovih 2,7 miliona koje sam već objasnio. U narednom periodu, cilj kluba je da sve svoje obaveze izmiri u skladu sa sporazumima. Za ove podatke odgovaramo i materijalno i krivično, i kao KK Partizan stojimo iza njih. Podaci koji su nedavno dospeli u javnost su netačni. Želeo bih da naglasim kako je Partizan pre 2 godine imao više od 25 postupaka pred BAT (Basketball Arbitral Tribunal), a u ovom trenutku nema ni jedan i trudićemo se da do takvih slučajeva u budućnosti ne dolazi. Danas je KK Partizan finansijski stabilan, sa malim „proklizavanjima“, što je sasvim normalno u svakom privrednom subjektu, posebno kada su sportske organizacije u pitanju, gde prihodi variraju iz različitih razloga. Ne treba nipošto zaboraviti da Partizan nikada ne sme da se vrati u 2015, 2016 i 2017. godinu kada je praktično bio pred gašenjem“.