Miljanić: Nisam lud da na leđima nosim sudbinu svih trenera

Srbija - Super liga 19. okt. 20219:3011 komentara
Podeli:
Miloš Miljanić
FSS

Srpska trenerska škola svake druge godine, barem na kratko, ima zagarantovanih „pet minuta slave“. Rezultati konkursa za UEFA PRO licencu, po običaju, upale vatru i uz koju tešku reč zagreju ionako uzavreo ambijent u i oko beogradskih kancelarija i zidina velelepnog pazovačkog Sportskog centra FSS.

Inicijator „bune“, ovog oktobra, bio je Vidak Bratić. Nezadovoljan zaključenim spiskom digao je glas, „ožežio“ po sistemu, novouspostavljenim uzusima, mističnom spisku… Iz Centra za edukaciju na „zadatu“ temu – ni glas.

Direktor škole, Miloš Miljanić, specijalno za Sport klub, odgovara na ostala pitanja. Bez izuzetka, sa glasom olakšanja, spreman da do kraja razotrkrije probleme struke i izazova mesta ključnog čoveka trenerske organizacije.

„Naš prvi problem je matematika. Srbija danas ima preko 1.500 trenera sa A diplomom, svaki od njih stremi konačnom cilju – PRO UEFA licenci, ili usputnom, PRO nacionalnom zvanju. Konvencija UEFA dozvoljava kurs svake druge godine i maksimalno 20 kandidata po spisku. Praktično, 40 ljudi na dve godine! Da bude jasnije, potrebno nam je 40 godina da odškolujemo sve, bez dodatnog pritoka kadrova sa A diplomom. Takav raspored, priznaćete, zadaje nam velike probleme“, kaže Miloš Miljanić.

"Vatra" oko PRO licenci

Ako je to prvi, koji su ostali problemi?

„Biraću reči. Trenerska organizacija, u poslednje dve godine, usvojila je novi i potom renovirala pravilnik organizacije. Usporio nas je kovid, ali… Na dobrom smo putu. Oformljena je sekcija PRO trenera, sačinjena od profesionalaca pod ugovorima, bez obzira na zvanje. Članstvo u organizaciji podrazumeva poznavanje prava, ali i obaveza kolega trenera. Govorim o tome, jer je zloupotrebljen pojam članarine u jednom od intervjua.“

Možete li da pojasnite?

„Benefiti od članstva su razni, jedna od njih je i komunikacija unutar PRO sekcije. Oformili smo sekcije i u regionalnim savezima, informisali da postoji i kancelarija u FSS, sekretar organizacije Milica Đorić, čiji posao je izdavanje i dozvola za PRO sekciju. Komunikacija isključivo ide preko Milice… Druga je priča nečija neinformisanost. Jedna od obaveza trenera odnosi se na poštovanje kodeksa organizacije. Disciplinski pravilnik FSS ostavlja mogućnost prijave i eventualne sankcije za nepoštovanje tog akta. Postoji još jedna, takođe bitna, stavka.“

Koja?

„Status trenerske škole. Nije to akademska ustanova Srbije, već Centar za edukaciju unutar Organizacije trenera FSS. Konvencija UEFA ima mnogo prednosti, obezbeđuje trenerima univerzalnost diploma, rad širom planete. Ne postoji konkurs, već objava za članove organizacije, koji pohađaju kurs za određeno zvanje. Postoje jasno definisana pravila prijema na objavu, takozvani opšti i posebni uslovi, uobličeni u pravilniku. Ali, matematika nam ne daje da idemo do kraja – poslednji put javilo se 97 kandidata, 90 je ispunilo sve preduslove upisa.“

I šta ste uradili?

„Napravili smo listu specifičnih kriterijuma trenerske organizacije.“

A to su?

„Prvi, igračka karijera. Logično, trener sa igračkim iskustvom u profesionalnim klubovima takozvanog top nivoa ima veće šanse da uspe u karijeri.  Drugi, interesi, ili preporuke FSS i klubova. Savez ima, logično, zahtev da edukuje svoje ljude, klubovi takođe. Forma je jasno definisana, u poslednje četiri godine ustalili smo praksu saradnje sa klubovima profesionalnog ranga. Nažalost, mnogi često zloupotrebljavaju zdravu ideju, daju prednost rođačkim, kumovskim vezama, ispred profesionalnih referenci.“

Miloš Miljanić
FSS

Mnogi smatraju da se veliki problem pojavio zbog pritiska trenera sa profi zvanjem, ograničenim za rad u Srbiji?

„Nacionalnu PRO licencu uveli smo iz želje da šansu pružimo trenerima bez vrhunske igračke karijere. Zato smo odlučili da takvoj grupi kolega, angažovanoj u klubovima, dozvolimo prednost na upisu za najviše zvanje.“

I jeste li pogrešili?

„Nismo napravili grešku, odgovorno tvrdim. Treneri sa nacionalnom licencom postali su poslednjih godina ozbiljni, istakli se radom u Super i Prvoj ligi. U septembru smo upisali sedmoricu – svi su šefovi, što nije zanemarljivo. PRO UEFA diploma ne podrazumeva posao asistenta u stručnom štabu, već šefa stručnog štaba.“

Je li nacionalna licenca „izum“ srpske škole?

„Pričaju ljudi švašta, naravno da nije. Slovenci i Hrvati imaju sličan nivo od prve godine škole. U pojedinim zemljama ima drugi naziv, na primer, u Španiji „AA plus“. Pomogao nam je tom idejom Zoran Laković, iako sam u razgovorima sa pojedinim ljudima stekao utisak da ne shvataju poentu kompletne priče.“

 Završili ste sa defincijom specifičnih uslova prijema kandidata?

„Postoji i podkriterijum – učinak na prethodnim nivoima obrazovanja. Svaki trener, školovan u našem centru, ima fajl, sa ocenom, potpisan od trojice članova određene komisije. U napomeni stoje jasne kvalifikacije, čak da li je kandidat limitiran, kako se pokazao na ispitu… Dokument interne sadržine mnogo otkriva, tako i podatak o spremnosti da se nađe u ulozi šefa stručnog štaba. Ne želim da zloupotrebljavam, pogotovo ne javno, pojedine stvari i rušim integritet trenera. Jednostavno, takav je princip! I da zaokružim priču – tek posle pregledane dokumentacije, UEFA daje konačnu dozvolu za početak kursa.“

Može da ospori spisak?

„Nama se to nije desilo…“

Postoji li i dalje komisija unutar škole nadležna za prijem kandidata?

„Naravno.“

Ko su članovi komisije?

„Svi!“

Kako to mislite?

„Prvo razgovaram sa ljudima iz trenerske organizacije – članovima Izvršnog odbora Organizacije trenera FSS, predsednicima stručnih regionalnih organizacija. Potom i sa nosiocima programa u školi. Nisam lud da preuzmem sudbinu srpskih trenera u svoje ruke. Ne, nisam mazohista, niti ludak. Razgovaram i sa rukovodstvom saveza, predsednikom, generalnim sekretarom, direktorom… Upisali smo četvoricu kolega iz FSS. Normalan čovek razgovara sa svima, naravno i trenerima kandidatima raspoloženim za takvu vrstu komunikacije.“

Stevan Stojanović, Nikola Lazetić i Nebojša Milošević
FSS

Potpis je, ipak, samo vaš?

„Tako je! Stojim iza potpisa, iza svakog kandidata! A, radimo kao tim!“

Kako ste se nosili sa izazovima definisanja konačnog spiska?

„Osećao sam se loše tih dana. A, 20. septembra, sa poslatim spiskom u UEFA, odlično! Tad je bio kraj…“

Jeste li trpeli pritiske, je li bilo „nepristojnih ponuda“?

„Nisam imao pritiske, izuzev kad je zvonio telefon.“

Ko vas je zvao u tim danima?

„Svako… Ne sećam se više. Poznajem „milion“ ljudi, sticajem okolnosti i iz vremena pokojnog oca. I, nije ovo Nemačka, nego naša Srbija, mnogi su izrazili interes da se pomogne određenim ljudima. Nije to pritisak.“

Pominje se da Srbiji „visi“ naredna dozvola UEFA i da će sledeća generacija polaznika za PRO zvanje morati da čeka 2025. godinu?

„Nije tačno, nema veze sa istinom. Možda za dve godine ne budemo imali PRO nacionalnu, jer već tridesetak trenera „čeka u redu“. I to može da bude problem.“

Stižu prigovori – školarina od 750.000 dinara preskupa mnogima je preskupa?

„Demagoške priče, ljudi koji žele zlo. Cena je manja, nego u mnogim zemljama EU. UEFA diplome imaju težinu, A licenca, na primer, dozvoljava mogućnost rada u reprezentaciji Nemačke. Pod uslovom – lične sposobnosti. Sve za 1.500 evra. Trenerska diploma ima vrednost, za razliku od mnogih.“

Drma li Srbiju hiperprodukcija trenera?

„Slažem se, ali… Hiperprodukcija trenera nije samo naš, već problem čitave Evrope. Početna matematika UEFA izgubila je smisao.“

Gde je naše mesto u tom, očigledno, izvitoperenom sistemu?

„Imamo mnogo kvalifikovanih trenera, ali opet manje od Češke, Slovačke, Mađarske… Neki od njih školovali su i 500 PRO UEFA trenera, mi ni 150.“

Zbog čega onda mnogi treneri sa PRO licencom danas nemaju posao?

„U Srbiji, pogotovo, nije dobro – pogledajte fluktruaciju trenera u prva dva ranga. Opet, to nije problem trenera, nego klubova. Rukovodioci ne razumeju reč kontunuitet. Ima nas svuda, ali problem je što srpskih stručnjaka nedostaje na velikoj sceni, u Evropi. U prošlom veku treneri su radili po deset godina. I ovi danas, što su imali tu priliku, poput Milojevića, Grofa Božovića, Nikolića, više nisu u Srbiji. Šansu su maksimalno iskoristili. Sutra ćemo na taj način pričati o Dejanu Stankoviću. Miloš Milojević, Milan Rastavac, Miloš Veselinović, Vlada Ivić, iz grupe vrhunskih fudbalera, već su ozbiljni treneri. Verujte, struka u Srbiji nikad nije bila generator problema. Naprotiv“, završna je poruka Miloša Miljanića, predsedika Organizacije trenera i direktora Centra za edukaciju Fudbalskog saveza Srbije.

Komentari

Vaš komentar