Sivić za SK: Dragi, dobri Zoltan, ljudina!

Fudbal 15. dec. 202012:00 > 12:01
Podeli:
Foto TSC Bačka Topola

Kao grom, strela u srce... Suze, potok suza... Za ČOVEKOM. Plače rodbina, plaču prijatelji, plaču svi koji su ga poznavali, sa životne scene otišao je otac dvoje dece, drug, laf, otišao je Zoltan Sabo.

Teško je pronaći reči, teško progovoriti, ali nešto se mora reći. Prebira se po uspomenama, toliko toga dođe na pamet, kako iz igračkih, tako i iz Zoltanovih trenerskih dana, otvaraju se nepročitane stranice, naviru sećanja…

U društvu smo sa Tomislavom Sivićem, koji je uveo Zoltana u svet trenera, prvi mu ukazao šansu, i dalje ne verujemo…

POVEZANE VESTI

„Samo što se nisam srušio kad su mi javili tužnu, strašnu vest. Rekoše mi da mu je pozlilo, otišao u bolnicu i posle nekoliko sati zauvek zatvorio oči… Dragi, dobri Sabo. Ljudina. Kako smo započeli našu saradnju? Držao sam neko predavanje trenerima za sticannje licence, i Sabo je bio među njima u Novom Sadu… Sudbina, prst sudbine ili šta već, istog dana dobio sam poziv da preuzmem mađarski, drugoligaški Kečkemet, a kako u to vreme nisam baš najbolje poznavao jezik naših suseda, pozvao sam Zoltana da mi se pridruži u stručnom štabu. I znate šta smo nas dvojica uradili – prvi put, posle 97 godina postojanja kluba, Kečkemet se plasirao u Prvu ligu. Ono što nisam ja tada znao, umeo je Sabo, njegova komunikacija, pogotovo sa starijim igračima bila je savršena, divio sam mu se kako sve uspeva, ostali smo dve i po godine u Kečkemetu, uglavnom se radovali, ponekad se i mimoilazili u mišljenima, takav je posao“, otkriva Sivić u razgovoru za Sport Klub.

Sabo je bio poseban u svemu?

Tih, miran, povučen. Pamtim da je samo jedanput eksplodirao, desilo se na utakmici kada sam najpre ja isključen, a on me držao da ne napravim nešto gore, da bi zatim i on napao sudiju i ubrzo dobio crveni karton. U njemu sam video, osetio sjajan nerv za struku koju je izabrao, što je kasnije i potvrdio, TSC je njegovo trenersko delo, iz tima je izvukao i više nego što je realno. Ono što je od svega važnije: bio je izuzetan čovek. Saučešće porodici, braći Laslu i Tiboru, nekadašnjem prvotimcu Ferencvaroša, ostaje nam da žalimo i da se sećamo velikog Zoltana“, zaključio je Tomislav Sivić.

A, bio je pred vratima Honveda, iščekivalo se njegovo imenovanje za šefa stručnog štaba mađarskog prvoligaša…Umesto toga…Užas. Katastrofa.