Vremeplov. Događanja od pre godinu i po. Čovek je odbio poziv, zahvalio se Vojvodini što je htela s njim da potpiše ugovor, sve zbog reči koju mu je dao Partizan da će upravo sa crno-belima da sklopi sporazum ( Savo Milošević, u to vreme trener ekipe iz Humske, isticao je njegov kvalitet demonstriran na probnom radu: „Jako, jako zanimljiv igrač, razume igru, dobar u skoku, teško mu je uzeti loptu, bio bi idealan izbor za naš stil“).

Na kraju, ništa ni od Novosađana, ni od Beograđana, preselio se u Mostar, zadržao neko vreme i ponovo vratio u Srbiju, kako bi zadužio dres niškog Radničkog. I – pogodio. Pravo u metu. Za mesto u vrhu liste strelaca superligaških momaka. Ime: Miljan. Prezime: Škrbić. Rođen u Somboru, 18. septembra, 1995. godine. Visok 192 centimetra, težak 82 kilograma, branio boje OFK Berograda, Krškog, Guiresunspora i Zrinjskog do dolaska na Čair, gde je u pravom, golgeterskom elementu.

„Da, tako stvari stoje“, komentariše Škrbić za Sport Klub.

Šta se zapravo desilo da propadne već viđeni ugovor sa Partizanom, o tome nikad ništa niste rekli?

„Ni sad, verujte, ne znam šta da kažem, osim što sam bio uveren da ću da nastavim karijeru u Partizanu. Čuo sam niz priča… Transfer Bojana Matića. Ma, bilo, pa prošlo. Uglavnom, bogatiji sam za značajno iskustvo. I to je nešto.“

Izgubili ste i Vojvodinu i Partizan, ne i nekoga ko se zalagao za vaš paraf na „Karađorđu“, zatim i kada je preuzeo Radnički?

„Nenad Lalatović je glavni razlog zašto sam danas srećan u Nišu, nije me zaboravio, hvala mu na svemu. Priželjkivao sam saradnju na duže staze…Kad ono, samo dva dana. Sudbina. Saudijska Arabija. Život. Činjenice. Kao i istina da su treneri ovde počeli da se menjaju kao na traci, Stanković, Koković, sad je Batak u sedlu. Pritom je cilj kluba ostao isti: plasman u Evropu!“

Može li to Radnički?

„Pokušaće, pardon, učiniće sve da ostvari nameru. Videćemo…Sastav je kvalitetan…Ima štofa za evropsko odelo.“

Gde sebe vidite na završetku trke za najubedljivijeg strelca sezone?

„Negde pri vrhu, daj Bože odmah uz Rikarda, neuhvatljivog za sve pratioce. Kad je neko odličan napadač i kad igra u odličnom timu, onda je sve jasno i tu nema prostora za ostale pretendente, koliko god se oni upinjali da se dograbe primamljivog priznanja. Stvarnost!“

Ugovor sa Nišlijama ističe u leto 2023. godine, možda ćete ranije da dignete sidro?

„Možda. Nikad se ne zna. Odluka nije samo moja i onih koji se pojavljuju sa strane, u ulozi zainteresovanih, pita se Radnički. Uz sve nabrojano, nikud ne žurim, nema potrebe da žurim.“

Ovojesenjim golovima ušetali ste u beležnice brojnih emisara?

„Svako radi svoj posao.“

Priliku da odete na viši klupski nivo propustili ste u periodu kada ste nosili dres Krškog?

„Čitao sam u slovenačkim medijima.“

Samo čitali?

„Dobro, u nešto sam bio i upućen“, nasmejao se Škrbić.

Konkretno?

„Olimpija je želela da me angažuje, što i ne čudi, budući da sam sa 12 golova, posle prvog dela sezone, predvodio kolonu najubojitijih u tamošnjem šampionatu, udicu su bacila i dva kluba iz Danske, umešala se i jedna francuska sredina… Uzalud. Sve je bilo uzalud, pošto je rukovodstvo Krškog tražilo 700.000 evra za obeštećenje, dok su kandidati za moj potpis bili spremni da idu do 400.000. Umesto stotina hiljada evropskih novčanica, klub je dobio nezadovoljnog centarfora, sve je krenulo u pogrešnom smeru. Bolest, povreda, višenedeljno odsustvo…Kratko i jasno: svi su izgubili.“

Kad ste svojevremeno u dečačkim danima stigli iz Crvenke u redove OFK Beograda, mislilo se da su „romantičari“ sa Karaburme dobili igrača za velika dela, sve je naginjalo takvim procenama?

„Tresao sam mreže u pionirskoj, kadetskoj i omladinskoj konkurenciji, OFK Beograd se ponosio školom, nije bilo lako u nju ući, pa još se i probiti do seniorskog pogona… Meni se posrećilo, šansu mi je ukazao trener Zoran Milinković, ali fudbal je ponekad surov, tek što sam se ustalio, naišla je komplikovana povreda, stradali su ukrštreni ligamenti kolena, morao sam na operaciju i dugo, dugo odsustvovao sa terena. I te kako se odrazilo, tražio sam sebe, radio, borio se i onda se gotovo predao, da bi se odjednom ukazala Slovenija. Krško. Nisam oklevao. Opet je u mojoj glavi bio Ronaldinjo, kao klinac sam obožavao Brazilca, divio mu se, zbog njega puštao i kosu, takav velemajstor se retko rađa. Dakle, fudbal se vratio na velika vrata, počeo sam opet da mu se predajem svim srcem.“

„Ronaldinjo je bez premca?

„U svom vremenu, svakako.“

A, sad?

„Jedan je Mesi. Igračina!“

Preskačete Ronalda?

„I zadržavam se kod Ibrahinovića. Šta radi taj čovek u četrdesetoj…Liga petice. Italija. Fantastično. Bravo“, zaključio je Miljan Škrbić u razgovoru za Sport Klub.

Hajde i mi malo, pohvalama na Škrbićev račun, za njegov golgeterski instikt, skočnost, tehniku…Koliko da ne promakne.