Slučaj Stolica: Stradanje Ilijino i novo ruganje realnosti

Srbija - Super liga 12. avg 20229:3120 komentara
Podeli:
Ilija Stolica
FK Partizan/M. Todorović

Partizan ponovo traži trenera. Neće dugo, po svim informacijama kao letos... Nema vremena, prostora, ideje za bilo kakve analize, pitanja, teme i razmatranja... Nema više ni ponosnog Partizana. Fakat!

Spremljena i ranije spakovana smena Ilije Stolice, obnarodovana svega dva minuta posle ispadanja od AEK-a, neće ništa promeniti u Humskoj. Ama baš ništa. Iz jednostavnog razloga – Partizanov problem odavno je prevazišao moći običnog trenera.

Razaranje Partizana

Crno-beli u ovom trenutku imaju samo jedan izlaz, oličen u smeni kompletnog rukovodstva, sa predsednikom Miloradom Vučelićem i direktorom Milošem Vazurom, na čelu. Sve ostalo puko je ruganje realnosti. O navijačima da ne pričamo…

Partizanova agonija samlela je Iliju Stolicu brzo, kao nikoga ranije. U rekordnom roku, posle mesec takmičarskih dana, šest utakmica i samo jedne radosti, na stadionu Javora, zemunski stručnjak pobio je neslavnu 67-dnevnu epizodu Ljubinka Drulovića i tako barem, na neslavan način, smestio svoje prezime u odaje Humske.

Svestan i ranije da Partizanova moderna streljana ne priznaje emocije, niti odgovornost najodgovornijih, upustio se letos Stolica u ono što niko nije hteo. Prihvatio Partizan i njegovo ime, ne hajući što se pre konačnice, istrošio papir zahvalnica bivših crno-belih, čak i velikih imena svetskog fudbala. Niko nije hteo u Humsku i kao da nikog nije ni bila briga zbog toga. Našao se Stolica, dobrim delom i zbog ranijih zasluga, i brzo zaribao.

Kako Partizan može dalje, vođen istom rukom, kao i poslednjih pet samoubistvenih godina?

Kao i do sada, tumarajući od nemila do nedraga srpske fudbalske realnosti, razoren uzduž i popreko, sa nedoraslim kadrovima u nosećim kancelarijama, nedostojnim trofejnog kluba…

Napokon, vicešampion i u Vučelića, Vazura i Iliev eri puki statista u igri već izvesnog epiloga, danas ni u seniorskom „rosteru“ nema potencijala za fasadiranje otužne klupske realnosti. Partizan je u poslednja dva meseca izgubio barem i ono malo timske snage vredne (lažne) nade. I tu je Stolicina krucijalna greška – katastrofalan prelazni rok i nejasna ideja kako dalje. Nova lica, budimo pošteni, ne idu uz Partizanov dres. Barem većina.

Srozao se crno-beli, u matematičkom omeru, barem 30 odsto ispod prošlogodišnjeg, bez Zdjelara, Jevtovića, Markovića, Jojića… Prvu dvojicu, klub i stručni štab hteli su da zadrže, međutim, usud realnosti traži mnogo više od želje. Ideju i moć, a današnji Partizan, nažalost, toga nema.

Od 2014. i pobede Zorana Popovića u prvim borbama nove vlasti za Partizan, kasnije potvrđene izborom Milorada Vučelića i definitivnim trijumfom unutarklupske grupacije, okupljene oko Miloša Vazure i prof. dr Vladimira Vuletića, defilovali su Humskom Marko Nikolić, Zoran Milinković, Ljubinko Drulović, Ivan Tomić, Miroslav Đukić, Zoran Mirković, Savo Milošević, Aleksandar Stanojević, kao privremeno rešenje Žarko Lazetić, sada i Ilija Stolica.

Samo jedan od njih bio je pobednik – Marko Nikolić, osvajač duple krune, 2017. U letnjem razgovoru za Sport klub obećao je navijačima: „Vratiću se da restartujemo Partizan“. Drugi, delimični trijumfator Savo Milošević, nosilac kupa iz 2020, prethodno kadar da pobedi Crvenu zvezdu u polufinalu, obećao je po odlasku iz Partizana, šest meseci kasnije: „Srpski fudbal više me neće videti“.

U klupskim kancelarijama i dalje sede isti ljudi… Da li neko i dalje, od silno izneverenih partizanovaca, veruje u Partizanovu katarzu sa novim trenerom na klupi? Ma kako se zvao i odakle dolazio…

Komentari

Vaš komentar