Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Europa Conference League
ULEB Evrokup
NBA
ABA League
Španija
Turkey TBL
Australian Open
ATP
WTA
Wimbledon
Roland Garros
Formula 1
MotoGP
WRC
Moto 2
Moto 3
Prošli Mundijal u Rusiji doneo je pregršt momenata za pamćenje. Francuska je osvojila titulu, Hrvatska napravila istorijski rezultat, uveden VAR, koji je jedan sudija uspeo da "nadmudri."
Trikolori ponovo na vrhu i rađanje nove zvezde
Od kada su Zinedin Zidan, Didije Dešan, Loran Blan, Lilijen Tiram, Marsel Desai i kompanija vođeni sa klupe Emeom Žakeom na domaćem tlu 2018. osvojili prvi Zlatni globus, Francuska je maltene na svaki šampionat odlazila kao jedan od favorita. Plejada velikih fudbalera i superornih atleta krasila je sve timove koji su predstavljali Trikolore. Ali uvek je nešto falilo.
Kapiten te velike generacije, koja je svetskoj pridružila i evropsku titulu Didije Dešan, u Rusiji je poveo pohod kao selektor nacionalnog tima. On i ekipa pretrpeli su veliko razočarenje dve godine ranije kada su na svom terenu izgubili finale EURO od cinične Portugalije. U najvećoj zemlji sveta Dešan je pokazao da je naučio lekciju. Sada su Francuzi postali cinični.
povezano
Naređali su šest pobeda u sedam utakmica, ali ono što je odlikovalo ovu ekipu je sposobnost da čeka pravi trenutak i da kazni grešku protivnika. U grupi dve pobede uz remi bez golova sa Danskom i ukupna gol razlika 3:1 najavili su šta može da se očekuje od Francuske. Prvi pravi test bio je u osmini finala. Francuzima na crtu izašla je ranjena Argentina. Gaučosi pod Horheom Sampaolijem jedva su prošli grupu, a protiv Hrvatske doživeli vrhunsko poniženje.
Međutim, poslednjeg dana juna u Kazanju Argentinci su odigrali najbolju utakmicu na turniru. Rano vođstvo Francuza posle sigurno realizovanog penala Grizmana poništili su Di Marija i Merkado i Argentina je posle 50 minuta vodila. Delovalo je da aktuelni vicešampion može da ostvari veliku pobedu pobedu, kojom bi verovatno preokrenuli šampionat u svoju korist.
Ali nisu imali sreće. Tog dana rodila se nova zvezda svetskog fudbala. Kilijan Embape je skrenuo pažnju na sebe kao lider Monaka koji je ostavio sve u čudu godinu dana ranije i plasirao se u polufinale Lige šampiona. Potom je u Parizu na glavnoj sceni pokazao o kakvom se igraču radi. Ali u Rusiji je upotpunio sliku i kandidovao se kao predvodnik novog talasa. Pošto je Pavar fantastičnim golom doneo izjednačenje stvar je preuzeo Embape. Četvorominutna simultanka, dva gola i Argentina na kolenima. Ni gol Aguera nije mogao da spreči rađanje nove sile. Sada su Francusku svi gledali drugim očima, jer uz onakvog Embapea svetska titula postaje realnost.
Tri primljena gola od Argentine možda su nekog mogli da zavaraju da je francuska odbrana bušna. Ali u četvrtfinalu i polufinalu nije primljen nijedan pogodak. U četvrtfinalu Francuzi su pokazali da mogu da budu ciničniji i od majstora cinizma Urugvaja, a u polufinalu su sjajnoj Belgiji, koja je letela na krilima pobede nad Brazilom, prepustili da vodi igru. Ali Francuska je preko Umtitija zadala odlujući udarac. U finalu Hrvati su dali sve od sebe, ali činjenica da su prvi put u završnoj predstavi uticala je da koncentracija ne bude na najvišem nivou svih 90 minuta. A ni suđenje nije bilo baš za pohvalu. Ovaj tim Francuske možda nije bio naročito lep za gledanje, ali je bio sposoban da svaki poklon prihvati. Na kraju, simbolično, poslednji gol za Francusku za 4:1 postigao je upravo Embape, koji je Mundijal završio na deobi drugog mesta liste strelaca sa četiri gola i na deobi prvog mesta timske liste strelaca zajedno sa Grizmanom.
Selektor Didije Dešan našao je svoje mesto u istoriji fudbala. Postao je tek treći čovek posle Marija Zagala i Franca Bekenbauera koji je i kao igrač i kao selektor postao svetski šampion.
Vatreni konačno prošli grupu, pa nisu stali do finala
Najprijatnije iznenađenje šampionata bila je bez svake sumnje reprezentacija Hrvatske. Prošle su dve decenije kako su Davor Šuker, Robert Prosinečki, Zvonimir Boban, Robert Jarni, Dražen Ladić sa sve Ćirom Blaževićem, došli do epskog uspeha i bronzane medalje. Verovatno ni najzagriženiji navijači i nepopravljivi optimisti nisu verovali da je ponavljanje takvog rezultata moguće. Od te 1998. Vatreni nisu uspevali da prođu ni grupu na mundijalima. Ali čekali su samo 20 godina da se uvere da je sve moguće.
Po starom dobrom običaju Hrvatska je imala pravu dramu u finišu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. A HNS posebno voli u takvim situacijama dodatno da dosoli, pa je Ante Čačić smenjen dva dana pred poslednji meč u kvalifikacijama protiv Ukrajine. Dužnost selektora preuzeo je Zlatko Dalić. Odmah susret sa Ukrajinom, koji su Vatreni morali da dobiju. I izvojevana je pobeda za plasman u baraž. Hrvatska je pregurala i Grčku i našla se na drugom vezanom Mundijalu, ukupno petom od šest na kojima je imala pravo da se takmiči.
Osporavan kao neko bez velikog trenerskog pedigrea i percipiran kao čovek Boga i batine hrvatskog fudbala Zdravka Mamića, Dalić nije imao laku situaciju u Rusiji. Ali skromnim pristupom i, što je mnogo bitnije, odličnim igrama na završnom turniru, preokrenuo je javno mnjenje i imao veliku podršku, kao i čitav tim. Zemlja je pala u euforiju posle slavne pobede nad Argentinom 3:0 i maksimalnih devet bodova u grupi uz gol razliku 7:1.
U grupi su Vatreni bili ubedljivi, a u eliminacijama spremni da učine sve za rezultat. Protiv Danske, Rusije i Engleske odluka je morala da pada posle 90. minuta. Protiv Danske i Rusije se išlo i na penal rulet, a Englezi su rešeni posle produžetka. Fudbal se ipak nije vratio kući, ali je Hrvatska ispisala istoriju kao prva reprezentacija sa ovih prostora koja je zaigrala u najvećoj utakmici – finalu Svetskog prvenstva. Francuzi su ipak bili nepremostiva prepreka, ali ovo srebro zaista je sijalo zlatnim sjajem.
Koliko je u svetu priznat ovaj rezultat Hrvatske najbolje pokazuje tretman prema najboljem igraču ekipe na ovom turniru i kapitenu Luki Modriću. Bio je izabran za najboljeg igrača turnira, a nešto kasnije je osvojio i Zlatnu loptu i tako razbio duopol Lionela Mesija i Kristijana Ronalda.
Srpski eksperimenti i čovek koji je nadmudrio VAR
U svojoj bogatoj istoriji kao Jugoslavija i nešto manje bogatoj kao Srbija, fudbalska reprezentacija samo jednom pre 2016. nije učestvovala na tri uzastopna velika takmičenja. To je bilo od 1992. do 1996. a razlog je dobro poznat – sankcije UN. A onda pod Tomislavom Karadžićem Srbija je propustila EURO 2012, Svetsko prvenstvo 2014. i EURO 2016.
Onda je Karadžića zamenio Slaviša Kokeza (da li promena na bolje ili gore o tome bi se dalo ozbiljno raspravljati), a za selektora postavljen Slavoljub Muslin. Orlovi su u grupi sa tri ekipe koje su igrale osminu finala nedavno završenog EURO (uz to Vels dogurao do polufinala) bili prvi i obezbedili plasman na Mundijal. Delovalo je da je sve spremno za dobar rezultat, s obzirom da su posle dugo vremena dobijena trajna i kvalitetna rešenja za „10-ku“ i „devetku“ Dušan Tadić i Aleksandar Mitrović, koji su delovali kao fantastičan tandem (deluju i dalje, četiri godine kasnije).
A onda fudbalska Srbija ponovo, kao po običaju pred svako veliko takmičenje, kreće u eksperiment. Kokeza smenjuje Muslina i na mesto selektora postavlja početnika Mladena Krstajića, koji je kod Muslina bio deo stručnog štaba. Tu smenu pratila je promena formacije, sa Muslinovih 3-4-3 prešlo se (bolje rečeno vratilo) na 4-2-3-1, zatim uvođenje nekih novih igrača u reprezentaciju, pre svega davanje važnije uloge. U prvom redu to se odnosi na Sergeja Milinković-Savića, koji je već tada bio praktično glavni igral Lacija, ali ga Muslin nije video u svojim planovima. Ta odluka je presudno i uticala da Muslin dobije iznenadan otkaz.
Ali ipak najveću turbulenciju izazvalo je skidanje kapitenske trake Branislavu Ivanoviću. Traku je preuzeo Aleksandar Kolarov, a nekadašnji as Čelsija bio je na ozbiljnom ledu, toliko da čak nije snimljen u jednoj reklami pred Mundijal zajedno sa ostalim reprezentativcima. Zbog hroničnog problema zvanog desni bek Ivanović je ipak bio starter u prve dve utakmice, u kojima se tražio prolaz.
Pobeđena je Kostarika golom Kolarova iz slobodnog udarca, i svima je bilo jasno da će se bitka za prolaz voditi u Kalinjingradu 22. juna protiv Švajcarske. I dan danas se puno priča o tom meču, o sjajnom početku i golu Mitrovića u petom minutu (naravno na asistenciju Dušana Tadića), padu koji je usledio, iritiranošću usled radovanja „omraženih“ Granita Džake i Đerdana Šaćirija, izmenama selektora Krstajića itd… O svemu tome može da se raspravlja i nagađa šta bi bilo kada bi bilo. Međutim, ono što je opipljivo i što je gola činjenica je detalj koji je uistinu mogao da odluči meč.
U samom finišu Aleksandar Mitrović našao se u sendviču dva švajcarska igrača i jasno je bilo da je fauliran u šesnaestercu i da je nemački sudija Feliks Brih morao da pokaže na jedanaesterac. To se desilo pri rezultatu 1:1. Međutim, Brih ne samo da nije dosudio penal, već je dosudio faul Mitrovića u napadu. Uzalud su Orlovi protestvovali, uzalud se danima posipalo drvlje i kamenje na sudije u VAR sobi i tražilo da se situacija pregleda. Jer, i oni su bili nemoćni.
VAR se uveo upravo na Svetskom prvenstvu u Rusiji i mnogi još nisu bili potpuno načisto kako funkcioniše. Ali Feliks Brih jeste, što i nije čudno jer se radi o briljantnom sudiji, koji retko greši. Osim kada za to nema nameru, kao što je to bilo tada u Kalinjingradu, kao što je to ustanovljeno i na prošlogodišnjem EURO u meču Belgije i Portugalije, zbog čega više neće suditi. Nemac je vrlo dobro znao da bi se sporna situacija pregledavala da je samo pustio da se igra nastavi i da bi vrlo verovatno bio pozvan da pogleda i sam snimak, posle čega ne bi imao kud već da svira penal. Da bi to izbegao dosudio je faul u napadu, odluka koja ne podleže proveri i samim tim se pokrio da se njegova odluka neće na terenu preispitivati. Kasnije se moglo videti da je grdno pogrešio, ali to je bila slaba uteha za Srbiju koja još jednom, treći put zaredom nije uspela da izađe iz grupe.
