Zašto je za priču o Svetskim prvenstvima interesantna “Laka konjica”, poznati nadimak za mađarski nacionalni tim posle II svetskog rata. Ako je pobeda Urugvaja u finalu 1950. protiv Brazila, na prepunoj Marakani, bila veliko iznenađenje, tada je trijumf SR Nemačke u duelu sa neprikosnovenim Mađarima, četiri godine kasnije u Švajcarskoj, bila senzacija kojoj ni danas nema ravne.

Odbrojavanje do Katara

8: Kopačke od zlata

FIFA World Cup

12. nov 2022 0

FIFA World Cup

12. nov 2022 0

9: Osam pustinjskih cvetova: Upoznajte stadione SP u Kataru

FIFA World Cup

11. nov 2022 8

FIFA World Cup

11. nov 2022 8

10: Iznenađenja: Posrnula konjica, blickrig, rumba i čuda

FIFA World Cup

10. nov 2022 1

FIFA World Cup

10. nov 2022 1

Mađari su u Švajcarsku došli kao olimpijski pobednici. U Helsinkiju 1952. su pobedili Jugoslaviju 2:0, naši fudbaleri su pričali da su Puškaš i drugovi jedini sastav kojeg nisu mogli da pobede. Imali su sve – prirodni talenat, fizičku izdržljivost, apsolutno znanje, sa načinom igre koji je 20 godina kasnije primenjivao Ajaks.

Sastav koji je vodio Gustav Šebeš: Đula Grošič, Jene Buzanski, Đula Lorant, Mihalj Lantoš, Jožef Božik, Jožef Zakariaš, Laslo Budaji,Nandor Hidegkuti, Šandor Kočiš, Ferenc Puškaš i Zoltan Cibor jedan je od najboljih svih vremena iako je malo utakmica odigrao u ovom izdanju. Svega četiri.

U periodu od 1950. do prvenstva u Švajcarskoj Mađari su u imali 27 pobeda i četiri remija u 31 utakmici. “Laka konjica” se lako poigravala sa rivalima. Od svih tih pobeda dve su upamćene. Oba puta su žrtve bili Englezi, oholi tvorci najvažnije sporedne stvari na svetu, igrači koji nisu želeli da igraju na prvenstvima sveta smatrajući i takmičenje i rivale nedostojnim za kvalitet koji “Gordi albion” ima.

I onda prvi tras – Mađari slave 6:3 25. novembra 1953. na Vembliju. I drugi tras 23. maja naredne godine – 7:1 u Budimpešti. Najteži poraz Engleza u istoriji, laki kas “Lake konjice”, bez sumnje tada najboljeg sastava na svetu. U knjigama je zapisano da je Vembli bio u šoku, da je po završetku utakmice muk trajao nekoliko minuta da bi usledio frenetičan aplauz.

Da li je bilo nekoga ko je mogao i da pomisli da Mađari neće biti na tronu u Švajcaskoj ? Teško, Nemci sporedni junaci ove priče nisu bili ni na široj listi favorita. Tada se krilatica “fudbal je sjajna igra u kojoj pobeđuju uvek Nemci” nije ni najavljivala. Ali, posle finala sve će biti drugačije.

Mađarska i SR Nemačka su bili u istoj grupi. Mađari su imali impresiavn start. Koreja je primila devet golova, Nemci jedan manje.

E, sad… Nemačka je posle lošeg učešća 1938. promenila selektora i na klupu je seo Sep Herbeger, ljubimac Adolfa Hitlera. Na prvom Svetskom prvenstvu posle rata Nemcima nije bilo dozvoljeno da učestvuju. Švajcarska je bila šansa za predstavljanje nekih novih „Pancera“. Svestan razlike u kvalitetu u momentu odigravanja utamice sa Mađarima, Herberger je ispreturao tim, izveo sastav bez odličnog golmana Tureka, zatim Šefera, Marloka i Otmara Valtera. Mađari su u 21. minutu vodili 3:0, na kraju impresivnih 8:3. Da će isti rivali biti u finalu, ma dajte…

Nemci su u četvrtfinalu imali malo problema sa Jugoslavijom 2:0, dok je duel Mađara i Brazila trebalo da bude poslastica, prezentacija lepote fudbalske igre. Od toga ništa, na terenu je bila tuča, tri isključena igrača, meč je dobio naziv „najbrutalniji u istoriji“, odnosno „Bitka u Bernu“. Tuče je bilo i na tribinama, a nastavila se i posle utakmice koju su Mađari dobili 4:2. U prvih sedam minuta Hidekuti i Kočiš su pogodili. Brazil je smanjio na 2:1 i 3:2, a sve je rešio Kočiš u 88.minutu.

U polufinalu su Nemci trenirali protiv Austrije 6:1, Mađarska je, bez povređenog Puškaša, za rivala imala aktuelnog svetskog prvaka Urugvaj. Ponovo vođstvo Mađara 2:0 početkom drugog poluvremena, ali Urugvajci nisu mislili na predaju. U poslednjih 15 minuta izborili su produžetke. Ipak to je bilo sve, sa dva gola u 111. i 116. minutu Kočiš je oslobodio mesto na novog svetskog fudbalskog vladara. Viđena je jedna od najspektakularnijih utakmica na prvenstvima do tada.

Finale, Mađarska ili Nemačka? Mađarska sa rovitim Puškašem, nespremnim za puni doprinos i teškim utakmicama, Nemci kompletni, za razliku od susreta u grupi, sa lakšim putem do meča odluke.

Vreme 4. jula je bilo toplo, ali kišovito, teren je bio raskvašen. Na tribinama 60.000. Mesta slobodnog nije bilo. Sebeš je stavio u sastav Puškaša i to se pokazalo kasnije kao problematična odluka. Povređeni igrač nije mogao da bude zamenjen. Puškaš je pogodio u 6, Cibor u 8. minutu. Šta bi svi pomislili tada? Svi bi stavili novac na „Laku konjicu“, svi, osim Nemaca koji su posle 10 minuta preko Marloka i Rana izjednačili.

Mediji su izveštavali: „Ran je u 84.minutu oduzeo loptu Lantošu, šutira a Grošič na golu proklizava i lopta ulazi u mrežu“.

Mađari kreću na sve ili ništa i Puškaš postiže gol. Ali, zastavica je bila podignuta, engleski sudija Vilijam Ling je odlučio da gol ne prizna. Gol ili ne, dilema je i danas. Mnogi smatraju da je Ling dobio priliku da se revanšira za Mađarima za dva teška poraza koje je njegova reprezentacija doživela na Vembliju i NEP stadionu. Priliku koju nije propustio.

Bio je to kraj, senzacija nad senzacijama, više od igre. Nemci su slavili povratak, a Mađari su kraj dočekali tužni. Plan o izgradnji 11 spomenika za svetske prvake u centru Budimpešte je propao. Za sva vremena.

Posle tog poraza Mađari nisu izgubili još 18 utakmica, do susreta sa Turskom 1956. Pomenuta sovjetska intervencija je rasula veliku ekipu po svetu, Puškaš je blistave dane doživeo u Realu, Cibor i Kočiš u Barseloni.

Tu priči o finalu, koje je pola veka kasnije preneto na filmsko platno pod imenom „Čudo u Bernu“ nije bio kraj. Naime, posle utakmice nemački igrači su završili u bolnici, neki navodno brzo prekinuli karijere. Sumnjalo se da su se u poluvremenu dopingovali. Kasnije, mnogo kasnije, takve tvrdnje je potvrdila analiza Univerziteta u Lajpcigu. Igračima je rečeno da dobijaju vitamin C, a dobili su mematfetamin koji je korišćen u II svetskom ratu. Brojni mediji su preneli takav stav istraživača Erika Egersa.

U jednoj radijskoj emisiji Ferenc Puškaš je opisivao poslednje trenutke velikog meča, a to je zapisano u brojnim knjigama o Svetskim prvenstvima:

“Krećemo na centar. Gubimo 2:3. Svi ćute, ali u nama je bes. Krećemo, šutiram i gol. Nemci su zastali. Mi se radujemo. A, onda, sve su to sekunde – šok. Ling ne priznaje pogodak. Pokazuje na podignutu zastavicu. Protesti su bez uspeha. Idemo još jednom, pa još, ali sada je gotovo. Noge nas izdaju. A onda kraj. Rukujem se sa Fricom Valterom. Osećam – moje su ruke hladne, njegova je mokra, ali vrela. Ne znam gde ću. Stojim pod kišobranom, slušam predsednika Rimea, njegovu ceremoniju, ispod oka vidim Frica s peharom, on kreće prema svojima, ja sam izgubio kompas, nismo više u redu. Kamera je zgrabila novog pobednika. Novine su dočekale senzaciju. Oni su danas njihovi, mi smo oni od juče“.

Najbolji strelac Šandor Kočiš je umro mlad. Teška bolest ga je savladala u julu 1979. kada je imao samo 49 godina. Leukemija i kancer su bili razlog njegovog samoubistva, posle skoka kroz prozor bolnice, u kojoj je bezuspešno pokušavao da se oporavi. Najbolji strelac Svetskog prvenstva u Švajcarskoj 1954. (od 11 golova pet je postigao glavom) sahranjen je u Barseloni. Za veliki katalonski klub je igrao posle ulaska sovjetskih trupa u Budimpeštu. Sa većinom igrača Honveda odlučio je da se ne vrati u domovinu iz Španije gde je igran susret Kupa šampiona sa Atletikom. Decenijama kasnije, njegova porodica je dozvolila da se zemni ostaci prebace iz Barselone u Budimpeštu, u crkvu Svetog Stjepana gde su sahranjeni gotovo svi igrači čuvane „Lake konjice“. Hroničari su emotivno pisali da je veliki napad Budai, Hidekuti, Kočiš, Puškaš i Cibor ponovo zajedno. Kočišev grob je odmah do pravog komandanta ekipe Ferenca Puškaša.

Niko više od 11 velemajstora mađarskih fudbala u periodu 1950-56 nije živ. Poslednji je, pre sedam godina, preminuo Jan Buzanski u 89. godini. Prvi je životnu scenu napustio Zakarijaš 1971. kada je imao samo 47 godina.

Ostala su zato večna sećanja na 4. jul 1954. i čudo u Bernu. Dani koji su sledili više su pažnje poklanjali poraženom favoritu, gubitničkom trku „Lake konjice“ nego iznenađujućem pobedniku. Mađari se više nikada nisu vratili u vrh, a šta su Nemci radili na narednim Mundijalima zna se.