Pamte se golovi odluke. Pamte se veliki promašaji. Pamte se majstori. Ali u sećanju ostaju i greške, namerne i nenamerne, zavere i skandali koji su direktno i indirektno uticale na rezultat tokom skoro 100 godine duge istorije Svetskih šampionata u fudbalu. Bilo ih je mnogo, a ovo je lista najupečatljivijih.

10. Bojno polje u Nirnbergu (Nemačka 2006. godina)

Duel između Portugala i Holandije u osmini finala u Nemačkoj 2006. godine više je bio bitka nego fudbalska utakmica.

Ruski sudija Valentin Ivanov je izgubio kontrolu na startu meča. Mark van Bomel je dobio žuti karton već u drugom minutu, a do kraja arbitar je pokazao 16 žutih i četiri crvena kartoa, što je apsolutni rekord na Mondijalima.

Ostalo je upamćeno da nije isključio Luisa Figa, koji je glavom udario protivničkog igrača što je po svim pravilima direktan crveni karton. Portugal je slavio 1:0 golom Maniša i prošao u četvrtfinale.

Tadašnji selektor Portugala Luis Felipe Skolari je odobrio Figov udarac glavom rekavši „Isus Hrist bi možda oprostio, ali Figo nije Isus Hrist“.

9. Ako je kokain droga… (SAD – 1994.)

Na terenu ili van njega, Maradona je uvek u centru pažnje. Tako je bilo i 1994. godine. Argentina je sjajno počela šampionat u Sjedinjenim Državama. Predvođeni Dijegom savladali su Grčku 4:0 i Nigeriju 2:1.

Međutim, doping kontrola urađena između drugog i trećeg meča je pokazala da je Maradona pozitivan na zabranjenu supstancu efedrin. Posle toga je rečeno da je u krvi nađeno čak pet zabranjenih supstanci među kojima i kokain. Odmah je suspendovan iako je Dijego tvrdio da je nevin i da nije koristio ništa što bi mu pomoglo da igra bolje.

Argentina je izgubila naredni meč od Bugarske i završila na trećem mestu u grupi. U osmini finala su poraženi od Rumunije 3:2 i neslavno završili učešće na šampionatu gde su bili u krugu favorita za visok plasmana. Bilo je ovo poslednje takmičenje na kojem je Maradona nosio dres nacionalnog tima.

8. Zavera protiv Alžira (Španija – 1982.)

Alžir je 1982. godine prvi put izborio mesto među najboljim ekipama na svetu. U prvom meču grupne faze su pobedli Zapadnu Nemačku i stigli na korak od plasmana u narednu fazu.

U to vreme poslednji mečevi grupne faze su igrani u različito vreme. Pošto je Alžir završio svoj meč, postalo je jasno da neće proći u narednu fazu samo u slučaju da Zapadna Nemačka pobedi Austriju 1:0. Taj rezultat je vodio i Zapadnu Nemačku i Austriju u eliminacionu fazu.

Nemci su posle samo deset minuta poveli i od tog trenutka se ništa nije dešavalo na terenu. Publika je bila ogorčena, ali Nemci i Austrijanci nisu marili za to. Meč je završen 1:0 i Alžirci su eliminisani.

Posle meča Jup Derval, selektor Nemačke je rekao „hteli smo da prođemo, ne da igramo fudbal“.

Taj duel je bio prekretnica i od tada se mečevi poslednjeg kola u grupama igraju u isto vreme, kako ne bi mogao da se namešta rezultat.

7. Zidanova žuta sekunda (Nemačka – 2006.)

Zinedin Zidan je 2006. godine bio jedan od najboljih igrača sveta. Nosio je Francusku do finala u kojem su trikolori bili favoriti protiv Italije.

Međutim, popularni Zizu nije izdržao pritisak. Naseo je na provokaciju Marka Materacija u finišu produžetka i udario ga glavom u grudi. Dobio je direktan crveni karton. Zanimljivo je da je meč završen 1:1 a strelci su upravo bili Zidan i Materaci.

Titula je pripala Italijanima posle boljeg izvođenja penala, a možda bi ishod bio drugačiji da Materaci nije uradio sjajan posao i eliminisao glavnog francuskog aduta pre kraja meča.

6. Žurka na bazenu (Nemačka – 1974.)

Nisu se bitke vodile samo na terenu, nego i van njega, a važnu ulogu u ishodu šampionata sveta u Nemačkoj imali su novinari.

Noć pre finala šampionata sveta u Nemačkoj 1974. godine u kojem su igrala domaća reprezentacija i Holandije, novinari Bilda su napravili skandal koji je uticao na holandske igrače.

Potplatili su obezbeđenje hotela u kojem su boravili holandski igrači i poslali na bazen veliki broj oskudno odevenih devojaka.

Kada su se dame skinule i počele da igraju, pojavili su se paparaci i sve uslikali. Sve je naravno objavljeno u novinama. Holanđani su umesto na finale bili fokusirani na to da preko telefona objasne suprugama da nisu krivi. Bekenbauer i drugovi su slavili u odlučujućem meču 2:1  na radost domaćih navijača na Olimpijskom stadionu u Minhenu.

5. Musolinijevi crnokošuljaši (Francuska – 1938)

Na Svetskom šampionatu 1938. godine, Italija je branila titulu osvojenu četiri godine ranije.

U četvrtfinalu je igrala protiv domaćina Francuske. Za Francuze i veliki broj Italijana je to bila prilika da iskažu svoje nezadovoljstvo fašističkim režimom na čelu sa Musolinijem, koji je u tom trenutku vladao Italijom.

Azuri su u tom meču trebali da nose bele dresove, jer je Francuska kao domaćin imala pravo na plave. Međutim, Musolini je naredio da Italijani izađu u crnim dresovima (Maglia Nera), koje su bile simbol fašističkog režima.

I Italijani su to uradili, a pre meča su pozdravili publiku poznatim fašističkim pozdravom. Pobedili su Francusku 3:1, a kasnije i drugi put uzastopno trijumfom protiv Mađarske 4:2 stigli do naslova najboljeg na planeti.

4. Argentinskih šest za finale (Argentina – 1978.)

Argentina je bila domaćin šampionata 1978. godine i želela je titulu po svaku cenu. Ali doslovno po svaku cenu.

Sistem takmičenja je u to vreme bio drugačiji, nije bilo direktnih eliminacionih utakmica. Gaučosi su da bi prošli u finale morali da u poslednjem meču savladaju Peru sa najmanje četiri gola razlike. U slučaju trijumfa sa manje golova razlike odlučujuću utakmicu igrao bi Brazil.

U duelu koji su mnogi opisali kao namešten Argentina je pregazila Peru 6:0, a glasine je još više pojačala činjenica da je na golu Peru stajao Ramon Kiroga, koji se najblaže rečeno nije trudio da Argentincima oteža posao.

I finale protiv Holandije nije proteklo u normalnoj atmosferi. Holanđani favoriti u tom meču su prvo dugo voženi po Buenos Ajresu dok nisu stigli na Monumental, a onda su ih pustili da izađu na teren deset minuta pre Argentinaca gde su bili izloženi strahovitoj buci. Argentina je posle produžetka slavila 3:1 i upisala se u listu osvajača Mondijala.

 

3. Ubistvo Andreasa Eskobara (SAD – 1994.)

Najstrašniji događaj u istoriji Mondijala dogodio se po deset dana po njegovom završetku, ali je povod za ubistvo bilo ono što se desilo na Svetskom prvenstvu.

Kolumbija predvođena selektorom Franciskom Maturanom je došla u jakom sastavu, ali pod velikim pritiskom da napravi vrhunski rezultat. U to vreme ogroman uticaj su imali narko karteli, koji nisu bili zadovoljni izborom igrača za Mundijal.

Izgubili su prva dva meča od Rumunije 3:1 i domaćina Sjedinjenih Američkih Država 2:1. U tom meču autogol je postigao Andreas Eskobar i posle tog meča Kolumbija je izgubila svaku šansu da prođe dalje.

Samo deset dana kasnije kada su se igrači vratili u Kolumbiju, Eskobar je ubijen iz pištolja u predgrađu Medeljina. Pretpostavlja se da je razlog za ubistvo bio autogol, koji je postigao.

Na njegovoj sahrani je bilo 120 hiljada ljudi, a 2002. godine postavljena je u Medeljinu statua u njegovu čast. Za ubistvo je optužen telohranitelj jednog od kartela, koji je prvobitno osuđen na 43 godine, ali je odslužio samo 11 godina.

2. Božja ruka (Meksiko – 1986.)

Božja ruka je priča koja je verovatno najviše puta ispričana u skoro 100 godina dugoj istoriji Mundijala.

U četvrtfinalu šampionata u Meksiku 1986. godine snage su odmerile Argentina i Engleska. U tom trenutku odnosi između dve države su bili veoma zategnuti s obzirom da su četiri godine ranije ratovale oko Foklandskih ostrva ili kako ih Argentinci zovu Malvinskih ostrva.

U 51. minutu meča lopta je upućena u šesnaesterac Engleske. Na nju je krenuo Piter Šilton, golman Gordog Albiona. Međutim, nadvisio ga je najniži na terenu Dijego Maradona i rukom poslao loptu u mrežu. Na zaprepašćenje Engleza sudija je pokazao na centar i nisu pomogla njihova objašenjenja da je gol postignut rukom. Maradona je kasnio rekao da je to bila Božja ruka (La mano de Dios). Kasnije su Argentinci ispevali mnoge pesme legendarnom El Pibeu

Do kraja meča Argentina je postigla još jedan gol i ušlli u polufinale u kojem su srušili Belgiju. Na kraju su pobedom protiv Nemačke u finalu 3:2 osvojili drugu titulu šampiona sveta. Ne treba ni govoriti da je Maradona bio najbolji igrač šampionata.

1.Šifra Staljingrad ili priča o golu koji možda nije bio (Engleska – 1966.)

U finalu Mundijala 1966. godine između Engleske i Nemačke dogodio se jedan od najkontroverznijih momenata u istoriji ne samo fudbala nego sporta. Sudije su direktno odlučile šampiona sveta. Utakmica je u regularnom toku završena 2:2.

U produžetku u 101. minutu Englez Džef Harst je šutirao prema golu Nemaca. Lopta je udarila u prečku i pala na gol liniju. Glavni sudija Gotfrid Dinst nije bio siguran da li je gol ili ne. Međutim, Tofik Bahramov, sudija iz Sovjetskog saveza mu je sugerisao da je lopta prešla liniju. Ni do dan danas ne postoji ugao koji može to da potvrdi. Harst je kasnije potvrdio trijumf u nadoknadi vremena u produžetku i Engleska je prvi i za sada jedini put stigla do titule prvaka sveta.

Postoji čak i legenda da kada su pitali Bahramova kako je bio siguran da je gol, on je samo odgovorio jednom rečju „Staljingrad“. Aludirao je na grad u kojem su nemački nacisti tokom Drugog svetskog rata ubili 75 hiljada njegovih sunarodnika.