U 90 godina dugoj istoriji mundijala izdvojila su se neka od antalogijskih rivalstava. Jedno koje zaslužuje posebnu pažnju je ono između Holandije i Argentine.

Jedno od najinteresantnijih mundijalskih četvrtfinala u najavi otvoriće upravo ova dva gorostasa svetskog fudbala. Argentina i Holandija odigrale su neke od najuzbudljivijih mečeva na najvećim smotrama fudbala, stoga nije ni čudo što ovaj evropsko-južnoamerički klasik privlači ovoliku pažnju.

Nemačka 1974: Stvaranje mita o totalnom fudbalu

Danas velika fudbalska nacija Holandija to nije bila sve do 70-ih godina prošlog veka. Tačnije, veliki uspon počeo je pobedom Fejenorda u finalu Kupa evropskih šampiona nad Seltikom 1970. i prvom titulom šampiona Evrope za zemlju lala, klompi i vetrenjača.

Do tada samo holandski fudbal je bio ubeležen na mapi sa samo dva učešća na svetskim prvenstvima. I to predratna 1934. i 1938. kada je Oranje odmah na startu doživljavalo poraze. A onda je uspeh Fejenorda postao okidač za velike stvari. I to u režiji najvećeg rivala Ajaksa. Amsterdamersi su vezali tri titule šampiona Evrope, a na veliku scenu stupili su Rinus Mihels i Johan Krojf. Dva najveća holandska, a po mnogima i evropska fudbalska mislioca. Oni su predvodili reprezentaciju na prvom modernom mundijalu na koji je Holandija obezbedila plasman.

Od starta se videlo da je ekipa spremna za velike stvari, a nije ju je pokolebalo ni to što se u polufinalnoj grupi namerila na velike ekipe poput Brazila i Argentine. Prvi ispit predstavljali su Gaučosi, koji su takođe tražili prvi veliki rezultat još od onog premijernog finala u Montevideu. I Argentina je bila na putu ponovnog rađanja, s obzirom da ekipa nije učestvovala četiri godine ranije u Meksiku, kada je prekinula niz od tri uzastopna plasmana na mundijale (prethodno 1950. nije želela da učestvuje zbog sukoba sa brazilskom fudbalskom federacijom, a ni na naredno SP u Švajcarskoj nije se pojavila).

Holandija je na kraju bila bolja. I to mnogo. Slavila je 4:0, a prve golove na mundijalu koji ga je smestio u legendu postigao je Johan Krojf. Prvi u 11. minutu za startno vođstvo, a drugi u 90. minutu kao šlag na tortu za konačnih 4:0. Između ta dva golove su još postigli Rud Krol i Džoni Rep. Oranje je prošlo grupu sa sve tri pobede, u borbi za prvo mesto pobedilo aktuelnog svetskog šampiona Brazil 2:0 i došlo do finala sa Nemačkom. Na kraju pobeda domaćina 2:1, za drugu svetsku titulu. Ali priča mundijala bili su Holanđani, od kojih su se narednih godina očekivale velike stvari.

Argentina 1978: A gde je Krojf?

Organizacija mundijala na domaćem tlu značila je za Argentinu šansu da se konačno domogne svetske titule. To je već postala opsesija, s obzirom da su dva najveća rivala Urugvaj i Brazil bili ovenčani tom slavom.

Sa druge strane Holandija se za četiri godine etablirala u red velikih fudbalskih sila. Treće mesto na Evropskom prvenstvu u Jugoslaviji pokazalo je da je ova generacija spremna za još jedan veliki ples. I on je, uprkos svim nevoljama, usledio u Južnoj Americi.

A prva i ujedno najveća, bio je izostanak prve zvezde i duše tima – Johana Krojfa. Dugo je vladalo mišljenje da najbolji igrač Oranja nije želeo da učestvuje na mundijalu iz političkih razloga, jer je na čelo Argentine dve godine ranije došla vojna hunta. Sam Krojf je to demantovao tri decenije kasnije i otkrio da su on i njegova porodica mesecima pre mundijala bili meta nekoliko pokušaja otmice, zbog čega je odlučio da ne rizikuje dodatno odlaskom u Južnu Ameriku.

Tako obezglavljena ekipa imala je dosta problema u prvoj fazi. Iako je poražena u poslednjem susretu te faze od Škotske, uspela je da prođe u polufinalnu grupu samo zahvaljujući boljoj gol razlici. Ni Argentina nije glatko prošla u polufinalnu grupu. Na startu je imala ozbiljnu sudijsku pomoć protiv Francuske, a Italiju je najverovatnije pustila da pobedi, kako bi izabrali za protivnike Brazil i Peru, koji je bio redovna mušterija i, sumnja se, veoma kooperativan u tom odnosu sa Argentinom. Spekulacije, koje su se nastavile i traju od poslednjeg kola polufinalne grupe.

Argentina je prošla u finale zahvaljujući boljoj gol razlici u odnosu na Brazil. A na to je uticalo „punjenje“ Perua do neophodnih 6:0 u poslednjem kolu. U drugoj polufinalnoj „evropskoj“ grupi Holandija je vratila neke dugove. Doduše, nije pobedila Nemačku, ali i tih 2:2 bilo je kao pobeda, pošto je Oranje ostvarilo pobedu posle preokreta protiv Italije i završilo prvo u grupi, čime je obezbedila drugo, vezano finale Svetskog prvenstva.

I ponovo je poslednja prepreka ka trofeju bio domaćin. Domaćin koji nije birao sredstva da ostvari ultimativni cilj. Izlazak na teren pet minuta kasnije od predviđenog, nerviranje protivnika traženjem da se promeni bandaž Reneu vad de Kerkofu i razne druge provokacije sve su to Holanđani morali da otrpe. Ni na ruku im nije išlo što je za tu utakmicu udarna igla Argentine Mario Kempes bio posebno raspoložen. Postigao je vodeći gol u 38. minutu. Iako je Holandija izjednačila tek u 82. minutu preko Dika Naninge, ona može da žali što se utakmica nije završila u predviđenih 90 minuta, pošto je u samoj završnici Rob Resenbring zatresao stativu.

Borila se Holandija na tom mundijalu protiv svega. Može se reći junački. Ali ovo je ipak bio mundijal Marija Kempesa, koji je drugim golom u 105. minutu najavio veliko slavlje. A njega je overio u 115. minutu Danijel Bertoni. Argentina je došla do prvenca, a Holandija postala prva reprezentacija koja je dva puta uzastopno igrala finale Svetskog prvenstva i oba puta izgubila, što je bila na neki način, naznaka prokletstva koje i dalje traje.

Francuska 1998: Pamtiće Ajala Bergkampa

Od finalnog meča na Monumentalu počinje uspon argentinskog reprezentativnog fudbala, koji je krunisan novom titulom u Meksiku osam godina kasnije i rađanjem novog kralja – Dijega Armanda Maradone. Sa druge strane Holandija je prespavala tih osam godina, ne plasiravši se ni u Španiju, ni u Meksiko. Ali od tih neuspelih kvalifikacija za Meksiko počinje novi uspon holanadskog reprezentativnog fudbala.

Stvorena je moćna generacija, koju je predvodio čuveni milanski trio Van Basten-Gulit-Rajkard. Ona je samo dve godine kasnije osvojila prvi i do sada, jedini veliki trofej – EURO 1988. U narednih 10 godina ipak nije uradila mnogo. Učestvovala je na svim velikim takmičenjima, ali je uspela samo 1992. da dođe do polufinala.

A onda je došao mundijal u Francuskoj. Dizgine su od velikog trija uzeli mladići Luja van Gala, koji su Ajaksu doneli titulu šampiona Evrope. Uz, ipak najveću zvezdu – Denisa Bergkampa. Sa druge strane Argentina je od 1993. i osvajanja Kopa Amerika imala određen zastoj u post-Maradona periodu. Ali tog leta u Francuskoj poslata je veoma respektabilna ekipa predvođena Gabrijelom Batistutom, Huanom Veronom, Dijegom Simeoneom, Arijelom Ortegom, Havijerom Zanetijem.

Obe ekipe su od početka turnira pokazale visok nivo. Do četvrtfinala nisu zabeležile poraz, a onda su naleteli jedna na drugu. Na papiru Argentina je proglašena favoritom, ali ova generacija Argentine je pokazala da veoma dobro ume da igra protiv južnoamerikanaca. Oranje je četiri godine ranije odigralo u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u SAD verovatno i meč turnira protiv Brazila i na kraju, posle velike borbe i vraćanja u egal od 0:2 izgubila 3:2.

Poveli su Holanđani preko Patrika Klajverta u 12. minutu, ali je izjednačenje samo pet minuta kasnije doneo Klaudio Lopes. I onda su obe ekipe rešile da čekaju. Nešto. Da se nešto dogodi, da neko napravi grešku. Prvenstveno Argentinci. Izabranici Gusa Hidinka su se čak i trudili da nekako reše pitanje pobednika pre isteka 90. minuta. Ali sve je mirisalo na produžetak.

A onda trenutak genijalnosti Denisa Bergkampa. Sjajan prijem lopte u 90. minutu, iz kojeg je istovremeno izbacio Roberta Ajalu i potom zakucao loptu u kontra ugao gola Karlosa Roe. Jedan od najlepših golova turnira bez svake sumnje. Gol kojim je Holandija zakazala polufinalni okršaj protiv Brazila i pružila još jednu sjajnu partiju. Selesao je ipak, tek na penale uspeo da obezbedi plasman u finale, a Holanđani ostali bez još jedne prilike da se domognu Zlatnog globusa.

Nemačka 2006: Lepa priča sa razočaravajućim krajem

Holandija je 2002. ponovila istorijsku konstantu, da kada jedna velika generacija siđe sa velike scene mora da se propusti Svetsko prvenstvo. Ni Argentina se nije proslavila u Japanu i Južnoj Koreji, pošto je završila takmičenje u grupnoj fazi, iako je tim proglašen bezmalo prvim favoritom za osvajanje titule.

povezano

Tango Argentino(3): Plava strela, Bik, Kralj, Slepi miš

Skener

27. mar 2021

Skener

27. mar 2021

Nemačka 1988: Kako su Lale procvetale

Euro 2020

11. jun 2021 0

Euro 2020

11. jun 2021 0

Tako se došlo u situaciju da u Nemačkoj 2006. obe reprezentacije sprovedu smene generacija. Bili su to talentovani sastavi obe ekipe, uz ponekog iskusnijeg igrača. Argentince su predvodili Huan Roman Rikelme, Havijer Saviola, Esteban Kambijaso, Havijer Maskerano, Karlos Teves uz veterane Roberta Ajalu, Ernana Krespa, ali i velikog talenta, tek na početku Lionela Mesija. Sa druge strane ljubimac navijača Marko van Basten promovisao je generaciju predvođenu Veslijem Snajderom, Rafaelom van der Vartom, Arjenom Robenom, Robinom van Persijem, Dirkom Kajtom uz podršku iskusnijih Van Nistelroja, Van Bomela, Van Bronkhorsta, Kokua.

Žreb ih je spojio u istu grupu uz Srbiju i Crnu Goru koja je u čitavim kvalifikacijama primila samo jedan  gol i u tom trenutku, verovano najjaču afričku selekciju Obalu Slonovače. Ipak, favoriti su gotovo rutinski odradili prva dva kola, pa je bilo jasno da i jedni i drugi idu u osminu finala. Argentina je bila u prednosti zbog bolje gol razlike (presudila ona pobeda nad SCG 6:0) tako da joj je i remi odgovarao za prvo mesto u grupi.

Meč u kom se očekivala vatra s obzirom da su neki od najtalentovanijih fudbalera tog vremena igrali tu utakmicu, ponudio je veliko razočarenje. Ne da nije bilo golova, nije bilo ni velikih šansi. Kao da ni jedni ni drugi pre svega nisu želeli da izgube utakmicu. Na kraju, kako su odigrali tu utakmicu, tako su prošli na turniru – mlako. Holandija je ispala već u osmini finala od Portugalije 1:0, a Argentina u četvrtfinalu od Nemačke posle penala.

Brazil 2014: Romero rekao „No pasaran“

Generacija Holandije koju je selektirao Van Basten svoj vrhunac imala je na dva naredna svetska prvenstva. U Južnoj Africi poraz u finalu posle produžetka od Španije, pamtiće se u Holandiji po proupuštenom ziceru Arjena Robena pri rezultatu 0:0. Argentina je na tom mundijalu sve stavila na svoje dve najveće legende Dijega Maradonu u ulozi selektora i Lionela Mesija u ulozi lidera ekipe. Rezultat je bio taj da Maradona ipak nije trener, Mesi nije uspeo da stigne ni do jednog gola, a Argentina je popila vruć šamar od Nemačke u četvrtfinalu – 4:0.

Holandija je u međuvremenu na EURO 2012. bila ogromno razočarenje i završila takmičenje u grupi, a Argentina kao da je polako dizala ruke od misli da joj Mesi može doneti titulu, posebno jer prvoj zvezdi ni u Barseloni nisu cvetale ruže (tri godine prošle od titule u Ligi šampiona, a te 2014. izgubljena titula u Španiji od Atletika). Međutim, obe ekipe su u Brazilu bile na najvišem nivou. Luj Van Gal je sjajno vodio Oranje, koje je velike domete pokazalo na premijeri protiv aktuelnog šampiona Španije. U reprizi finala osveta je servirana, ne bi se reklo baš hladna. Bilo je 5:1 i Holandija je već tada crtala stazu ka samoj završnici.

Sa druge strane Alehandro Sabelja napravio je dobar sistem, koji je favorizovao defanzivnu čvrstinu. A opet Mesiju omogućio dovoljno slobode. I as Barselone je to vratio na najbolji način. Odigrao je najbolji mundijal do tada, postigao četiri gola, a uz sebe je imao sjajnog Anhela di Mariju, koji je u osmini finala u 118. minutu postigao jedini gol protiv Švajcarske. Pobeđena je i Belgija minimalnim rezultatom u četvrtfinalu, golom Iguaina i prepreka ka finalu bila je Holandija.

Bio je to pravi rat. U vazduhu se videlo da niko ne želi da izgubi. Bilo je „cinizma“ na obe strane, a u produžetku Robena je poseo duh iz prošlosti. Našao se u dobroj šansi, pokušao da šutira, ali ovog puta, za razliku od pre četiri godine kada se na putu ka slavi našao golman Iker Kasiljas, sada je prepreka do gola bio Havijer Maskerano. Ali će Holanđani ipak dobro zapamtiti i ovog golmana – Serhija Romera.

Odluka o finalisti pala je posle jedanaesteraca. Prvi penal preuzeo je Ron Flar. Ali junak je bio Romero, koji je odbranio taj šut. Posle toga sigurni su bili redom Mesi, Roben i Garaj, A onda se ponovo istakao Romero. Novom odbranom, ovog puta Snajderu, trasirao je put Argentine u finale. Kada je Kun Aguero realizovao penal bilo je jasno da je ono na dohvat ruke. Odluku je odložio Dirk Kajt, ali kako je Maksi Rodriges bio precizan dileme više nije bilo. Argentina je ušla u finale, prvo posle 24 godine, a Lionel Mesi konačno dobio priliku da se bori za titulu. Ipak, iako je Argentina izašla iz tog duela kao pobednik, sam turnir je Argentina završila kao gubitnik, porazom u finalu od Nemačke posle produžetka. A Holandija kao pobednik, trijumfom protiv Brazila 3:0 za bronzanu medalju.

Sada, osam godina kasnije priča ovako stoji. Holandija je ponovila zakonitost, kada je sišla velika generacija propušten je Mundijal u Rusiji. Ipak, ponovo je ekipu preuzeo Van Gal i ponovo Holandija dobro igra i došla je do četvrtfinala. A tamo je čeka ponovo Argentina, ponovo Lionel Mesi sa istom misijom kao pre osam godina – kako osvojiti Svetsko prvenstvo. I opet Mesi koji igra jedan od boljih reprezentativnih turnira. Sve je tu, a jasno je da nas čeka još jedna fantastična epizoda epskog rivalstva.