Teško mi je pao drugi gol protiv Švajcarske, ne poraz nego taj gol. Znao sam da on menja sve. Rekao sam vam da je bila spremna dvostruka izmena. Da se na ponavljam. Neke stvari ne možete da utičete. To mi je baš teško palo, nije mu bilo vreme. Opet jedna naivnost u defanzivi. Koštalo nas je tog gola. Ali da ponovi. Otišli smo u Katar, bilo smo učesnici SP. To je veliku uspeh. Nije tragaedija što smo se vratili. I moćniji od nas su se vratili. Obično se uči iz tuđih grešaka, ali evo učićemo iz svjih. I bićemo bolji zbog toga. Potraban je kontinuitet učešća na velikim takmičenjima jer to donosi samopuzdanje i rezultate i iskustvo. Zato već od marta imamo šansu, a vratićemo se već tada na pobednički kolosek i biće moćna. I opet će Srbija posle 25 godina biti na Evropskom prvenstvu. Ako pogledate 20 godina unazad, na EP nas nije bilo nigde. Na osnovu čega mi pričamo onda o uspehu? Imali smo nekoliko Liga šampiona, imali smo 4 SP. Treba biti samo realan. Ništa mi na svetskom ili evropskom nivou spektakularno napravili. Zato ponavljam - odlazak na veliko takmičenje je uspeh i to mora da se poštuje. Nećemo dati da se po tome pljuje. Znam koliko se igrači žrtvuju i koliko daju, gajimo sjajnu atmosferu - pa to nije fatamorgana. Ali nekima to smeta i žele to da sruše, ali neće moći. Jedan ciklus je završe, dva od tri cilja su ispunjena. Ovo što nismo prošli grupu - prihvatam rezultatski neuspeh. Znači, nije sve tako crno niti može biti. Zato se vraćamo na pobednički kolosek. Samo da igrači budu zdravi i da vratimo Srbiju na EP, a uz to smo, u stanju i ambijentu u kome radimo, znate na šta mislim, došli do A divizije Lige nacija. Nismo se vukli kao babe. Igrali smo fajterski. Za gol više. I nismo se stideli. I ako neko smatra da smo trebali da igramo polufinale ili šta god - pa kad smo mi bili tu? To je težnja i želja da budeš bolji - moraž za to da budeš sto posto spreman u svim aspektima. Glavu gore! Srbija mora da veruje u ove momke! Nema predaje, niti će je biti!

Ta utakmica protiv Kameruna trebalo je da završi 5-6:1. Dominirali smo do njihovog drugog gola. Branili smo se ali smo bez potrebe i instrukcije izašlio visoko. Desi se taktički promašaj, otvorite kompletan prostor, to nije ni kontra nego poklon. To je naša greška, nismo bili dovoljno ineligentni. To su greške koje te koštaju pobede. Zašto se nismo branili? Pa da smo se branili od 65. minuta i zavrršili 3:3 vi biste pitali što smo se branili. Kamerun je bio u nokdaunu. Imali smo kontrolu. Ali, jednostavno to se desi. To je teško predvideti. Slažem se, to je na ovom nivou neprihvatljivo. Da ideš u visok pritisak, a imaš 3:1. Da ostane igrač Kameruna sam sa loptom, da može sa njom šta hoće. Trebalo je da radimo sve kontra. Najopasniji je prostor iza vas. To je greška koja nas je koštala, sami smo krivi. 

Za to nije bilo vremena. Uveravanja i lažna nada da ima vremen... Postajalo je iz dana u dan sve jasnije da neće biti bolje. Ubeđen sam bio i odgovorno kažem, da smo svi bili u stroju, 1000 posto bismo prošli grupu. Ne možete da vozite auto bez prednja dva točka. Možete da stiskate gas koliko hoćete. Mogao bi da ide ,ali ne bi dostigao brzinu. 

Japan je napravio senzaciju da bez igre, bez lopte pobedi Nemačku i Španiju. Japan je i jedne i druge pobedio bez lopte. Drago mi je zbog njih. Što se našeg rezultatskog neuspeha tiče - Nemačka, Belgija, Danska- i oni su prošli tako. Nema tragedije. Ovo je neuspeh iz koga moramo da učimo i da izađemo bolji i jači. Sramota je kad se ne boriš, kad ne trčiš, kad se ponašaš kabadahijski. Ali mi smo sve učinili. Bilo bi nemoralno da tražim i očekujem više od njih. Sve što sam tražio u kvalifikacijama su mi dali, perfektno i više nego što sam tražio. U ovom momentu nismu mogli više. Da ih neko vređa, da neko pljuje po njima niti je fer niti ćemo da dozvolimo. Cilj će ostati isti - da nastavimo da budemo zdrava grupa, grupa koja će ponovo doneti uspeh i otići na Euro 

Igraju Japan i Hrvatska, šta misilite za koga ću navijati?

Baš mi je teško palo. Pre bih ja pristao da jedno dva meseca ležim u bolnici nego da mi oni budu povređeni. Znao sam šta nas čeka, znao sam očekivanja, znao sam euforiju. I znao sam da nećemo moći da odgovorimo.

Znate vi veoma dobro ko su ti ljudi koji ne žele da sam tu. Neću pominjati njihova imena, oni su za mene nebitni. Znam koji su im motivi - gubitak uticaja, nemogućnost upliva u neke sfere. Ja svoj posao radim najbolje što znam i mogu. I imam čist obraz. I niko neće uspeti da ga uprlja. Znate šta se dešavalo u prošlosti. Nije to tako davno bilo. Da neki igrači moraju da igraju. Da se spisak menja u svlačionici. To je istina. Zato nas nema 25 godina u Evropi. A sad dođe neko i počisti, pa naravno da ne valja. Mnogima bistra voda ne odgovara jer su navikli da žive u mulju. U bistroj vodi se sve vidi. U taj mulj me neće naterati. Da se ja prepucavam i nekome odgovaram. Neću. Ne postoji čovek koji može da se meša u pravljenje tima dok sam ja selektor. Ja sam čist, ne ulazim u kombinacije ne činim nikome  ništa zarad mog nekog benefita - nije se dešavalo i neće se desiti. 

Pričali smo o tome. Malo sam i u šali pitao - pričate li vi srspki ili neki drugi jezik, ne vidim vas da pričate. Možda je to pritisak, možda strah da se ne pogreši. Možda i to što umesto da pobedimo Kamerun odigrali smo 3:3. Komunikacija mora da bude bolja. Poslednja linija mora da deluje složnije. Posle meča sa Kamerunom smo samo to i radili - pomeranje linija, principi zonske igre, ko napada ko čuva prostor.

Bili ste svedoci svih tih dešavanja, to ne bi trebalo da se dešava, ali se desilo. Mi smo majstori da unesemo nemir i pokvarimo atmosferu. Tajming nije dobar. Ali to nije alibi. Neka se ljudi bave time i rešavaju kako znaju i umeju, nije moje. Da mi se sviđalo, nije. Da su me igrači pitali kakav je ovo cirkus - jesu i čudili se čudu kako je to moguće. Rekao sam im - pustite to, ne gubite energiju na nešto što ne treba da vas interesuje. 

Sam spisak igrača je bio takav kakav je bio. Objektovno, to je najbolje što Srbija ima. Iz odbrane svi su dosta uspešno odigrali kvalifikacije. Bilo je grešaka, ali nisu bile kobne. I normalno je da im se da šansa. Ne žalim ni zbog jednog poziva koji sam uputio. Ne žali se za prosutim mlekom. U toj odbrambenoj liniji žao mi je što nisam mogao da računam na Nastasića i Spajića, igrače sa velikom iskustvom. Nastasić je imao hronične probleme sa povredom, Spajić je imao nesreću da je imao prelom ozbiljne prirode. I to je nešto što mi najbolje imamo. Da je moglo bolje, moglo je i mora. Nikad nisam delio ekipu po linijama. Mi smo deklarisali naš stav kako reprezentacija treba da izgleda - da imamo timski duh. U modernom fudbalu ne možete deliti linije. Tim je taj koji pobađuje, gubi i donsi slavu. I napadači moraju da igraju u odbrani. Timski duh. To je ono što nas je krasilo i tako smo uspeli da napravimo čudo nad čudima. U teškoj grupi smo napravili čudo. Ne na mala vrata, nego smo u Lisabonu pobedili Portugal na svim poljima modernog fudbala. Kad sve karike nisu spremne, teško je održati nivo fudbala, znao sam da ćemo izgubiti timski ritam jer nećemo biti sprema. I te slutnje su se obistinile. Retroaktivno gledano, mislim da sa ta dva spremna igrača da bismo imali alternativu da reagujemo, da defanzivno budemo konkretniji i da možemo d ačuvamo rezultat. Ali tako je. 

Sebe smatram poštenim i odgovornim čovekom. Bilo bi neodgovorno da odem bilo gde i da vam u pet rečenica pošaljem saopštenje. To je kukaviččluk. Ja nemam razloga da se bilo čega stidim. I treba da se analizira, nije se postavljalo pitanje da se ja danas ne pojavim jer javnost mora da zna, a ne da neko beži i da se krije kada dođe prvi neuspeh. Nismo mi bili tamo vreća za udaranje, nismo izgledali kao banda koja je došla da se kupa. Čujem svašta, ali slovo nisam pročitao. Da li će neko da hudi i ponižava, to me ne zanima. Treba da bude kritike, to razumem. Neću reći zašto iko išta priča. Ali da utičete na tim, da utičete na spisak, sistem - o tome samo ja odlučujem, isključivo ja i niko više u ovoj zemlji. Nemam razloga da sam osramoćen. Nisam ukrano, nisam uradio ništa nečasno i nemam razloga da se krijem. Normalno da ću biti ovde, da analiziramo sve, od stručnjaka do stotina selektora u Srbiji. Pravo je svakoga da gleda kako hoće. Neko je rekao - ne možemo mi u ovom sistemu da igramo? Stvarno? Pa taj sistem nam je doneo sve ove radosti. Pitanje je kako sistem interpretiraš, sistem ti ne garantuje uspeh sam po sebi. Kako će to izgeldati na terenu, da li se poštuje zonska odbrana, da li se poštuje ofanzivna igra... Da vas ne zanimam, vi niste treneri, vi o fudbalu izveštavate onako kako ga vidite. Ali dok sam ja selektor niko meni neće određivati sistem.

Nacija mene podržava i ja to osećam. Jer ja naciju ne lažem, nikad nisam i neću. Uvek imate ljude koji ne vole što ste tu jer sa mnom ne može da se manipuliše. Ja nisam Deda Mraz koji ispunjava muzičke želje i donosi poklone i oni tu ne mogu da se primaknu. Znam ja da sam nekima trn u nozi zato što smo očistili neke stvari, zato što kuća fudbala nije kafana nago oaza mira za igrače. E mnoge to očigledno boli, ali to je njihov problem. Trude se da to sruše, osetilo se to i u kvalifikacijama kada smo održavali obećanja koja smo dali. Ti neki su i tada, jer im ne odgovaram ovakav kakav sam, pokušavali da sve predstave kao slučajnost. To su bočni faktori koje uvek imaš, ne mogu svo da te vole. Ja sam toga svestan, da će ti uživati u lošim rezultatima jer ja radim pošteno svoj posao. Po meni je ovo ispravan put. Kada stavom i ponašanjem dovedete stanje u kome ste, a ono ne dozvoljava nikakvo mešetarenje i upliva agenata i interesa klubova, onda naravno da smetate jer ne mogu da manipulišu vama. Dok god sam ja selektor - to će tako biti. Ja imam svoj stav i ideju za koju se borim. Ponosan sam na ono što smo uradili, nikome neću dati da gazi po tome. Javnost može da bude ponosna na igrače i požrtvovanje koje su pokazali od marta 2021. godine.

Mi smo uspeli ono što je najteže da iz minusa dođemo u plus. Imali smo drugačiji plan. Da ne zamaram taktičkim stvarima. Bila je spremna dupla izmena u poluvremenu. Neču reći ko. Na defenzivnom planu bismo bili drugačiji. A onda taj drug gol i plan potpuno pada u vodu. Čekali bismo kontru, igrali defanzivno, ali plan nam je pao u vodu kada su oni izjednačili. Ali, opet šok na početku drugog poluvremena. Opet smo u minusu i jednostavno ne nalazimo više mogućnsti i snagu da okrenemo. Taj drugi gol je na njih jako pozitivno delovao. S obzirom da imamo dva rovita napadača, jednostavno je bilo nemoguće išta uraditi i sa izmenama koje su urađene da se ekipa osveži, ali to nije ništa donelo.

Niko nije najavio povlačenje. Mnogi su očekivali, kao što se dešavalo, da bude scena i neprijatnih stvari posle poraza pa i do fizičkih obračuna što nikome ne priliči. U našem slučaju toga nije bilo. Svima sam čestitao. Idemo dalje. U martu nas čekaju kvalifikacije za EP. Želimo posle 24 godine da odemo u Nemačku. Videli ste i komentare igrača posle, sve su bile u tom tonu. Ovo je prošlo, puno problema i nespremnosti, ali čeka nas mart. Svi su za to motivisani i na sve njih računam. Najbitnije je da budu zdravi. Mi nemamo 50 igrača pa da nas boli glava od kvaliteta. Ali, o tom po tom. Tek smo se vratili iz Dohe. 

Fizički nismo bili na nivou ovakvog takmičenje, to je moje mišljenje i mislim da ne grešim. Ako pogledate naše učešće u tim utakmicama, da se igra 60 minuta bili bismo prvi u grupi. Utakmice se igraju 90+. Nismo bili na nivou da odgovorimo. Primetio sam da je i u nekim drugim ekipama tako i to me je malo iznenadilo da igrači nisu na nivou da odgovore izazovu. Recimo, Belgija je u fizičkom smislu izgledala kao izduvan balon. Ali, nisu oni moj problem. Moj problem smo mi. To je za dublju analizu. Svi su došli iz takmičenja. Očigledno je da smo tamo od 60-65. minuta padali što se tiče svežine u igri. Parametri pokazuju drugačije - trčali smo 117 kilometara, ali nije bilo svežine. Nismo imali vrstu pripremljenosti za ovakav izazov. Zašto sam bio zabrinut i zašto nisam bio kao inače? Sam odlazak za Bahrein dan posle smo imali trening. Sedam ili osam igrača je bilo van stroje, ne mogu da treniraju. To je za mene bio šok. Da ne možete trening u tehničko-taktičkom smislu da odradite. Znao sam da ne valja, da neće biti dobro. Pa svaki dan čekaš da vidiš ko će moći da trenira. Kako da budem srećan i zadovoljan? To je nemoguće. Aleksandar Mitrović je poslenju utakmicu odigrao čini mi se krajem oktobra, znači mesec dana bez takmičarskog ritma. Možda ne znate, privatni trener mu je stavio longetu - sedam dana je nosio gips. Kada sam to čuo još sam se više zabrinuo. Prvi dodir sa loptom 23. novembra. I on kaže - mogu. To je za poštovanje. Slično sa Vlahovićem. To su naše udarne igle. To što su dali po gol dva, to je ništa koliko bi mogli da su bili fizički spremni i u formi. To nije alibi. Morali smo da pobedimo Kamerun. To mora da se dobije, samo smo krivi. Samo smo i napravili analizu. I ne bi tako bilo da vam se ne dešavaju te vrste nesreća u taktičkom smislu, da nama dva centralna beka traže izmenu. Pavlović i Veljković. Potpuno se remeti ideja koju već imate da tu utakmicu zatvorite. Potpuno druge izmene su bile planirane. Šok za šokom. Prinudno menjaš. Možda i tu leži jedan od razloga što smo dozvolili ta dva laka i naivna gola. Nismo imali sreće u nadoknadi da lopta završi u mreži. Ali sve te okolnosti, setićete se kad sam letos govorio - da nam budu svi živi i zdravi, daleko je novembar, mnogo je utakmica. Nisam ja to pričao reda radi. Znao sam da ako dođe do nepredviđenih stvari, ako izgubimo oštrinu, da će biti jako teško da držimo ritam kakav smo imali. Ako to pogledamo, nismo imali ni tu sreće. 

Bilo je naravno igrača koji nisu učestvovali u kvalifikacijama, ali je bilo nerealno da oni budu na spisku, a da glavne perjanice, udarne igle, ostanu kod kuće. To ne bi bilo fer. IAko su bili u stanju kakvom su bili. Želim da im čestitam na zalaganju, na želji, na atmosferi ko god da je šta pisao. Neki su očekivali da se mi tučemo u svlačionici, to nije istina. Igrali su pod injekcijama, žrtvovali svoje karijere da bi igrali za dres Srbije. Ovo je bio maksimum u stanju u kome smo bili. I tu smo bili na pragu da prođemo grupu. Ali, ne bismo imali snage za dalje. To je moja opservacija stanja koju smo imali kada smo se okupili.