Doha. Negde oko pola tri. Prži sunce ozbiljno. Klima besomučno radi u Uberu. Pokazuje da je 29 stepeni. Momak iz Bangledeša svaki minut gleda u telefon. Da ne promaši lokaciju.

„Stigao sam pre 15 dana ovde“, promrmljao je.

Dolazi na odredište. B12. Nova plaža u gradu. Uređena pre 20 dana. Red na ulazu je bio ozbiljan. Zmija. Nekih 100 metara. Argentinci prednjače. Mesi ili Maradona. Trećeg nema. I Srbi naravno.

povezane vesti

Dobri Aca Srbin… iz Montevidea

FIFA World Cup

29. nov 2022 3

FIFA World Cup

29. nov 2022 3

Ne otpisujte ove momke: Zašto zaslužuju da im verujemo

FIFA World Cup

1. dec 2022 13

FIFA World Cup

1. dec 2022 13

Relativno se brzo kolona pomera. Za barskim stolom sedi crnokosa devojka. Ispred nje narandžaste trake. Lepi ih oko ruke.

„Ulaz je 150 rijala“ govori na engleskom sa ruskim akcentom.

Tri i po rijala je jedan evro. Samo da uđeš treba više od 40 evra. Dobije se i veliki peškir. I mala flaša vode. I kredit od 100 rijala za hranu i piće.

„Izvolite, uđite“, pokazuje rukom momak iz obezbeđenja.

U gornjem redu separei. Ispod toga nekoliko redova lejzi begova sa suncobranima. Ležaljke sa baldahinama i ljuljaške u prvom redu. Sve izgleda savršeno. Pozicija u separeu je zauzeta. Muzika glasna. Čuje se i remiks.

„Lane moje ovih dana, više i ne tugujem“, estradnog umetnika Željka Joksimovića.

Znaju sa kim imaju posla. U separeu pored, nekoliko Brazilaca. I Brazilki. Prednjači plavuša. Lepa glava. Krupne plave oči. Od glave nadole sve veštačko. Skromno, minimalno odevena. Da pokaže sve, a da se ne vidi ništa. Lagano u ritmu uvija kukovima. Zna da je u centru pažnje. To i želi.

„Šta mogu da učinim za vas“ pita konobar noseći ponudu hrane i piće sa cenama.

Brazilka za trenutak pada u drugi plan. Na nekoliko trenutaka. Cene su je zasenile. Kafa 10 evra. Pivo 20. Mohito i drugi kokteli po 30. Hot dog sa pomfritom 20. Špagete bolonjeze za 40. Ima svega. Ali ne za svačije džepove.

Pala je skromna narudžbina. Za nijansu preko onih 100 rijala kredita. Dok se čekao konobar da obavi svoj deo posla, kupanje je već bilo u toku.

Voda sjajna. Malo hladnija od spoljašnje temperature. I slanija nego uobičajeno. Argentinci ne prilaze moru. Imaju loptu i golove. Njima dovoljno. More, Brazilka, plaža ih nisu impresionirali. Mesiji i Maradone su se rastrčali kao da će oni na teren protiv Poljske.

Ispod suncobrana na svako malo zastava Srbije. Na jednoj piše Bijeljina. Četiri momka zavaljena u lejzi begove.

„Joj, plaža je majka“, rekao je jedan od njih.

„Skupa majka“ brzo je odreagovao drugi.

U separeu je već čekalo sve što je naručeno. I sve je brzo popijeno. Cena, prava sitnica.

Sunce je lagano nestajalo iza visokih zgrada. Za novu turu, nije bilo vremena. Sat i po je bilo dovoljno. Života na visokoj nozi.

Brazilka se i dalje neumorno uvijala. Argentincima je lopta bila važna. Srbi su samo uživali. U fudbalu, moru, pivu i lepoti. Plaža B12 je bila majka. Skupa, ali ipak majka.