Nešto je puklo!

Hala Wallah 29. nov 202212:008 komentara
Guliver

Utučenost. To je reč koja najbolje opisuje osećanje navijača Srbije posle meča sa Kamerunom. Tokom 90 minuta fudbala doživeli smo istinsku emotivnu klackalicu. Od početnog uzbuđenja, hladnog tuša preko euforije do šoka i na kraju čak i straha.

Pročitajte još

Nerealna očekivanja uoči utakmice sa Brazilom brzo su se pretvorila u objektivno sagledavanje mogućnosti ekipe. Početni poraz nije uzdrmao tim, „sedma sila“ bila je uzdržana, bez neargumentovane kritike, optimistične izjave provejavale su iz tabora srpskog državnog tima.

Okršaj sa Kamerunom dobio je prefiks „krucijalni“, iako to nije u potpunosti bio, taj tek predstoji. Trebalo je da predstavlja povratak na pobednički put, da vrati samopouzdanje, da predstavi Srbiju u njenim osnovnim principima igre.

Baš kao i sa emocijama navijača i ovde smo imali oscilacije u igri tima Dragana Stojkovića. Od autoritativne dominacije sa stilom, sjajne timske igre, do taktičke nepripremljenosti i neprihvatljivih grešaka na ovom nivou fudbala.

Selektor je ovaj tim stvorio, promenio mentalitet, podigao standarde, odveo na Svetsko prvenstvo, ali izgleda da je pogubio konce. Isuviše nonšalantno ponašanje, izjave posle (oba) susreta koje nisu bile korektne i očigledan problem sa jednim od igrača.

Što se tiče same utakmice sa afričkom selekcijom, nije adekvatno reagovao na očigledne probleme na terenu.Tu je i niz drugih otežavajućih okolnosti i po ko zna koji put opet u javnost izlaze stvari koje ne bi smele. „Orlovi“ su poleteli visoko, ali su im upliv nefudbalskih stvari, politike i borba za lični interes sasekli krila.

Ova grupa igrača je, baš pod vođstvom velikog Piksija, mnogo puta pokazala mentalnu snagu, stav da se nikada ne predaje, ali sada ostaje utisak da je to samo senka tog tima. Srbija je i dalje u igri za plasman u osminu finala, tamo je vodi pobeda nad Švajcarskom, i dok je tako, igračima puna podrška!

Komentari

Vaš komentar