Put na Mundijal za 13 hiljada dolara

Ozmondijal 1. dec 20228:301 komentar
navijači Meksika
Photo by Justin Setterfield/Getty Images

Viđam ih ovih dana po Dohi, od 7 do 77 godina porodice, ali i mlađi parovi, ekipe muške, ekipe muško-ženske. Ma, sve kombinacije. Radosni i dobronamerni, puni ljubavi prema fudbalu, prema svojoj zemlji, a otvoreni za komunikaciju. I zato mi je bilo teško da vidim Mehose kako tuguju posle pobede nad Saudijskom Arabijom, pobede koja nije bila dovoljna za plasman u osminu finala.

Popodne sam se stuštio do Suk Vakifa, mesta gde su nekada lokalci i beduini razmenjivali dobra, te pijace koja je požarom dovedena skoro do uništenja, da bi 2006. godine renovirana u stilu Dohe koja ide na gas i u punom gasu. Sada su tu i elitni restorani i brza hrana, uske uličice sa prodavcima, najbolji ceđeni sok u gradu i još mnogo toga.

Ovih dana, sigurno je više od milion ljudi prošlo, na Suku te priča sama pronalazi, šanse nema da je promašiš. Samo ako dovoljno zujiš. A ja sam zujao, kaže telefon, 14 kilometara.

Sport klub

Pitanje za danas… Trudili smo se kolektivno da smislimo nešto inventivno, ali ni trust mozgova nije pomogao – želimo nešto što ima veze s Mundijalom, ali nije baš čisto sportski, kao što je bilo ono da navijači na mapi pokažu svoje rivale u grupi. Kada tako nešto nismo smislili, išli smo na siguricu: Ko je najbolji strelac u istoriji svetskih prvenstava?

Bilo je svega – od Francuza koji me je belo gledao, kao da sam mu to pitanje postavio na izložbi moderne umetnosti, i Poljaka koji takođe blage veze nije imao, do nekih momaka koji su „Miroslav Klose“ ispaljivali iz prve. Jedan Saudijac je na moje oči kliknuo „subscribe“ na Sport Klub jutjub kanal, ali nije dospeo u finalnu verziju klipa. Moraće i na instagram ako želi da se vidi.

Središte Suka rezervisano je za one najveselije navijače – prvo su Poljaci okupirali i pevali, potom su Saudijci prevodili nekim Brazilkama svoju pesmu o Mesiju: „Gde je Mesi? Pobedili smo ga“. Jeste, ali džaba.

Baš tu je i najbolja baklava u gradu – i sa pistaćima i s orasima – stojiš, zaslađuješ se i gledaš šou. Šou koji su potom preuzeli Brazilci na dobrih pola sata, a kamermani televizija se pozicionirali u središtu rulje kako bi širom sveta preneli te slike.

Dobio sam preporuku da jedem u restoranu „Usta“, ali siromašan je bio kebab baš, pogotovo u poređenju s onim istanbulskim. Ipak, dovoljan da se napuni gorivo i da se krene u novi đir po Suku.

Sport klub

Naletela mi je jedna krpenjača, koju sam proturio malom Arapinu kroz noge, pa su me opkolila petorica, uzeli mi loptu, a jedan mi se smejao kao Nelson iz Simpsonovih. Mnogo su simpa bili, pa smo se ganjali još pet minuta, dok nije naišla horda Poljaka sa bubnjevima i megafonom.

Ozmondijal:

„Jeeeeeees“, arlauknuo je jedan tip uz šetalište, toliko da je jedna Korejka odskočila dobrih metar i po i uhvatila se za srce. Šta je bilo? Tunis poveo protiv Francuske. Kasnije, kada smo seli na spomenuti ceđeni sok, tip je razgovarao s nama ne gledajući nas u oči jer je na telefonu gledao utakmicu. E, to je Svetsko prvenstvo.

Na putu do metroa, razgovor sa lokalcima, i to autohtonim – Katarcima koji malo briga u životu imaju. „Srbija, je l’ to pored Rusije?“, upitan sam po – brat bratu – petnaesti put u životu. Nije, rekoh. „Blizu Nemačke?“ Ne znam što je uopšte pogađao, kada po sopstvenom priznanju na mapi ne zna gde su ni Rusija ni Nemačka. „Ali, čuo sam za ime zemlje!“, nasmejao se.

Ubacio sam Novaka Đokovića, to obično upali neki alarm poslednjih godina u ovakvim susretima, ali ovom bratu je sve ravno do… Ne znam dokle, sve do krajnjeg istoka Kine recimo. U prevodu: boli ga uvo za sve, ali u pozitivnom smislu.

Sport klub

Stigao sam u svoj kraj, u popularni Biser, desetak minuta posle početka ovih mečeva što su kretalu u 22 po lokalnom. U meksičkom restoranu odgledali malo prvog poluvremena, pa došli kući taman na vreme da vidimo Mesijev promašeni penal.

Očekivali smo dramu u C grupi i ne da smo je dobili… Da Saudijci nisu dali gol u nadoknadi, Meksikanci bi ispali zbog većeg broja žutih kartona od Poljaka. De fakto zbog toga i jesu ispali. Imali su oni šanse za treći gol, imali su i Argentinci, ali na kraju se nije dalo. Nisu Poljaci mnogo pokazali, ni u pobedi nad Saudijcima nisu blistali, tako da ne vidim kako bi išta mogli protiv Francuza, Meksiko bi se bar tu pobio.

No, dobro, živce treba čuvati za petak, grejalica je već uključena.

P. S. Dobro, sve OK, nego šta ćemo s naslovom? To se pitate, a evo i odgovora. Kada vas pitaju koliko Argentinci vole fudbal, recite im da su neki ne baš dobrostojeći ljudi dugo štedeli i na kraju došli na dve nedelje za ukupno po 13 hiljada dolara. Al’ doručak uračunat, je.. ga, nije loše.

Komentari

Vaš komentar