Baš kao i lani, Crvena zvezda evroligaško putešestvije započinje u Istanbulu – tada su crveno-beli ispustili Fenerbahče, a sada je zadatak još teži: sudar sa dvostrukim uzastopnim šampionom Anadolu Efesom (petak, 19.30, direktni prenos na Sport klubu 1).

Da li je dobro za tim Vladimira Jovanovića da igra s Efesom na startu? Zavisi iz koje perspektive posmatramo. Možda bi šanse bile veće protiv nekog tima sa mnogo novih igrača, a ne protiv onog koji je zadržao srž tima i istog trenera, pri tom dodajući vrhunska i iskusna pojačanja – pre svih Vila Klajburna, a zatim i Anta Žižića, Ahilea Polonaru, pa i Amata Mbajea. S druge strane, Efes je znao da štuca na početku sezone, sada će neko vreme biti bez povređenog Šejna Larkina, a pojačanja ipak moraju da dobiju neko vreme da se uigraju. Mada, pobedili su Fener i Galatasaraj na startu sezone.

Može se gledati i iz drugačije perspektive. I crveno-beli su sada daleko od onoga što žele da budu, projektovani glavni igrač Nemanja Nedović zbog povrede je proveo nedovoljno vremena sa timom, sa povredom se mučio i Dobrić, a mnogo je novih igrača od kojih se očekuje da budu nosioci. Čak i da je sve idealno, Zvezda bi bila veliki autsajder protiv Efesa u Istanbulu, pa je možda bolje sada odigrati tu utakmicu, umesto da još neuigran tim već sada ima imperativ pobede protiv nekog nešto slabijeg tima kod kuće, recimo.

Efes nije blistao tokom većeg dela prošle sezone – izgubili su tursko prvenstvo, a ko zna šta bi bilo i u Evroligi da ruski timovi nisu elminisani iz takmičenja. U trenutku izbacivanja su i CSKA i Uniks i Zenit bili među osam, sa ozbiljnom igrom. Međutim, Atamanov tim se ušunjao na fajnal-for i zasluženo osvojio titulu – hajde da kažemo da im se vratilo za korona sezonu u kojoj su bili nadmoćni do prekida.

U upravi šampiona Evrope nisu dozvolili da ih titula uljuljka i prepoznali su da tim mora da se poboljša. Na papiru, povukli su prave poteze. Otišli su Simon, koji fizički i godinama više ne može da izdrži taj tempo, a još prošle sezone su u Ilajdži Brajantu doveli igrača koji donosi sličan paket.

Uz Simona, otišao je Kris Singlton, veoma bitan igrač u ograničenoj ulozi, ali takođe igrač kojeg stižu godine (još nema novi klub). Filip Petrušev svakako se nije izborio za iole ozbiljniju minutažu, a ako gledamo čisto po pozicijama, rokade Klajburn-Džejms Anderson i nešto manje Polonara-Adrijan Moerman svakako donose plus Efesu. Plus Žižić u reketu, kada Danston polako silazi sa scene, a tu je i dalje Plajs, koji je još sposoban da donese mnogo u malo minuta.

Ako uzmemo u obzir da će Danston tokom sezone napuniti 37 godina, jedna od retkih stvari koja nedostaje Efesu jeste „andersajz“ petica koja lako može da preuzme bekove. Zato možda vidimo i Atamanove niske postave u određenim situacijama, bez klasičnog centra.

Klajburn se vratio u grad iz kojeg ga je Dejvid Blat u dresu Darušafake lansirao ka vrhu evropske košarke, a u međuvremenu je Amerikanac postao kompletniji košarkaš, bolji dodavač i veća pretnja u šutu za tri poena. Polonara nije do kraja opravdao očekivanja u Feneru, ali kada mu se nađe prava uloga, višestruko je koristan igrač – odličan šuter za tri poena, malo i potcenjen atleta, izvrstan u pozicioniraju i skupljanju lopti iz drugog plana. Žižić je izvrstan pik-en-rol igrač, pre odlaska u NBA je u Darušafaki još lakše poentirao i leđima ka košu, i ogromna je pretnja u ofanzivnom skoku.

Efes voli da igra lepršavo, da napada u leđa protivniku i da rešava u prvih osam sekundi. U tom smislu, Klajburn je idealan, jer je i u CSKA voleo da povuče, to mu je jedno od najvećih oružja. Ipak, biće interesantno videti kako će teći uklapanje sa Micićem i Larkinom, prethodnih godina dve neprikosnovene alfe u Atamanovom timu.

Efes bi skakački trebalo da bude naročito moćan, sva tri glavna pojačanja – Klajburn, Polonara i Žižić – na svoj način doprinose skoku, i u napadu i u odbrani. Na papiru bi Efes trebalo da bude i defanzivno moćan, mada prošle sezone to često nije izgledalo tako – bilo je previše opuštanja, loše komunikacije i nezainteresovanosti, tako da je jedan od osnovnih Atamanovih zadataka da zategne tu stranu terena.

Dosad je Atamanov tim odigrao dve utakmice ove sezone. U pobedi u Superkupu na Fenerbahčeom 71:62, najbolji su bili Žižić sa 22 poena, Klajburn sa 14 poena i 10 skokova, kao i Micić sa 16 poena i 9 asistencija. U trijumfu na startu turskog šampionata nad Galatasarajem 77:69, Efes su predvodili Rodi Bobua sa 21 poenom, Micić sa 16 poena i 5 asistencija i Mbaje sa 10 poena i 13 skokova.

Prošle sezone su crveno-beli u Istanbulu izgubili dobijen meč, ali su slavili u Beogradu. Sada će to biti koristan test da Zvezda vidi gde je u ovom trenutku. Ono što je sigurno jeste da se mora ograničiti broj izgubljenih lopti u odnosu na pripremne utakmice, jer će Efes u suprotnom brzo i lako stvoriti nedostižnu prednost.

Sport klub 1, 19 časova i 30 minuta – Anadolu Efes na Crvenu zvezdu.