Od jutra do mraka u Vitoriji: Kada neće niko, onda ja

Analize 20. okt 20229:004 komentara
Podeli:
SK

Vodila je Crvena zvezda na poluvremenu u Fernando Buesa areni. Vodila, ali premalom razlikom (47:42) za ono što je ofanzivno prikazala, a to je bio sigurno najtečniji i najpokretniji napad od početka sezone. Inspiracija Hauarda i laki poeni na obruču posle pik-en-rola zadržali su Baskoniju u igri taman dok ne proradi snajper za tri poena – na kraju, 19 trojki iz 36 pokušaja i ubedljiv trijumf tima iz Vitorije sa 92:75.

Kako konstantno zurim u ekran, rešio sam da stara škola načinom jutros stignem do dvorane. Pešaka, sa mapom u rukama, i starim dobrim: „Izvinite, treba mi ta i ta ulica“. Mnogo zelenila – Vitorija je bila zelena prestonica Evrope 2012. godine – ljudi koji džogiraju, psi, grafiti i parkovi.

SK

Trebalo mi je oko sat vremena, i vredelo je: šetnja je najbolji način da osetiš neki grad. Svi u Baskoniji su fini – zbog termina mog leta i njihovog treninga, bilo je moguće da intervjue uradim jedino na dan utakmice. Nije bilo problema, doveli su u pres-salu skromnog i smirenog Markusa Hauarda, kao i Vanju Marinkovića, momka s kojim je uvek zadovoljstvo razgovarati, i nezvanično kad se kamera ugasi.

Posle domaćih, na red je došao Zvezdin trening, Vildoza je bio uz tim i posle dao intervju za lokalni radio, a ja sam se upoznavao s dvoranom – gde su svlačionice, gde uzimam akreditacije, gde ću sedeti itd. Alberto, portparol Baskonije, bio je uvek pri ruci za pomoć, jedan od onih tipova za koje vidiš da mu nije teško da pomogne, da to radi vedro i bez kolutanja očima. Gracias!

SK

Varljivi internet je noćna mora svakog novinara, ali zasad – da kucnem u drvo – šljaka sve kao podmazano, i u hotelu i u dvorani. Materijal poslat i nekoliko slobodnih sati da se procunja gradom. Ali prvo klopa na Plaza de España, jednom od glavnih trgova: jeo sam slanu palačinku sa plodovima mora i nekim sosevima, interesantan ukus, a onda i veoma krvavi biftek. Nije da su me pitali kakav želim – potrefilo se da baš takav volim, ali znam dosta ljudi koji bi tu digli frku. Za kraj, voćno-čokoladni kolač.

Još malo šetnje gradom, poseta zvaničnoj radnji Baskonije (dres košta 65 evra), a onda mali odmor pred ponovni odlazak u dvoranu. Ako niste znali, Fernando Buesa bio je voljeni lokalni političar kojeg je 2000. godine ubila ETA. Bio je i veliki zaljubljenik u sport, kažu da nije propuštao utakmice Baskonije i Alavesa.

Stigao sam sat pre početka meča, a onda je usledio pakao u javljanju za studio – od tipa koji mi je šutnuo stativ u prolazu i „isekao“ mi glavu, do skajpa koji je iz nekog razloga zamaglio pozadinu. Ali što kažu – živ program, svašta se dešava – izvadili smo se Ika i ja na šarm i iskustvo, ha-ha.

Mislio sam da Zvezda ima solidnu šansu da pobedi, ali sam isto tako mislio da bi valjalo malo usporiti tempo, poružneti utakmicu i truditi se da bude „tuča“ koliko god je moguće. I Zvezda je bila rastrčana, divota je bila gledati Mitrovićeve odluke, a i Bentil i Dobrić su krenuli ofanzivno inspirisani.

SK

Tačno iza mene su stajale srpska i baskijska zastava jedna do druge, a devojka uz njih bila je među glasnijima u hali – nije publika kao naša, do balčaka „luda“, ali su strastveni s merom i svima je lepo tu igrati, i domaćinu i gostu.

A publika je imala sve više razloga za zadovoljstvo jer je krenula nova kanonada trojki. Trener Jovanović se ponajviše iznervirao kada je Petrušev samo pogledom ispratio step-bek Homsa, bilo je i izrađenih pozicija, ali bilo je i vrlo teških šuteva. Nisu slučajno ulazili – sigurno šut neće tako služiti Baskoniju cele sezone, ali sada su u transu. Na kraju – 19 od 36, uz još jednu maestralnu partiju Hauarda.

Mogla je Zvezda da bude agresivnije i uže u odbrani, da napravi neki čvršći faul, a utisak je da se prebrzo uvukao „šta im ulazi“ stav, kojim se malo šta može i promeniti. Ušla je malo i nervoza, Bentil se posle dobrog početka uglavnom svađao sa sudijama, a Adams definitivno igra bez imalo samopouzdanja.

U svetlu poraza u Vitoriji i katastrofe Panatinaikosa u duelu s Albom u Berlinu (94:65), poraz od Zelenih još više peče. Vildoza i Nedović mnogo će značiti Zvezdi i potrebni su joj što pre, ekstra individualni kvalitet je nešto što ipak nema cenu.

Real je izgubio u Madridu od Olimpijakosa i sada će biti još gladniji u okršaju sa crveno-belima. Znaju to i igrači, koji su bili razumljivo loše volje posle poraza u meču u kojem su mogli barem do neizvesne završnice.

„Kada neće niko, onda ja“, rekao je Lazić kada sam ga zamolio za izjavu.

„Pa, kapitenski“.

I zaista, mi novinari posebno cenimo kada se dâ normalna izjava i posle poraza – brojni su momci u Zvezdi koji demonstriraju tu vrstu profesionalizma.

Počela je i kiša, privodim vam tekst kraju, pa spavam. Madrid već čeka.

Komentari

Vaš komentar