Šta smo videli od Crvene zvezde u Italiji? Dva zaslužena poraza, rupe u sastavu usled lošeg letnjeg prelaznog roka, fantastičnu podršku sa tribina i zabrinjavajuće loše suđenje.

Pročitajte još

Kad je poraz od 12 razlike dobar rezultat…

Analize

1. feb 2023 27

Analize

1. feb 2023 27

Apsolutna ljubav za Tea, Siniša kao inspiracija

Intervjui

1. feb 2023 0

Intervjui

1. feb 2023 0

Crveno-beli su odigrali dve loše utakmice. Defanzivni i ofanzivni problemi smenjivali su se u Bolonji i Milanu i čini se da se ni u jednom trenutku na ova dva meča nije dogodilo da i odbrana i napad funkcionišu istovremeno. U Milanu je početak bio dobar i jasno pripremljen. Odbrana je bila sasvim pristojna, a ideja je bila da se Armani iznenadi u ranom napadu. I na taj način je postignuto nekoliko koševa, pre svega zahvaljujući brzom razmišljanju Stefana Markovića. Ipak, Armani je vrlo talentovana ekipa, poseduje ozbiljne strelce, koji su pogodili teške šuteve i crveno-beli su izgubili 11. prvu četvrtinu u poslednjih 13 utakmica u Evroligi. Međutim, prvih 10 minuta izgledalo je daleko ozbiljnije od onih u Bolonji, kad je Zvezda na startu izgubila celu utakmicu.

U Milanu je problem ipak najviše bio napadački. Faktor iznenađenja sa ranim napadima je bio uspešan, ali u igri pet na pet ekipa Duška Ivanovića se sve vreme mučila. Italijani su veliki taktičari u svakom sportu, pa zaista nije bilo razloga da dvojica slavnih stručnjaka iz ove zemlje ne primene ono što dokazano funkcioniše. I Etore Mesina se poslužio, kao i Skariolo, taktikom maltretiranja Luke Vildose. Nedović je u padu forme, sve manje je i na parketu, pa bez Argentinca napadi Zvezde na momente izgledaju i mučno. Požalio mi se Vildosa posle utakmice da je prilično umoran. Kako i ne bi bio kad je na dve utakmice u tri dana bio onaj auto za sudaranje na vašaru protiv koga su se svi okrenuli na autodromu i jedina ambicija im je da njega udare. Vildosa u Italiji nije primio loptu, a da se i za to nije potrudio. Nijedan protivnik nije propustio priliku da ga bar zakači kad prođe pored njega, da li bio sa loptom ili bez nje. Bio je prilično nervozan i ispražnjen Vildosa posle utakmice, pokušao je koliko je mogao, ali nije to bilo to.

Zvezda je u Mediolanum forumu delom pokazala zašto je bila tako uspešna po dolasku Duška Ivanovića. Ta žilavost koja ne dozvoljava odustajanje pojavila se u drugom poluvremenu. Nije ni tada igra bila posebno dobra, ali je pristup doveo crveno-bele blizu preokreta. Međutim, to je rudarski posao kad su se u jednom trenutku trojke šutirale 1/17. Na mini-turneji Zvezda je šutirala 10/43 iza linije i ispod 50 odsto za dva poena u oba meča. Skok je bio ravnopravan, izgubljene lopte takođe nisu bile faktor, ali su italijanske ekipe ugasile Zvezdin napad surovom agresivnošću na Vildosi i manje potrebnom na Nedoviću.

Stvarno nije potrebna diploma trenerske škole da bi se shvatilo šta treba uraditi da se onesposobi Zvezdin napad. A zašto je to tako? Sastav ekipe je prilično neuravnotežen kao posledica verovatno najlošije letnje kupovine u poslednjih 10 godina. Imala je ova uprava u tom periodu i neke izuzetne pogotke kao u prvoj sezoni Milana Tomića kad je ekipa koja je započela sezonu istu i završila. Bilo je i pravovremenih reagovanja tokom sezone kad ne ide. Tako je bilo i ove sezone sa Duškom Ivanovićem i Lukom Vildosom, ali onda je usledila kazna i nema više renoviranja.

Koliki je problem što nema Kampaca do kraja februara, možda je još veći što Zvezda u ovom sastavu centarske linije pokušava da se domogne plej-ofa. Poklopilo se i da Ognjen Dobrić ima možda i najlošiju sezonu otkako je postao stabilni prvotimac, pa je i pozicija tri jako problematična. Zvezda je jedna od malobrojnih ekipa u Evroligi koja nema nijednog čistog šutera za tri poena. Da, danas se pre svega traže fizički snažni igrači, ali mora neko da uliva strahopoštovanje u šutu. Da znate da ako ga ostavite samog, da ćete snositi posledice.

Crveno-beli sada snose posledice grešaka uprave tokom leta, kako u dovođenju igrača tako i u papirologiji. Vladimir Jovanović, Džejlen Adams, Džon Holand, Ben Bentil, Miroslav Raduljica… Sve su to odluke koje se kreću između pogrešnih i neobjašnjivih. Hasan Martin je bio takođe veliki rizik zbog istorije povrede kolena, koja je opet postala aktuelna u najgorem mogućem trenutku.

A greške su se nastavile i tokom sezone, sa mladim Nikolom Topićem. Neće šira navijačka baza žaliti u ovim trenucima za tim momkom i ne bi on napravio prevagu u Evroligi sigurno, ali iz njegovog ugla tako nešto nije smelo da se dogodi. Duško Ivanović je zarobljen bar još mesec dana na pustom ostrvu sa vrlo suženim resursima za preživljavanje. Pokušavao je crnogorski trener da izvuče nešto od Holanda, čak i na račun Lazarevića. Nije uspelo. U Milanu je dobio nešto od Bentila u napadu, ali ako je on najefikasniji igrač na utakmici budite sigurni da ćete izgubiti. Dobio je u Milanu uramljeni dres, ali tu je bio nasmejani 12. igrač sa kim su svi bili drugari. U Zvezdi se od njega nešto očekuje. Ili se očekivalo.

Bilo je i pogodaka letos. Dolazak Filipa Petruševa je bio odličan potez i za Zvezdu i za njega, iako na početku sezone nije tako delovalo. Pričati o Nemanji Nedoviću kao nekakvom pogotku na tržištu nema baš poente jer je on dokazani srpski reprezentativac sa ozbiljnim ugovorom. Ono što je dobro, zdravlje ga služi ove sezone i neka tako ostane. Ipak, za nekoga ko je doveden da bude lider ekipe i ko je to pokazao na mnogim utakmicama ove sezone, italijanski standard je daleko ispod potrebnih kriterijuma. Svi znaju ko su Mitrović, Lazić, Dobrić, Lazarević… Oni su Zvezdina kičma i biće tu, nekad lošiji, nekad bolji, ali ne mogu da budu glavni evroligaški igrači.

Pogledom na sastav Crvene zvezde treba reći da nije realan domet plej-of. Sa Kampacom bi to mogla da bude druga priča, ali ostale su još dve utakmice bez njega. Sa oko 40 odsto šuta za dva i oko 20 odsto za tri jednostavno, koliko se šutiralo u Italiji, nije moguće ući u osam najboljih. Posebno u ovakvoj Evroligi, koja je kao najsuroviji maraton. Zvezda je trenutno na 30. kilometru, prošla je određene uzbrdice, dala je sve što je imala, ali javljaju se bolovi u slezini. Sada ponovo treba ići preko svojih mogućnosti. Ekipa je pokazala da to može tokom serije pobeda i na taj način od tmurne sezone učinili da se navijači nadaju plasmanu u završnicu. Ipak, nije to baš rutinska operacija. Uskoro će zaigrati i Martin i Kampaco i to će biti pravo osveženje. Prvog marta će biti moguće i da se nešto promeni u sastavu, ali igrači koji su tada slobodni na tržištu, uglavnom su sa razlogom slobodni. Da ima još mnogo da se igra, ima, ali nije dobro hvatati se za to kao adut.

Deo Zvezdine serije pobeda svakako su bili i navijači. Nekoliko puta se u Pioniru izvuklo i ono što nije bilo realno. Došla je serija loših rezultata, a navijači su podršku pojačali. Ono što su priredili košarkašima Zvezde u Italiji zaista je posebno. U Bolonji ih je bilo po celoj hali, u Milanu su dobili celu tribinu za sebe. Nema odakle nisu dolazili. Nisu prestajali sa prenošenjem energije na ekipu nijednog trenutka. Ovoga puta nije bilo dovoljno, ali je velika obaveza za tim da igra minimum kao u drugom poluvremenu. Može da se promaši, ali ne i da se ne da maksimum.

Suđenje koje je Crvena zvezda imala u Italiji bilo je izuzetno loše. U Bolonji to nije bilo toliko važno jer je domaćin toliko bio bolji, ali u Milanu su sudije poprilično uticale na rezultat. Ilićeva silazna putanja, Nedovićev faul, a posebno Bentilov faul na Nejpiru na samom kraju su baš udaljili Zvezdu od pobede. Da je prvi put ove sezone, moglo bi da se priča o slučajnosti. Ipak, nije tako. Suđenje ove sezone u Evroligi je generalno loše. Uvedeni su čelendži koje sudije često ne dozvoljavaju trenerima. Postoje pravila oko toga, ali pravila nisu dobra i neophodne su promene. U poslednja dva meseca Crvena zvezda je gubila utakmice i direktno zbog sudijskih grešaka. U Milanu su greške bile u trenucima kad god bi se crveno-belima ukazala šansa da se vrate u utakmicu. Suđenje na štetu ekipe Duška Ivanovića poklapa se sa periodom suspenzije pod kojom se klub nalazi.

Sunčana Italija u februaru prijala je svima osim košarkašima Crvene zvezde. Kročiti na bilo koji od trgova u ovoj zemlji je posebno iskustvo koje momentalno rađa želju za povratkom na to mesto. Stvarno ne postoji nijedan razlog da se živi van Italije. Svima koji su pratili ekipu koferi su puni uspomena, ali crveno-beli su na carini imali da prijave samo dva poraza. Bili su oni već na ovom mestu i uspevali su da se izvuku. Na pitanje da li je nedostajao Kampaco, njegov prijatelj Vildosa mi je odsečno odgovorio: „Ne, mi smo pokazali da znamo i bez njega“. Ipak, sa plaže pomenutog ostrva sve češće se gleda ka pučini. Kad će se ukazati kao tačka lađa kapetana Fakunda.

Sponzor specijala Evroliga 2022-2023 – www.soccerbet.rs