Kad Zvezdaš okači Vermezov dres, a Mance ga vodi u vrtić

Intervjui 7. dec 202210:003 komentara
Jovan Koprivica
Starsport

U njihovoj kući, u porodici čuvenog, dičnog košarkaškog prezimena Koprivica, večiti derbi je svetinja. Bio i ostao. Kroz generacije. A imaju i Koprivice čime da se podiče. O svemu tome na karakterističan, šarmantan i neposredan način za Sport Klub priča Jovan Koprivica (40), nekadašnji as Crvene zvezde, ratnik pod obručima, borac bez mane i straha.

Pročitajte još

Tokom turbulentne karijere Jovan je ostavio srce na terenu, a košarka je ostala u njegovom srcu. I sve je to na čudesan način povezano jer i deceniju kasnije sa istim žarom živi za košarku i sport. I nije samo vezan za svoju, već i za širu sportsku familiju, u kojoj su njemu bliski ljudi iz sveta košarke, rukometa, fudbala…

A iz njegove priče više je nego jasno da je tako bilo sudbinski predodređreno. Jovanov tata Žarko je bio fantastičan centar Crvene zvezde, stameni centar, igračina, pa je bilo prirodno da mali Jole od rođenja uskoči u taj koš ljubavi i strasti prema sportu i crveno-belima.

“Kad pričamo o večitom derbiju moram da naglasim da sam prisutan u toj atmosferi otkako sam bio beba. Meni je ‘Pionir’ bio druga kuća. U celoj kući smo svi ‘Cigani’, pa je to i mene sačekalo kad sam se rodio kao prva beba, odnosno stariji Žaretov sin. Ima mnogo dogodovština u vezi našeg zvezdaštva, večitog rivalstva sa našim prijateljima na terenu i u privatnom druženju. Tako je moj otac jednom prilikom u vezi derbija izgubio opkladu od kuma fudbalera Vladimira Vermezovića i za kaznu je morao da visi Vermezov crno-beli dres na zidu naše kuhinje. Vermez je lično zakucao taj dres, opklada je ispoštovana, ali se Žare snašao, zaključao je kuhinju i tako je bilo jedno vreme. Ne pitajte kako smo se hranili u tom periodu, otprilike od hotela ‘Palas’ do ‘Putnika'“, uz širok osmeh Jovan Koprivica vraća film.

Put ratnika pod obručima

Jovan Koprivica je rođen 15. jula 1982. godine u Beogradu. Igrao je na poziciji krilnog beka. Seniorski debi imao je u ekipi Beopetrola, odakle 2001. godine prelazi u Crvenu zvezdu. Sa crveno-belima je osvojio Kup Koraća 2004. godine, ali usled mnogo kasnijih problema sa povredama klub je raskinuo ugovor sa njim 2005. godine.

Posle oporavka krajem decembra 2005. potpisao je ugovor sa grčkim Paneliniosom do kraja sezone 2005/06. Sezonu 2006/07. je proveo u ekipi Igokee, da bi se u novembru 2007. vratio u Srbiju, gde je imao otvoreni ugovor sa niškim Ergonomom. Zatim je proveo dve sezone u ukrajinskoj ligi u ekipama Politehnikea-Galičine i Krivbasa. U sezoni 2010/11. nije igrao, a u novembru 2011. je potpisao ugovor sa OKK Beogradom, koji mu je bio poslednji klub u karijeri.

Posle igračke karijere posvetio se poslu vezanom za razvoj sporta, niz godina je obavljao funkciju generalnog sekretara Sportskog saveza Beograda sa akcentom na školski sport.

O crveno-crno-belim prijateljskim vezama za sva vremena nastavlja:

“Eto, naprimer, mene je pokojni fudbaler Dragan Mance vodio u vrtić, mnogo sam ga voleo, zvao sam ga Mance Žumance. Moj otac je u Zvezdi prvi dobio stan i tu se društvo okupljalo, košarkaši, rukometaši, fudbaleri, pričao mi je da je to druženje bilo fantastično. I ostala su ta prijateljstva za ceo život. Naravno, uvek je bilo prisutno zavitlavanje i peckanje između Zvezdaša i Partizanovaca. I nadmudrivanje, koje je sportsko društvo uspešnije. I muškarci bi se hvalili i pričali do iznemoglosti, ali kada progovori Mira Đurica, slavna rukometašica, nastao bi tajac. Uz ogroman respekt, jer ona jedina u društvu ima olimpijsko zlato i tu nema dalje, kraj priče. A kada smo kod rukometašica moram da pomenem i legendu Draganu Pešić Belojević, moju kumu, veliku prijateljicu i saradnicu u poslu”.

Pričama o Joletovom prijateljstvu sa sportistima, a posebno onima iz Zvezde i Partizana nema kraja, kao ni šalama.

“Imam mnogo prijatelja Partizanovaca u novobeogradskim blokovima, gde sam odrastao. Volim da ih zavitlavam kako su monotoni crno-beli, da u njihovo vreme nije bilo boje”.

Jovan Koprivica
Jelena Trajković

Nema kraja ni emotivnim uspomenama, a jednu posebnu izdvaja kao nešto što ga je i uvelo u magični svet večitog derbija.

“Da, Mileta Lisica ljudina… Bio mi je i ostao najdraži igrač Crvene zvezde. Takav čovek se retko rađa, tako rano nas je napustio. Kada je Zvezda osvojila titulu posle 23 godine pauze, bio sam desetogodišnje dete, u nezapamćenom slavlju u ‘Pioniru’ posle te odlučujuće pobede nad Partizanom uleteo sam u teren i zatrčao se ka Lisici. On je skinuo dres i obukao mi ga i podigao me na ramena. Čitav svet je tada bio moj. To su bile neopisive emocije, igrao sam tada za Zvezdine klince i još jače poželeo da i ja jednog dana zaigram na derbiju i slavim važne pobede”.

Prvi evroligaški beogradski večiti derbi zakazan je za četvrtak od 20.30, uz ekskluzivni prenos na SK1.

Naravno, sagovornik Sport Kluba nema dilemu kada je u pitanju najdraži večiti derbi u kojem je on bio akter.

“Kao što sam rekao, igranje u derbiju meni je bio san odmalena… Sa mog prvog derbija najviše se sećam pune hale, a ‘Pionir’ je bio krcat i na svim ostalim našim utakmicama. Prvi derbi mi je i najdraži, kada je trener bio Zoran Krečković. Bila je 2001. godina, vladala je kriza u Crvenoj zvezdi, cela ta sezona je bila teška zbog raznih problema, skoro svi su nas otpisivali pred taj derbi, malo ko nam je davao šanse. Krenulo je osipanje ekipe, ali Milan Dozet, Dule Nedić i mi ostali odigrali smo odlično i pobedili Partizan sa Jovom Stanojevićem, Vladom Šćepanovićem, Nikolom Bulatovićem… Neopisiv osećaj je igranje i pobeda u derbiju. I sva ta atmosfera pre i posle te utakmice osećala se danima unapred. Spremaš se, treniraš, a rastu euforija, motivacija, adrenalin…”.

Duško ih je lepo posložio

Kako Jovan kaže, Zvezda mu je sve i naravno da s pažnjom prati i sadašnji tim crveno-belih i da očekuje nastavak pobedničkog niza njegovih miljenika i na predstojećem istorijskom evroligaškom večitom derbiju.

“Zvezda ima zaista odličan tim, sjajno ukomponovan. Dolazak vrhunskog stručnjaka Duška Ivanovića je sve to izvanredno ukomponovano. Duško ih ja zaista lepo posložio. I mobilisao i uneo i svoj pobednički mentalitet. Mnogo cenim sve igrače Zvezde. A posebno volim Stefana Markovića, koji je Zvezdi mnogo doneo prošle sezone. Naravno i Dobrića koji igra srcem, a ne za sebe i statistiku, nego za tim, pravi je igrač za Zvezdu. Zatim, Luka Mitrović igra fenomenalno, prepametno. Vildoza se tu lepo pripojio, a Nedović ima sjajnu sezonu, njih dvojica su fantastičan tandem. Onda, Branko Lazić je moj omiljeni igrač, jer smo slični po fajterskom stilu igre. Ljudi se šale, pa kažu pogledajte Lazinu statistiku, 1 šut 0 poena, ali ono što on odradi na utakmici niko drugi ne sme i ne ume i nijedna statistika ne može da zabeleži”, nabraja Koprivica sa mnogo emocija.

Kada pričamo o Jovanovim igračkim kvalitetima neizbežno se poredi sa slavnim ocem i šali na svoj račun. Ne pomaže ni sugestija da su igrali na različitim pozicijama i da su vremena bila drugačija.

“Ja sam bio specifičan, išao sam više na ‘fiziku’. Brojne povrede su me omele da napravim bolju karijeru, ali nisam nezadovoljan postignutim. Jednostavno, takav sam, volim žestoku igru, uvek sam tražio kontakt na terenu, jake duele, imao neke rizične poteze i to me je koštalo. Još ako dobijem neki udarac i osetim krv u ustima adrenalin proradi još jače. Takav sam, priznajem, malo sam i preterivao, ali i sad mi sve to fali. Bio sam dobar igrač, ali šta to vredi kada nisam bio najbolji u kući. Nije u redu da se hvalim kada sam treći u kući. I mlađi brat Nikola me je nadmašio, igrao je veoma uspešno u Americi i osvojio dva zlata, kao kapiten mlade reprezentacije na EP u Letoniji 2008. i na Univerzijadi 2009. godine”.

Ali obrni, okreni priča se vraća na tata Žareta, koji je bio i tata na terenu.

“Žare je definitivno najveći u kući, bolji od obojice sinova. Bio je kralj u reketu, imao je snagu, tehniku, ma sve… Šteta, za dlaku mu je izmakla reprezentacija, u njegovo vreme jesu igrali najbolji asovi, ali se deo tima birao i po političkom ključu…”.

A o atmosferi na derbiju nekad i sad Jovan dodaje:

“Nekako se ranije na sve to više sportskije gledalo, a sada je ostrašćenije, sa više antagonizma. Rekao sam već, prepune hale su bile, a atmosfera na našim utakmicama najbolja u Evropi. Nije bilo kao sada, onaj ko je domaćin njegovi navijači su u dvorani, nego, pola-pola. Pristalice i jednih i drugih u sličnom broju su uvek istovremeno bile na derbijima. Navijali su, prozivali se, peckali, ali to je činilo pravi ambijent. Iskreno, bilo je incidenata i tada, uletali su novčići i upaljači na parket, ali ipak, bilo je drugačije nego sad”.

Jovan Koprivica
Starsport

Svaka čast tradiciji i istoriji, ali pred nama je istorijski večiti derbi, prvi evroligaški…

“Biće pakleno u Areni, neće biti lako Zvezdi pred 20.000 navijača Partizana, a Partizan ima ove sezone vrhunsko suđenje u Evroligi. Ipak, Zvezda ima odličan tim i takvog trenera Duška Ivanovića i dobar spoj stranih i domaćih igrača. Ima i šampionsko iskustvo i pobednički mentalitet. S druge strane i Partizan je u svim tim segmentima veoma jak. Oni imaju više stranaca, ali i mog prezimenjaka Balšu, koji je veliki talenat, što mi je zaista drago”.

Jovan Koprivica, veran Crvenoj zvezdi i večito veran večitom derbiju…

“Kad god mogu idem na derbi da pratim utakmicu uživo. I ne samo na košarkaški, nego i na rukometni, fudbalski… Odem i na druge utakmice, ne samo na derbije. Imam ekipu sa kojom idem. Naravno, navijam za Zvezdu u svim sportovima. Recimo, u rukometu maksimalno podržavam moje crveno-bele prijatelje Ognjena Kajganića, sportskog direktora Crvene zvezde, i Nenada Peruničića, direktora kluba i naravno, sve igrače. To je jednostavno tako, Zvezda mi je bila i ostala sve”, poručio je Jovan Koprivica.

Sponzor specijala Evroliga 22-23 – www.soccerbet.rs

Soccer Evroliga, Soccer Euroleague
SK
Komentari

Vaš komentar