Legenda govori za SK: Kako preživeti modernu Evroligu?

Intervjui 13. jan 20238:334 komentara
Nikola Vujčić
2022 Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©

I službeno – legenda. Hrvatski centar Nikola Vujčić u decembru je dobio svojevrsnu nagradu za košarkaško životno delo. Prvi čovek Evrolige Dejan Bodiroga uručio je Splićaninu priznanje „Legenda Evrolige“, što je počast koju su osim Vujčića dosad dobili još samo osmorica igrača.

Evroligu gledajte u direktnim prenosima ekskluzivno na kanalima Sport kluba, SBB mreži i EON platformi.

Međutim, Vujčić je već dugo bitna ličnost evropske košarke u drugoj funkciji – on je tim menadžer Makabija iz Tel Aviva i od 2013. godine je odgovoran za funkcionisanje ovog velikog tima. Ovo je poslednja sezona njegovog mandata na toj poziciji i idućeg leta će napustiti Tel Aviv.

Povezano:

Dan pred utakmicu sa Partizanom u 18. kolu Evrolige Vujčić je ispred „Menora Mivtahim“ arene dočekao Željka Obradovića i ostatak njegovog stručnog štaba. Srdačno se pozdravio sa delegacijom crno-belih.

Potom je u prostorijama kluba u slavnoj dvorani dao ekskluzivni intervju za Sport klub, u kojem je govorio o trenutnoj haotičnoj situaciji u Evroligi i turbulentnom periodu kroz koji Makabi prolazi od 2014. godine, kada je osvojio zasad poslednju titulu prvaka Evrope.

Dotakli smo se i najsjajnijih trenutaka karijere nekadašnjeg hrvatskog reprezentativca, dvostrukog osvajača Evrolige i jednog od najboljih evropskih igrča prve decenije 21. veka.

Za početak – kako se snaći u nikad izjednačenijoj, a možda i nikad napornijoj evroligaškoj sezoni?

Nikola Vujčić, Dejan Bodiroga
Seffi Magriso/Euroleague Basketball via Getty Images

„Ova Evroliga je stvarno… Ne znam tačno ni šta bih rekao. Ni na jednoj utakmici ne može da se predvidi pobednik, gde god da se igra. Mi držimo domaći teren dosta dobro ove godine, a na strani je problem veći. Sve u svemu cilj je ostati što duže u igri za plasman u plej-of i to je to“, govori za Sport klub Nikola Vujčić.

Poslednjih sezona Makabi dosta često menja jezgro tima, koja stvar u tom periodu najviše nedostajala ekipi za bolje rezultate od ovih?

„Imamo specifičnu situaciju u Tel Avivu. Na primer, uspeli smo da zadržimo Skotija Vilbekina četiri godine i da ga uparimo sa Žižićem. Međutim, nije lako zadržati igrače koji se afirmišu na dugogodišnjim povoljnim ugovorima. Mi smo neke košarkaše poput Ilajdže Brajanta i Tajlera Dorsija dovodili za manje novca, ali nismo mogli da ih zadržimo duže, a da ostanemo u granicama budžeta. Oni su imali opcije iz ugovora koje su iskoristili – Ilajdža je otišao u NBA, a Dorsi u Grčku, to je razlog njihovog dolaska. Sada imamo ekipu sa dugoročnijim ugovorima sa igračima i to je veliki uspeh u odnosu na period pandemije kada nam je primarno bilo da izbalansiramo finansije i da naše funkcionisanje bude održivo. Makabi je klub u kojem plata ne kasni ni dan već decenijama. Da bismo to ostvarili, ne smemo da izlazimo iz zadatih okvira“, kaže nekadašnji centar hrvatske reprezentacije.

Nikola Vujčić
© Pedja Milosavljevic ® 2006

U Srbiji se mnogo govori o tome koliku minutažu u Evroligi imaju domaći igrači. U Makabiju je ista tema aktuelna, ali je izraelski tim proteklih godina jedan od onih koji najviše poverenja ukazuju Amerikancima. Ne pojavljuje se dovoljno kvalitetnih domaćih igrača.

„Ma u Izraelu je to još gore, ne može ni da se poredi. Uf, da mi ovde imamo srpsku školu, srpski način rada, način selekcije… Međutim, to je opšti problem na našem kontinentu. Evropa je prestala da proizvodi igrače kao što je to nekad bio slučaj – i kvalitativno i kvantitativno. Sve više posežemo za Amerikancima jer oni prođu srednjoškolske i koledž timove – posle osam godina rada dođu do nekog nivoa. Pravi se selekcija velikog broja klinaca i to je bazen talenta za koji se svi hvatamo. Nemoguće je bez toga biti konkurentan. Naravno, postoje evropske države koje još i donekle izbacuju kompetitivne igrače za Evroligu – Srbija, Litvanija, pomalo Španija i Francuska. A superzvezde? Oni idu ‘odmah ća’ u NBA. To što radi Zvezda ove sezone je sjajno, imaju najveći postotak minuta koje igraju domaći igrači. Oni i Litvanci“, kaže nekadašnji as Splita, Asvela, Makabija, Olimpijakosa i Efesa.

Da li Vujčić u nemilosrdnom rasporedu takmičarske sezone ima vremena da prati igre srpskih timova u Evroligi?

„Što se tiče Evrolige – pratim sve. Pogledam sve što Zvezda i Partizan urade. Pratim i Jadransku ligu pre svega zbog mog Splita, ali moram da primetim da je i tu sve manje evropskih igrača. One najkvalitetnije odmah u svoje redove povuku tri-četiri velika španska kluba jer njima oni nisu stranci. Izrael je, sa druge strane, specifičan. U Izraelu, da bi dobio državljanstvo, moraš da budeš jevrejin. Ne može pasoš da se dobije tek tako, mora neko u užoj rodbini sa ženske strane da bude jevrejin. I tada prave razliku između tzv. ‘home-grown’ igrača i jevreja koji su rođeni van Izraela. To je mala količina potencijalnih domaćih igrača na koje možete da računate“, kaže 211 centimetara visoki funkcioner iza kojeg je velika igračka karijera.

Kao veliki talenat krenuo je Vujčić u mlađim selekcijama Splita noseći čuvenu Kukočevu „sedmicu“, a potom je krenula njegova proslavljena internacionalna karijera. U Makabi je trebalo da dođe kao zamena za Nejta Hafmana, ali se legendarni košarkaš u poslednji čas predomislio i rešio da ostane još jednu sezonu u Makabiju.

Zbog toga je Vujčić sezonu 2001/2002. proveo u Lionu – kao mlad igrač nametnuo se kao lider Asvela i osvojio prvenstvo. Potom je konačno došao u Makabi i krenuo da piše istoriju.

Lista Vujčićevih košarkaših dostignuća je impozantna – osvojio je dve Evrolige (2004. i 2005. godine), triput zaredom je bio biran u idealni tim EL (2005-2007), a dvaput u drugi (2003. i 2004). Zatim, 2010. godine izabran je u evroligaški idealni tim decenije, osvojio je još i titulu prvaka Francuske, Kup Grčke, pet naslova prvaka Izraela, četiri Kupa Izraela…

Na reprezentativnom nivou predstavljao je Hrvatsku na Evrobasketu u četiri navrata – 1999, 2001, 2005. i 2009. godine.

Na vrhuncu karijere Vujčić je mogao da igra praktično u bilo kom evropskom timu, ali opredelio se da dugo bude u Makabiju. Potom je godinama bio u upravi „Ponosa Izraela“.

„Privuklo me je što je ovaj klub simbol nacionalne pripadnosti, što je toliko cenjen u narodu. Kao što je predsednik Hercog rekao: ‘Makabi je najbolji ambasador Izraela u svetu.’ Energija koja se prenosi na nas je nešto spektakularno i mislim da je ovaj domaći teren poseban. Makabi prate svi, bez obzira što postoje navijači Hapoela i drugih lokalnih ekipa. Makabi je nacionalni ponos, klub koji promoviše državu na najbolji način. To se oseti tek kad se dođe ovde“, kaže tim menadžer Makabija.

Nikola Vujčić
Seffi Magriso/Euroleague Basketball via Getty Images

Da li Vujčić žali za nečim što nije ostvario tokom igračkih dana?

„Žalim samo što nisam osvojio više Evroliga. Igrao sam fajnal for šest puta, a osvojili smo samo dva. Ipak se tu igra protiv vrhunskih ekipa na jednu utakmicu i sve je moguće. Samo mi je zbog toga žao, a sve ostalo je baš kako treba. Šta ima da žalim kad stam stigao do tog nivoa?!“, konstatuje Vujčić.

Na svom vrhuncu bio je nezaustavljiv u evropskoj košarci – prvi je igrač u modernoj Evroligi (od 2000. do danas) koji je ostvario tripl-dabl. U pobedi nad Prokomom 2005. godine imao je 11 poena, 12 skokova i 11 asistencija. Potom mu je godinu dana kasnije pošlo za rukom da ponovi ovaj sjajan učinak – protiv ljubljanske Olimpije imao je 27 poena i po 10 skokova i asistencija.

Da li je tokom igračkih dana Vujčić imao rivala kojeg je zapamtio po tome što mu je zadavao velike probleme?

„Naleteo sam na Arvidasa Sabonisa kada se 2004. vratio u Žalgiris. Tad su nas zamalo izbacili i sprečili da odemo na F4. Čitava moja generacija je bila na nekom drugom nivou kvaliteta, po mom mišljenju. To su bili igrači vredni svakog poštovanja, koji su mnogo radili na svojim veštinama. Sve su to redom legende: Matjaž Smodiš, Dejan Bodiroga, Dejan Tomašević, Predrag Drobnjak… Svaka utakmica je bila strašna, a evropski igrači su tada bili velike zvezde“, seća se operativac Makabija.

Imao je Vujčić i veliki uspeh kao funkcioner – Makabi je 2014. godine osvojio Evroligu šokiravši košarkašku javnost pobedom na fajnal foru u Milanu.

„Ostalo mi je to u sjajnom sećanju. Bila je to prva sezona mog rada u klubu i osvojili smo EL. Taj uspeh je bio malo drugačiji, provuklo se i malo sreće. Drugi je bio sistem takmičenja – igralo se po grupama, a mi u njima nismo imali neke velike rivale i mislim da nam je to pomoglo da budemo u pravoj formi na završnom turniru.“

Posle 2014. došlo je do rezultatskog pada kada je Makabi u pitanju. u periodu od 2015. do 2017. Makabi je u tri vezane sezone ostao bez titule šampiona Izraela, a plej-of EL propustio je četiri puta u nizu (2016-2019).

U međuvremenu, došlo je i do velikih promena u Evroligi.

„Sada se igra po principu svako sa svakim i više dolaze do izražaja budžeti i dubina rostera. Neki timovi odigraju i više od 90 utakmica tokom sezone i sreća je bitan faktor – treba izbeći povrede. Nama su se dešavale sezone u Evroligi da budemo deveti ili deseti i propustimo plej-of, ali bili smo na 50%. Međutim, to nije bilo dovoljno. Mislim da je neodrživ sistem Evrolige prema kojem u plej-of ide samo osam od 18 ekipa. Moraće da se promeni nešto u tom smislu. Ima neke lepote u stresu, ali mislim da je šteta da se na kraju posle toliko mečeva sve svede na jednu ili dve utakmice u borbi za plej-of. Govore da se tako pojačava kompetitivnost, ali ja ne vidim da bi neko igrao mlako kada već obezbedi plasman dalje. Previše smo mi takmičarski nastrojeni da bismo to dozvolili.“

Ideje postoje.

„Možda je ideja plej-in kao u NBA ili top 16, ako bi se liga proširila na 20 ekipa. Ima pametnijih od mene da misle o tome.“

U finišu igračke karijere Vujčić se vratio u grad u kojem je postao košarkaš – otvorio je svoju košarkašku akademiu u Splitu, a dve sezone je nastupao i kao igrač za trostrukog prvaka Evrope. U tom pogonu veštine su razvijali budući NBA igrači Dragan Bender i Ante Žižić, a zanimljivo je da su posle obojica nosili dres Makabija.

Prati li Vujčić nevesela zbivanja u hrvatskoj košarci?

„Otkad nisam u Splitu ne volim mnogo da pametujem sa strane. Kod nas kažu ‘Rezultati su dobri ili loši – uvek su vidljivi.’ Mislim da hrvatska i dalje ima mnogo košarkaških talenata, ali smo izgubili trenere-učitelje. Oni su ili gurnuti na marginu ili su jednostavno nestali. Nema kontinuranog rada i iz godine u godinu smo sve lošiji, a raspolažemo uvek istom količinom talenta. Deca se rađaju – isti geni to su sve isti geni. Problem je i što ljubav prema košarci nije na nekom pređašnjem nivou. Reprezentacija i kubovi su uvek nosioci tog zamaha. Mi klubove nemamo i preostaje nam samo nacionalni tim, a i on ima svoje probleme. Nadam se da ćemo naći neki način da sve to zaokrenemo“, završio je Nikola Vujčić intervju za Sport klub.

Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)

Sponzor specijala Evroliga 22-23 –www.soccerbet.rs

Soccer Evroliga, Soccer Euroleague
SK
Komentari

Vaš komentar