Posle tačno deset godina, Nemanja Nedović vratio se u klub u kojem je ponikao – u Crvenu zvezdu. Tada je bio mladić, veliki talenat koji nije uvek dobijao pravu priliku, a sada je evroligaški veteran od kojeg se očekuje da predvodi crveno-bele.

*u realizaciji intervjua pomogla Danica Obradović

Put ga je nosio u Golden Stejt Voriorse, Valensiju, Unikahu, Armani i Panatinaikos, pa sve do kuće ponovo, sa 31 godinom.

U intervjuu pred start sezone, Nedović je za Sport klub govorio o tome zašto se vratio u Zvezdu, o tome kako se priprema za specifičnosti igranja u Beogradu, o Benu Bentilu i Džejlenu Adamsu, treneru Jovanoviću, rivalima u Evroligi…

Kako se osećaš i kada ćeš da počneš da radiš punim intenzitetom?

Dobro se osećam, svakim danom sve bolje. Nažalost, imam iskustva sa povredom lista i znam da je za to potrebno strpljenje jer vrlo lako može da se pogorša, pa je bitno da postepeno ulazim u trenažni proces sa ekipom. U tom sam periodu sada. Danas (ponedeljak) ću već da uradim neko trčanje na terenu. Nadam se da ću u toku ove nedelje sve više raditi sa ekipom.

Još je rano, ali kako ti se čini ekipa?

Mislim da smo lepo popunjeni na svakoj poziciji, da imamo po dva kvalitetna igrača na svakoj. Međutim, utakmice u predsezoni su nam pokazale da tu definitivno ima dosta prostora za napredak. Svi smo svesni da je ovo nova ekipa, sa mnogo novih igrača, nov trener. Za sve to je potrebno vreme, kojeg nažalost i nema mnogo.

Svaki dan moramo da koristimo na najbolji mogući način i da ispravljamo greške koje su se dešavale u ovim utakmicama – tu pre svega mislim na izgubljene lopte; one nas koštaju lakih poena protivničkih ekipa. Znamo da se izgubljene lopte, koje se pretvaraju u direktne poene, u Evroligi mogu da znače i 15 razlike, posle čega je teško vratiti se. Postoji nekoliko stvari na kojima moramo da radimo, ali nisam zabrinut. Štaviše, optimističan sam.

Na čemu baziraš optimizam – šta je to što ova ekipa Zvezde može, a još se ne vidi na parketu?

Mislim da smo atletski moćni, možemo da trčimo veoma dobro, da tražimo igru u tranziciji i lake poene iz kontre. Naravno, to sve moramo da uklopimo sa jakom odbranom. Svi momci su dobri karakteri, pa sam uveren da u tom smislu neće biti problema. Pomažemo treneru koliko god je to moguće; a i on nama pomaže na najbolji mogući način. Videćemo, ne želim da dajem nikakve prognoze. Zvuči kao fraza, ali stvarno moramo da idemo iz dana u dan – nema druge.

Nije ti strano da budeš nosilac tima, ali koliko će ti biti drugačije da to budeš sada, u svojoj Zvezdi, kao iskusan košarkaš?

To će mi sigurno biti veliki izazov. U Panatanaikosu sam tokom poslednje dve godine bio glavni igrač i nosilac, tako da mi to neće biti strano. Pripremam glavu i telo za ono što sledi, znam da ovde nije lako. Očekivanja su velika, pritisak je veliki, ali pripremam se. Pokušavam da se isključim iz svega što nije u vezi sa onim što ja mogu da kontrolišem. Kontrolisaću ono što ja budem mogao, radiću na stvarima u vezi sa ekipom i sve ostalo ću da isključim koliko god bude moguće.

Šta je prelomilo da se vratiš u Zvezdu?

Prelomilo je to što me je predsednik kluba (Nebojša Čović) pozvao i što je bio vrlo konkretan kada je u pitanju plan za predstojeću sezonu. Svideo mi se projekat u kojem mi je data ozbiljna uloga. Nije bilo teško, za dva dana sam odlučio da se vratim. Iako nekima deluje kao veliki korak – vratiti se u svoju zemlju i u svoj klub – mislim da to više nije tako, Kalina je to pokazao prošle godine. Nadam se da ću i ja uspešno ići njegovim stopama.

Ben (Bentil) nam reče da mu duguješ neke pare još iz Atine…

Kladili smo se kada su igrali Panata – Milano, rekao sam mu da ćemo ih dobiti u Milanu. Ali ja tu utakmicu nisam igrao, pa ne znam koliko se važi ta opklada, ali dobro – isplatiću, ha-ha.

Rekao je da ga niste vodili na lokalnu klopu, to bi trebalo da je tvoj zadatak kao bivšeg saigrača.

Ja sam ga video samo tri dana, nisam bio sa njima. Oni su bili u Turskoj dok sam ja ovde bio na oporavku, tako da nisam mnogo vremena proveo sa njima, ali vodiću ga. Siguran sam da je on već sve obišao sa njima, možda zna bolje i od mene.

Kako bi opisao Bentila, čime on u ovom timu može najviše da doprinese?

Ben je streč četvorka sa dobrim šutem spolja, a istovremeno je fizički dominantan – može da igra pod košem i da unese bilo koga. Samo treba malo da ga iskontrolišemo i da mu dodelimo ulogu koja je jasno definisana. Mislim da će to olakšati stvari i njemu i ekipi. On je dobar momak, vredan, radan i zaista sam imao samo pozitivne utiske dok smo zajedno igrali u Panatanaikosu. Radujem se saradnji, pomoći ću mu koliko budem mogao.

Koji bi savet dao Džejlenu Adamsu, igrate sličnu poziciju 1-2 – prvo mu je evropsko iskustvo, na šta posebno da obrati pažnju u prilagođavanju?

Kontrola ritma – mislim da je to ključ na plejmejkerskoj poziciji u Evroligi. Možda on nije navikao na to jer je igrao u Australiji i Americi, ali ovde je bukvalno svaka lopta zlata vredna. Evroligaške ekipe dve izgubljene pretvore u 10-0 i onda je to teško stići. Tako da – kontrola igre, da ceni tu loptu, da bude odgovoran za nju jer je plejmejker, što je možda najbitnija pozicija u ekipi i da se malo opusti, da igra svoju igru. Znam da nije lako, njemu je to prva godina u Evropi. To je kao kada hoćeš da naučiš jezik preko noći – jednostavno je nemoguće. Trebaće mu vremena. Mislim da je izuzetan skorer i da ako je agresivan i napada koš, otvaraće mu se prilike.

Proveo si dosta vremena sa Filipom Petruševom u reprezentaciji – da li je ovo sezona njegovog povratka na najviši nivo posle ne tako dobre sezone u Efesu?

Nadam se da je sa tim cijem došao u Crvenu Zvezdu, da podseti sve o kakvom se talentu radi. Vidim da je motivisan, da je raspoložen za rad i da je voljan da uči, tako da se nadam da će pokazati kvalitet koji ga je krasio one sezone u Megi, kada je bio MVP ABA lige.

Kako zasad funkcioniše tvoj odnos sa trenerom Jovanovićem?

Sve je super, zaista. Imamo odličnu komunikaciju. Nažalost, još nisam dobio priliku da na pravi način radim sa njim – nisam odradio takmičarski trening sa ekipom, ali postoji uzajamno poštovanje i razumevanje. Spreman je da mi pomogne, kao i ja njemu. Mislim da je ključ u komunikaciji, treba da je imamo u svakom trenutku, pa mislim da neće biti problema.

Kako bi definisao njegov košarkaški mozak, šta mu je osnovna filozofija?

Trener forsira brzu igru u tranziciji. U napadu ima dosta slobode za svakoga. Naravno, kao i svaki trener, zahteva čvrstu odbranu jer iz toga sve kreće – laki poeni. Siguran sam da će se i on vremenom navikavati na ceo ritam i still igre u Evroligi. Tu smo da mu pomognemo.

Koje ekipe ti se sada čine kao najjače u Evroligi?

Olimpijakos je stvarno moćna ekipa. Vidim da su zadržali 80 odsto ekipe i dodali dva-tri kvalitetna igrača, koja su im poboljšanje u odnosu na prošlu sezonu. Bukvalno već sada igraju u formi koju biste od njih mogli da očekujete u februaru. Oni će sigurno biti visoko rangirani.

Armani mi takođe deluje zaista dobro. Na svakom poziciji po dva vrhunska igrača, a imali su i kvalitetna pojačanja tokom leta. Efes, koji je dvostruki šampion Evrolige, doveo je Klajburna sada – najbolje krilo Evrope. Zatim Barsa, Real, klasično. Monako takođe izgleda moćno. Ima dosta kandidata. Sve to treba da se sa papira pretoči na teren, ali sigurno je da neće biti lako.

Za kraj, kako očekuješ da ćeš se osećati prvi put pred punim Pionirom?

Uhvatio sam sebe nekoliko puta da to zamišljam, ali mislim da treba da udem smiren – kada je sve dobro, da ne letim previsoko i obratno. Mislim da je to ključ u ovoj sredini. Kada istrčim – videću. Hoću da uživam u tom momentu i da budem smiren.