Obradović za SK: Posle Zvezde – najveće moguće resetovanje

Intervjui 5. jan 202318:21
Sport Klub

Evroligaški karavan doveo je u Beograd Sašu Obradovića, čiji će Monako u četvrtak uveče odmeriti snage sa Partizanom, a 12. januara i protiv Crvene zvezde, praktično na polovini najprestižnijeg takmičenja. Nekadašnji trofejni reprezentativac i trener koji je katapultirao svoju ekipu u vrh tabele, za Sport klub priča o predstojećim rivalima, reprezentaciji Srbije, takmičarskom formatu...iskreno i, emotivno.

Uprkos oscilacijama, crno-beli su vezali šest pobeda u ABA i Evroligi, veliko iskušenje za „kneževski“ klub?

„Sve je to promenljivo, nije konstantno, a s obzirom na male „gluposti“ koje su hladno mogli da završe kod kuće u svoju korist, zaslužuju respekt. Vođeni od najboljeg trenera današnjice ili „pređašnice“ kako god, biće teško da ga bilo ko nadmaši u bliskoj budućnosti. Sve ono što su crno-beli ostvarili prošle, ali i ove sezone, to je baza da bi sebe istakli kao jednog od favorita i za plasman u plej of.“

Pravo tek dolazi…
„U Monaku smo je drastično poraslo interesovanje, ali i očekivanja. Nosimo se dobro, u Evroligi i nacionalnoj ligi gde smo prvi trenutno, ali znamo da u ovom trenutku to nije najvažnije, jer je to promenljivo. Ekipe u Evroligi koje su sad počele da igraju bolje, dižu formu kao Partizan, s obzirom na kvalitet, njihova pozicija je sigurno mogla da bude drugačija u odnosu na nas. Zadovoljan sam ali to je uvek osetljivo da se izgovori, jer dolazi najvažnije. Evroligaši su se bolje upoznali, neki još imaju problema sa formom ili povredama, to sigurno utiče na rezultat, ali…Ovo je jedna od najzanimljivijih sezona, rezultatski i takmičarski.“

Mlađem kolegi i prezimenjaku i te kako je poznat stil rada evroligaškog rekordera, pod čijom je palicom je kao igrač osvajao svetske i evropske šampionate.

„ Željko je izuzetno zahtevan, to mu je prva karakeristika. To sam mogao i ja da „iskoristim“ u trenerskom poslu. Zahtevnost na treningu i detaljima, koji čine prednost i razliku, u njegovom slučaju doterani su do savršenstva. Ali, današnji treneri moraju da su fleksibilniji što se tiče tog dela. Ne samo da to danas ljudi ne mogu u toj meri da prihvate, već bi trebalo prepoznati šta ko može da uradi da bi izvukao maksimum. Željko je majstor za te stvari, samo je bilo pitanje vremena kada će to da legne u slučaju Partizana. Istina, u vreme sadašnje, stručnjaci moraju više da se prilagođavaju košarkašima, ali sigurno postoji način na koji on to radi. Ako su igrači na tvojoj stranu, slušaju te šta želiš i pokušavaju da ponove, model ima…Da li razgovorom, teškom motivacijom ili nečim trećim, nebitno, najvažnije je da on to uspeva da radi. Možda ponekad izgleda preagresivno, ali ako daje rezultate, nema razloga da se menja. Iz ličnog iskustva, a kraj aut linije ga imam punih 18 godina, doživeo sam veliku transformaciju prihvatanjem promena, od sebe samog do novih generacija…Ne možeš da budeš stara škola i pokazujež preveliku emociju u svakom momentu. Treba da je dobra selekcija, da pronađeš način kako ćeš da komuniciraš pre, na samoj utakmici, ali i posle toga.“

Monako nema istoriju
„Gledajući Monako, svaka utakmica nam je bila na jednu loptu, osim one u Bolonji. To sve čini takmičenje interesantnijim. U Monaku je euforija zbog načina na koji smo igrali, ali i igramo, dobijamo, daje određenu dozu samopozdanja. Ali, mnoge stvari mogu da utiču na promenu forme, kao kod nas povreda Džordana Lojda, bilo bi dobro da se brzo vrati. Svi već sada pričaju da smo sigurni za plej of, pa za fajnal for…Zaboravljajući da je ovo klub bez košarkaške istorije, koja ti garantuje određeni status. Mi se borimo za mesto u evroligaškom vrhu, adekvatno budžetsko ulaganje, a nemamo najveće, tu smo među osam, pa kada se sve sabere, ne bih se složio sa onima koji nas već vide „tamo daleko“. Naša trenutna pozicija je odlična, ali nisam od onih koji je zadovoljan trenutnim, već gledam u budućnost, način na koji možeš da popraviš neke stvari, dovedeš pojačanje za još jedan iskorak.“

Duelu sa Partizanom, Obradović može da pristupi maksimalno profesionalno, ali okršaj sa „njegovom“ Crvenom zvezdom je i svojevrsna emotivna borba, izmešani osećaji posle dolaska za kormilo, pa rastanka posle jedva pola sezone, u zimu 2020.

„Boravak ovde mi je dosta pomogao bez obzira kako to nekome zvučalo. Prvo ljudski da sazrem u odnosu na neka svoja životna shvatanja. Bio sam loš prema sebi jer sam svaku situaciju mnogo teže prihvatao i nosio se sa tim, pa je došlo do momenta kakvog je došlo, da bi usledio najveće moguće „resetovanje“. Znam koliko je to teško, a ljudi koji me sada vide sigurno pomisle, pa ovaj je na nekim pilulama, nije to isti čovek…Meni je drago da se i dalje priča o tome. Ali, promenio sam način života, disciplinovao se, posvetio sebi, načinu ishrane, treningu, da bi me sve to što više očuvalo iz ovakvog ludila.“

Naivne greške
„Ne sme da se dešava kao na utakmici u Milanu, serija od 19:0, kada ni tajm aut, ni tehnička, ni izmena, ne mogu da pomognu…Rekli bi da smo malo naivni, ali postoji način i da se velika serija protivnika zaustavi. Da li odbrambeno ili napadački, mi to moramo da sredimo da bi meč rezultatski kontrolisali. Bilo je tako i protiv Makabija, naša dominacija u prvom poluvremenu, a posle, kao i protiv Panatinaikosa, povedemo finom razlikom, pa padnemo. Te stvari moraju da budu konstantnije. Doduše, ekipa mora da diše sama sa sobom, pa sa mnom, da bi to bilo još jasnije.“

Srbija je prilično specifična, pa ni pozicija trenera nije ista kao u inostranstvu.

„Malo je drugačije nego u Monaku, ali nećemo da ulazimo u detalje. Okrenuo sam drugi list u životu. Osim da je moja ambicija uvek najveća gde god bio, ali prepoznao sam i jednu drugu stvar, mislim i da je to mnogo važno. U odnosu na ovo takmičenje, očekivanja, stres koji nosi do najvećih granica…Možda to neko ne vidi, ne razume, ali samo ja znam kako je meni i onima koji su u mom odelu. Potrudio sam se, pa i kada sam godinu dana bio bez posla, da dosta radim na sebi, da koliko god je moguće ostanem fizički i mentalno zdrav. A kad mi ponestane strasti, radiću nešto drugo. Ovo mi je važno, ali nije i najvažnija stvar. Način na koji pristupam problemima je potpuno različit čak i u odnosu na blisku prošlost.

Slovo o Džejmsu
„Ivan Ljubičić, nekadašnji teniser, pa kolega trener, objasnio mi je iz svog ugla, a može da se primeni i kod nas. Tebe igrač plaća, moraš da paziš kako se ophodiš, kako ćeš da preneseš znanje, adaptiraš se na nekoga, napraviš dobar odnos, imaš pravo na kritiku, način da ga ubediš u svoju priču…U prenesenom smislu na menei Monako, trebalo bi da znaš da imaš igrače koji su odlično plaćeni, koji to nose sa određenim kvalitetom i manama. Dobar reprezent je baš Majk Džejms. Za poslednjih godinu dana, koliko sam ponovo u Monaku, funkcionišemo na najvišem mogućem niovu, uprkos nekim sitnim incidentima, čak i tokom utakmica, što ljudi vide. To ne uzimam lično zato što znam da je čovek koji je spreman da sve to pokaže i prema sebi. On ima talenat, ali i težu narav koja dolazi do izražaja u momentima kada mu ne ide najbolje. Ali, pripremam se za svakog igrača kao individualni kouč. Sa svakim moraš na različit način da komuniciraš, ali i da istovremeno imaš disciplinu u grupi i pravila koja važe za sve. Gledam trening, pa mi bude glupo da zaustavim zbog nekih detalja, koji jesu važni. Ali kada vidiš taj njegov nivo talenta i sa kojom lakoćom rešava neke stvari na terenu, bude ti zadovoljstvo da sve to gledaš i budeš deo toga bez obzira na nesavršenosti. Koji god probelemi bili ili će biti sa njim, nisu krucijalni sa nesagledivim posledicama, naprotiv.“

Ipak, je (ne)moguće gurnuti pod tepih taj vaš specifični odnos prema klubu gde ste započeli košarkaški (igrački) uspon?

„Možda ljudi nisu mogli da primete koliko sam jako, baš jako želeo da se ovde odigra najbolje moguće. Verovatno niko nije i ne bi uradio kao ja, da plati svoje obeštećenje da bi imao priliku da vodim svoj matični klub. A uz nekih milion faktora zašto se to nije odigralo kako je trebalo, ostala je neka praznina, velika rupa da sa klubom sa kojom sam stasao, od kadeta osvajao titule, dao svoje zdravlje, kolena, život, na kraju krajeva. To bi svakako trebalo da se ceni bez obzira na sve okolnosti. Neko će manje, više to da uradi, neki neće ni da se sećaju. Ali, znam šta sam uložio i u to moje malo, kratko trenersko bivstvovanje u Zvezdi, ne bi li stvari bile na najboljem mogućem nivou. Ali, nije se dogodilo.“

Sledeće nedelje sledi još jedan doček u „Pioniru“?

„Ne bavim se stvarima na koje ne mogu da utičem. Da li će da bude dobro, jer kažem, svi ljudi bi trebalo da znaju da sam čovek koji voli svoju zemlju i onaj koji predstvalja Srbiju tamo negde, u Monaku. Da ne pričam o ličnim zaslugama i poštovanju koje mi je ukazano nedavnom dodelom ordena kneževine. Ne znam da li ga je još neko dobio, a ovdašnji ljudi bi trebalo da su ponosni koliko sam ja ponosan. Kao i koliko bih voleo da što više igrača sa ovih prostora tamo zaigra…Kalinić je bio opcija, mnogo sam ga želeo, nisam ga dobio, jer je želeo da zaigra u Barseloni. Moja dva asistenta su iz Beograda, kada god mi bude neko trebao, gledaću u ovo, naše dvorište.“

Teško možeš da prevariš
„Velika je potrošnja u Evroligi i svi su na gubitku nemajući mogućnost pravilnog oporavka, niti pravih priprema za sezonu, tako dolazi do preopterećenosti i povreda. Da bi imali najbolje takmičenje, više nivo igre, bolja igračka izdanja, neophodan je manji broj utakmica. Sam taj deo pripreme utakmica, koji treba da pokaže prave stvari, trenerska taktička nadmudrivanja, u ovakvim uslovima, teško da možeš da prevariš protivnika. Bojim se da će bilo šta da se menja u dogledno vreme, iako je u interesu košarke drugačiji format.“

Na kojoj su „visini“ vaše trenerske ambicije?

„Kada vidite devet evropskih trofeja Željka Obradovića, ili kada se kao gledalac nađete na nekom fajnal foru, poput mene, recimo u Berlinu, zapitao sam se:“Kada ću samo jednom da dođem na ovakvo mesto…“ A onda sam shvatio, daću sve od sebe. Ciljevi su tamo negde zapisani, ali, možda se neki kosmos nekad otvori, ili se možda, iz nekog razloga, neće otvoriti. Ne bi trebalo da me obeshrabri, sve je ovo proces. Svi smo predviđeni da budemo tu ili tamo, tako čovek treba da prihvati stvari, onda će biti mnogo lakše.“

Pred duel sa crno-belima, možete da računate na sve prvotimce osim Džordana Lojda?

„Svi su spremni osim njega, ali videćemo koliko obzirom na „pakao“ koji nas očekuje u Areni. Meni uopšte nije problem da to prihvatim, ali… Bilo kakva mentalna priprema je teška, šta god izgovorio, da li će kriterijum biti ovakav ili onakav, da li će rival da bude ekstra agresivan i motivisan i kako to kontrolisati, to je dobar teoretski početak, ali ono što je mnogo teže je sama situacija gde mnogi gube kontrolu. Drugačije se igra pred polupraznim i punim tribinama, menjaju sudijski kriterijumi, dobre odluke rivala…Samopouzdanje je drugačije kada imaš, ne šest nego osam igrača protiv pet…Navijači su veliki, ali ne i jedini faktor.“

Po prvi put u istoriji, Srbija ima dva predstavnika u Evroligi?

„Velika stvar za našu košarku. Zbog načina na koji igraju, promocije koju prave, dizanja interesovanja na najbolji mogući način, kvalitet rostera…Ljudi mogu da uživaju. Neke stvari su mogle da se dešavaju drugačije za večite, odnosno mogli su da imaju i više pobeda. S obzirom na izjednačenost takmičenja, mislim da će i jedni i drugi, imati šanse za plej of, ali da ne prognoziramo. Vidte koliko je sve nepredvidivo. Samo te šokira vest, hoće li ili neće da bude Kampaco, pa povreda Vildoze, nije to baš zanemarljivo, nije ista ekipa. To je faktor koji menja i očekivanja, što se tiče Zvezde. U Partizanu su za sada svi zdravi i to je najvažnije. Za crveno-bele nije laka situacija sa zabranom registracije Kampaca do kraja februara. Bila su realna očekivanja (velika) obzirom na roster, koji je u međuvremenu napravljen, da budu maksimalno takmičarski ravnopravni sa bilo kojom evroligaškom ekipom. Ali, Zvezdu ne bi trebalo potcenjivati ni bez dvojice Argentinaca zbog načina na koji igraju. Ivanović je iskusan trener, zna kako bi se trebalo ponašati na ovom podneblju. Radili smo u isto vreme u Rusiji, ima ideju, zahtevan je, cenim ga, ništa nije slučajno…“

Nije slučajan ni neuspeh seniorske reprezentacije na proteklom EŠ?

„Nismo zaslužili takav kraj, ispadanje u osmini finala. Nismo ni igrali tako loše. Sve je to na jednu utakmicu, ekipe koje nemaju toliki kvalitet imaju neku šansu, koji dan priprema, raspoloženje… Naravno, sve to vremenom može i da padne…Najvažnije je da se očuva kult reprezentacije i da se neguje. Da se odluke najboljih igrača poštuju, a opet da se nađe način da mogu da se odazovu. Da uvek budemo u najboljem sastavu, ma gde ko igrao, to je najvažnije za budućnost srpske košarke, koja mora da ima podršku i da se nadamo najboljem.“

Ali selektori u FIBA kvalifikacionim prozorima ne mogu da računaju na najbolje?

„Onda ne možeš uvek da budeš na svom nivou koliko god da si veliki i iskusan trener. Niti možeš da utičeš na promenu toka meča, odluke, koliko god bio posvećen, dobro pripremio utakmicu…Koliko god da si kao kouč spreman za meč, toliko faktora utiče na sam tok meča. Kriveći sebe zašto se nije odigralo kako sam očekivao, vremenom sam shvatio da nisam jedina stavka. Tako sam sebi olakšao. Slično je i sa reprezentacijom.“

Gde se trenutno nalazi srpska košarka?

„I dalje smo najpriznatiji u odnosu na dva MVP (NBA i Evropa), pa kroz ova dva „poklona“ u Evroligi (Zvezda, Partizan). Znači, na najvišem smo nivou i tu bi trebalo da ostanemo.“

Da li pomislite na eventualni povratak u rodni grad?

„Nisam čovek koji pravi neke velike planove. Neka želja postoji da budem i tamo i ovamo, da bude i Real, Barselona i reprezentacija…Sve postoji negde „tamo“. Nije previše produktivno ni kada si previše „tamo“ u budućnosti, naravno, ne valja ni kada si u prošlosti. Tu sam gde jesam i borim se za svaki novi dan.“

Obradović jednog dana sa nacionalnom selekcijom?

„Uh, daleko je to, daj da vidim kako da pobedimo Partizan.“

Komentari

Vaš komentar