Istorija EL: Privatni avion za igrača koji donosi titulu

Bil Bredli

Nekadašnji američki senator Bil Bredli (79), jedinstvena figura u istoriji košarke, živeo na relaciji Oksford – Milano u sezoni 1965/66, kada je Simental (danas Armani) osvojio svoju prvu titulu. Uz Emanuela Đinobilija jedini je igrač sa tri najznačajnije titule: NBA, Evroliga, Olimpijske igre. Sa ekipom Oksforda gost reprezentacije Beogradskog univerziteta, kada su protiv njega igrali i Dušan Ivković, Milutin Mrkonjić, Vladislav Lale Lučić…

Istorija Evrolige

Engleska nikada nije bila poznata po košarci, ali je ta zemlja na određeni način povezana s jednim istorijskim događajem u Evroligi. Američki košarkaš Bil Bredli (79) – jedinstvena ličnost u istoriji košarke – bio je na postdiplomskim studijama na Oksfordu dok je predvodio ekipu milanskog Simentala (danas Armani) do njene prve titule u Kupu šampiona, 1966. godine. U toj sezoni živeo je na relaciji Oksford – Milano, kada je italijanski klub povremeno za njega slao privatni avion.

„Moja godina u Milanu bila je veoma važna godina u mom životu. Igrali smo dva puta mesečno u Kupu šampiona. Putovao sam iz Oksforda u kojem, nažalost, nisu imali košarkaško igralište. Kada bih odlazio u Milano, vežbao sam dva ili tri dana sa timom. Zbog nedostatka treninga na Oksfordu, moja težina je porasla iznad moje optimalne težine za igru”, govorio je svojevremeno Bredli (196 cm, bek-krilo) za sajt kluba iz Milana za koji je igrao u sezoni 1965/66, na poziv trenera Čezarea Rubinija.

Posle univerzitetskih i košarkaških uspeha na Prinstonu (igrao na Fajnal foru NCAA 1965, proglašen za MVP, UCLA šampion sa trenerom Džonom Vudenom), Bredli je stigao na Oksford na postdiplomske studije, na smer Politika, filozofija i ekonomija. Oksford je s njim bio dvostruki uzastopni univerzitetski šampion Velike Britanije, 1965. i 1966. U to vreme igrao je dve revijalne utakmice protiv reprezentacije Beogradskog univerziteta, po jednu u oba grada. U beogradskom timu igrali su potonji selektor Jugoslavije i Srbije Dušan Ivković, Milutin Mrkonjić (kao i Bredli u SAD, u svojoj zemlji izgradio političku karijeru), Vladislav Lale Lučić, Branislav Novčić, Slobodan Gordić (kao pojačanje), Vladimir Mijušković…

Bredli je igrao u Kupu šampiona (Evroligi) kada se prvi put šampion odlučivao na završnom turniru (fajnal-for). Debitovao je 4. novembra 1965, na gostovanju u Nemačkoj, MTV Gisen – Simental 77:88, kada je postigao 28 poena. U revanšu je dao 36 (pobeda 103:73), zatim je ekipa iz Milana u osmini finala izbacila Hapoel posle dve pobede (u gostima 80:65 – Bredli 26, kod kuće 87:53 – Bredli 25); a onda je usledilo šest utakmica u četvrtfinalnoj grupi, protiv Rasinga iz Mehelena (poraz u gostima 104:94 – Bredli 42; revanš 95:66 – Bredli 33), Slavije iz Praga (poraz u gostima 96:77 – Bredli 21; revanš 82:59 – Bredli 26), Reala iz Madrida (poraz u gostima 71:66 – Bredli 20; revanš 93:76 – Bredli 27).

“Naučio sam važnost prednosti domaćeg terena u Kupu šampiona u kojem zbirna razlika u oba meča odlučuje pobednika serije”, pričao je Bredli o toj sezoni, „Protiv ekipe iz Praga u Milanu smo pobedili sa oko 17 razlike, ali kada smo igrali u Pragu izgubili smo sa oko 19 razlike. Milanska štampa je brutalno kritikovala moju igru. Komentari su bili: -Šta Bredli misli da će doći ovde i da ne bude u vrhunskoj formi, kako se usuđuje da ima višak kilograma!’… Kada se osvrnem na to, mogu da budem zahvalan na tim negativnim kritikama štampe. Osećam da dugujem italijanskoj štampi zahvalnost što mi je pomogla da se fokusiram na ono što treba da uradim. Mislim da je to jedini put u mojoj igračkoj karijeri da sam spoznao da su mi kritike štampe bile korisne”.

Na završnom turniru u Bolonji, Simental je u polufinalu pobedio ekipu moskovskog CSKA sa 68:57 (Bredli 20), a u finalu, 1. aprila, savladao je prašku Slaviju sa 77:72 (Bredli 14), kada je Bredli treći put uzastopce u toj sezoni postigao manje poena u direktnom okršaju sa Jiržijem Zidekom (otac NBA igrača Jiržija Zideka Mlađeg) koji je te sezone bio najbolji strelac Kupa šampiona.

Posle naredne sezone Bredli je otišao u NBA, u Njujork, i za deset sezona u Niksima (1967-77) osvojio dve titule, 1970. i 1973 i jednom igrao na Ol-staru (1973). Postao je prvi igrač u istoriji košarke koji je osvojio tri najvažnije titule – Evroliga (1966), NBA (1970, 1973) i Olimpijske igre (1964) što je uspeo da dostigne samo argentinski košarkaš Emanuel Đinobili (sa Virtusom iz Bolonje osvojio Evroligu 2001, sa Argentinom olimpijsko zlato 2004, sa timom San Antonija četiri titule u NBA). Na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964, Bredli je igrao protiv reprezentacije Jugoslavije (69:61 za SAD) koja je, bez povređenog Radivoja Koraća, završila tek na sedmom mestu.

Na završnom turniru u Bolonji, Simental je u polufinalu pobedio ekipu moskovskog CSKA sa 68:57 (Bredli 20), a u finalu, 1. aprila 1966, savladao je prašku Slaviju sa 77:72 (Bredli 14), kada je Bredli treći put uzastopce u toj sezoni postigao manje poena u direktnom okršaju sa Jiržijem Zidekom (otac NBA igrača Jiržija Zideka Mlađeg) koji je te sezone bio najbolji strelac Kupa šampiona.

“Posle Tokija, protiv Bredlija sam igrao i u prvenstvu Italije, dok je igrao u Milanu. Trebalo je tog leta, uoči olimpijskih igara, da se pripremamo sa Amerikancima na Havajima. Pozvali su nas u goste, verovatno zato što smo ih prethodne godine savladali na Svetskom prvenstvu u Riju. Međutim, savezni kapiten Aca Nikolić je iz nekih razloga odbio taj poziv…”, kaže nekadašnji reprezentativac Jugoslavije Nemanja Đurić.

Bil Bredli je posle košarke izgradio zavidnu karijeru u politici. Bio je senator od 1979. do 1997, a 2000. godine izgubio je od Ala Gora u stranačkim izborima (demokrate) za kandidata za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Komentari

Vaš komentar