Istorija EL: Tajna policija režirala najduži meč u istoriji

Nezaboravno 7. nov 202210:00 > 10:022 komentara
OKK Beograd/FIBA

U revanšu polufinala Kupa šampiona, 21. marta 1965, OKK Beograd – Real 113:96, domaćin po svaku cenu hteo da dođe do pobede od 24 poena razlike, međutim, ni „pokvareni sat” mu nije pomogao. „Tog dana se u Madridu igrala fudbalska utakmica koja je počela posle naše i završila se pre nje”, kaže igrač Madriđana Kliford Luik…

Povezane vesti

„Pitate me zašto mislim da je naša utakmica sa OKK Beogradom najduža svih vremena… Pa, jednostavno: Tog dana se u Madridu igrala fudbalska utakmica koja je počela posle naše i završila se pre nje”, kaže Kliford Luik o revanšu polufinala Kupa šampiona (Evrolige) koji se odigrao u Beogradu, 21. marta 1965.

Postojalo je mnogo teorija o tome kako je došlo do toga da ova utakmica traje puna tri sata, ali je istina samo jedna. Tom produženju kumovala je Služba državne bezbednosti u Beogradu, sa ciljem da se obračuna sa zemljom s kojom Jugoslavija tada nije imala diplomatske odnose (Španija).

„OKK Beograd je trebalo da pobedi Real sa 24 poena razlike, međutim, na kraju se završilo sa 17, mada je OKK Beograd u jednom trenutku došao do 21, ali nije mogao dalje,“ govori direktor FIBA Zoran Radović čiji otac je na toj utakmici sedeo za zapisničkim stolom.

„Sve je bilo rađeno da OKK prebrodi Real, jer mnogo toga je stajalo između te dve utakmice, Frankova Španija i Titova Jugoslavija… Dogovor je bio da utakmica praktično traje dok OKK Beograd ne pobedi.“

OKK Beograd/FIBA

Trener Madriđana Pedro Ferandiz je imao na raspolaganju izvanredan sastav, na čelu sa Emilijanom Rodrigezom, tada jednim od najboljih evropskih strelaca. U prvom meču, 10. marta 1965, Real je na svom terenu pobedio sa 84:61 (43:32) posle 24 poena američkog centra Boba Bardžesa.

Njemu je u reketu parirao Trajko Rajković (29) dok je Radivoj Korać (19) bio ispod svog proseka (19). Koliko je ovaj meč bio politički važan, svedoči i to što su beogradski „plavi” otputovali u Madrid čarter-letom, što je bilo nezamislivo za tadašnje prilike. Ekipa je morala da ide preko Nice u kojoj su se, u španskom konzulatu, vadile vize.

Asovi poput Kliforda Luika, Emilijana Rodrigeza, Boba Bardžesa i Lola Sainza nisu ni slutili šta ih čeka u Beogradu. Jugoslovenski šampion je hteo po svaku cenu da prođe u finale, a uprava kluba je iskoristila svoje političke veze da Slobodana Gordića izvuče sa odsluženja vojnog roka i ubaci u tim.

„Mi smo imali jedan peškir za sve nas, a oni su imali svi po svoj peškir, sa izvezenim inicijalima. Obučeni kao gospoda, svi odela… dok smo mi bili dostojanstveni na svoj način,“ kaže Gordić koji je u to vreme bio reprezentativac Jugoslavije.

Svima u dvorani bilo je jasno da se utakmica mimo svih pravila otegla u nedogled, ali niko nije znao ko vuče konce. U Realu su godinama posle toga verovali da je sve režirao trener OKK Beograda Bora Stanković…

Radivoj Korać
OKK Beograd/FIBA

„Iako je prvo poluvreme trajalo normalno, drugo je trajalo onoliko dugo koliko je želeo Bora Stanković – moj brat, dugogodišnji prijatelj i čovek kome se divim. Onog trenutka kada je uvideo da neće moći da nas prestignu, odlučio je da je kraj. Trebalo je to doživeti. Sat je bio ručni, nije bilo semafora, sve se radilo preko zapisnika, a igralište se nalazilo na sredini velikog stadiona…“ govorio je trener gostiju Pedro Ferandiz.

Međutim, trener domaćina nije imao nikakve veze sa tim…

„Pedro Ferandiz i ja smo bili i ostali prijatelji, ali tada nije imao pravu informaciju. To je bila ideja uprave kluba koja se nije konsultovala sa mnom. Htela je da se revanšira Realu za loš tretman koji smo imali u Madridu. A postojalo je i ono da treba tući Špance zbog Franka, zbog političkih odnosa Jugoslavije i Španije. Da su košarkaški znalci vodili računa o vremenu, mogli smo da dobijemo utakmicu. Pedro i ja smo se posle toga godinama zafrkavali, gde je on pričao: „Odem kod čoveka za zapisničkim stolom, a on kaže: ’Šest minuta.’ Dođem posle pola sata: ’Pet i po minuta’…” – pričao je svojevremeno o tom meču Stanković.

Da niko u timu nije bio obavešten o ovoj „taktici”, danas potvrđuje Zoran Radović:

„Taj dogovor je napravljen bez znanja trenera Bore Stankovića. Sve je spremio tadašnji predsednik kluba Iva Radulović koji je bio načelnik beogradske Udbe. Zapisnički sto se sastojao od Miomira Lilića, legende zemunske košarke, koji je vodio zapisnik, merilac 30 sekundi bio je Aleksandar Protić, a vreme je merio moj otac Sava Radović. Ni oni nisu sasvim znali celu priču, jer ih niko nije obavestio. Iva Radulović je iza mog oca postavio čoveka koji je mom ocu svaka dva minuta govorio koliko ima vremena do kraja i shodno tome moj otac je merio vreme… Iva Radulović je znao da se rođeni brat mog oca nalazi na Golom otoku, gde je prvo bio osuđen na smrt a posle na 25 godina zatvora, zbog neuspelog atentata na Tita. I onda je taj čovek iza mog oca jednostavno prstom gurao mog oca i govorio mu: „Rekao Iva pet minuta, kaže Iva još pet minuta, kaže Iva sedam minuta…”

Tako da je ta utakmica trajala puna tri sata…

OKK Beograd/FIBA

OKK Beograd je u revanšu pobedio sa 113:96. Nije mu pomogla ni vanserijska partija Radivoja Koraća koji je postigao 60 poena. Za „plave” su igrali i Miodrag Nikolić 17, Slobodan Gordić 16 Trajko Rajković 12, Bogomir Rajković 8, Dragutin Tošić 5, Milorad Erkić, Zoran Maroević 2, Brunislav Pavelić, Sreten Savić 8, Ljubomir Stanković 2, Zoran Bojkić, Milan Stevanović.

Sponzor specijala Evroliga 22-23 – www.soccerbet.rs

Komentari

Vaš komentar