Iz istorije Evrolige: Sa vojničke straže na meč s Realom

Prvi meč OKK Beograda u Kupu evropskih šampiona 1959; Foto: OKK Beograd/FIBA

Slobodan Rica Gordić (1937-2022), koji je prethodne sedmice preminuo u Belgiji, bio je jedan od asova Kupa šampiona (Evrolige) u prvih sedam sezona tog takmičenja, kada je imao prosek od 16,73 poena. Na debiju na evropskoj sceni, na DIF-u, pred stotinak gledalaca, u polufinalu na Tašmajdanu – pred 8.000.

Povezane vesti

Slobodan Rica Gordić (1937-2022), koji je prethodne sedmice preminuo u Belgiji, ostao je upamćen kao jedan od najznačajnijih igrača „srebrne generacije jugoslovenske reprezentacije”, ali nikako ne treba stavljati u drugi plan njegovu ulogu u prvim godinama Kupa šampiona (Evrolige). U prvih sedam sezona ovog takmičenja igrao je četiri puta sa OKK Beogradom, tri puta stizao do polufinala (1959, 1964, 1965), a na 15 utakmica imao je prosek od 16,73 poena.

Taj prosek je i u ono vreme bio odličan (a i danas, drugi najbolji strelac EL prošle sezone Mirotić 16,5), tim pre što je Gordić igrao u timu sa svojim drugom iz školske klupe Radivojem Koraćem, na kome se zasnivala taktika „klonfera”, koji je prosečno postizao 41,4 poena. U ono vreme ekipe nisu igrale tako mnogo mečeva kao danas, tako da je Gordić po svojoj igri i značaju (nezamenljiv u timu) spadao u red asova tadašnjeg Kupa šampiona u kojem su igrali samo šampioni evropskih zemalja. Bio je krilo, mada je preuzimao i ulogu centra sa svojih 195 cm (kad je to bilo neophodno – kako je govorio ) kao dobar šuter koji je mogao da postiže koševe na razne načine, pa i horogom.

Gordić je igrao na prvoj utakmici Kupa šampiona koja je ikada odigrana u Srbiji, u drugoj sezoni tog takmičenja, u revanšu osmine finala sa grčkim AEK-om u sali DIF-a, pred jedva stotinak svedoka. OKK Beograd je posle pobede u Atini, 84:76, bio još ubedljiviji na svom terenu (121:53) posle 46 poena Koraća, 33 Nikolića i 24 Gordića.

Ekipa OKK Beograda 1964: Foto: OKK Beograd/FIBA

„Mi smo 1957. ušli u Prvu ligu i bili smo treći, a već naredne godine bili smo prvaci države,“ govorio je Gordić.

„I tada smo igrali prve utakmica Kupa šampiona protiv AEK-a na DIF-u. Možete da zamislite, ona mala sala, nema mesta za gledaoce, a igrate u inostranstvu pred tri-četiri hiljade gledalaca. Onda smo 1959, na Tašmajdanu, u polufinalu Kupa šampiona protiv Akademika iz Bugarske, igrali pred 8.000 gledalaca. To je prvi put da sam igrao pred tolikog sveta. Tada je napravljena dobra ekipa, dobrih drugova, koji su bili nerazdvojni gotovo ceo dan i to se pokazalo na terenu. Pomagali smo jedan drugome koliko je moguće bilo. Igrali smo divnu košarku.“

Najveći njegov žal, kad je reč o ovom takmičenju, bio je revanš osmine finala protiv Antverpena, početkom 1961 – jer taj meč se nije ni odigrao!

„Zbog nereda u Beogradu i napada na belgijsku ambasadu, posle ubistva Patrisa Lumumbe, policija je zabranila revanš meč osmine finala s Antverpenom. Iako smo neočekivano lako izgubili prvu utakmicu u gostima (66:47), to u ono vreme nije bila velika razlika. Siguran sam da bi smo ih dobili kod kuće sa više od 20 poena razlike i da bismo i te godine stigli barem do polufinala,“ govorio je svojevremeno Gordić.

Slobodan Rica Gordić; Foto: OKK Beograd/FIBA

Utakmica sa belgijskim timom se nije igrala u Beogradu, zato što je jugoslovenska policija odbila da garantuje bezbednost gostima, posle ubistva prvog premijera nezavisnog Konga Patrisa Lumumbe, 17. februara 1961. Tako je Antverpen pobedio službenim rezultatom, 2:0, što je bio prvi politički udar na Kup šampiona koji se u to vreme suočavao i sa mnogim drugim izazovima.

Još jedna velika utakmica Kupa šampiona, koja se urezala u Gordićevom sećanju, odigrala se 21. marta 1965: OKK Beograd – Real 113:96. U najdužem meču svih vremena (domaćin „štelovao” sat prema svojim potrebama), Beograđani nisu uspeli da nadmaše prednost Madriđana iz prvog susreta polufinala (84:61), mada je i tu politika umešala prste…

OKK Beograd 1963; Foto: OKK Beograd/FIBA

Povezane vesti

„U to vreme bio sam u vojsci i nisam mogao da igram u Madridu. Međutim, pošto smo tamo imali loš tretman, a i zna se da nije bilo diplomatskih odnosa između dve zemlje, odjednom sam za revanš dobio dozvolu da igram. Mislim da sam bio prvi vojnik koji je mogao da igra za klub u Kupu šampiona. Kako je došlo do toga?! Koliko sam upoznat, i sam predsednik Tito je umešao prste, jer trebalo je pobediti Franka. Uglavnom, direktno sa straže došao sam na utakmicu. Sećam se da su me menjali jedno deset puta, takve sam grčeve imao. “

I pored tih grčeva i tek jednog treninga, Gordić je postigao 16 poena. Bila je to njegova poslednja utakmica u najboljem evropskom klupskom takmičenju.

Petorka OKK Beograda: Foto: OKK Beograd/FIBA

Sponzor specijala Evroliga 22-23 – www.soccerbet.rs

Soccer Evroliga, Soccer Euroleague
SK

 

Komentari

Vaš komentar