Preko pola: Idealna sezona da se „napadne“ Evroliga

KK Budućnost Voli

Uprkos tome što ove sezone u Evroligi ne učestvuju tri ruske ekipe koje su se borile za plasman u plef-of prošle takmičarske godine, sa svih strana čujemo kako je ovo jedno od najkompetitivnijih sezona u bliskoj istoriji lige.

Povezane vesti

Prvi put, ako izuzmemo ruske klubove, kao što su takmičenja to i uradila, ne postoji ni jedna ekipa izvan Evrolige za koju bi se reklo da bi trebalo, ili čak mogla, da igra u njoj, kao što je to bio slučaj u prošlosti. Drugo najbolje takmičenje u Evropi, Evrokup su osvajale ekipe (i veliki budžeti) kao što su, na primer, Monako, Real Madrid, Uniks, Darušafaka, dok ove sezone to takmičenje nema jasnog favorita. Gledajući tabelu nemoguće je čak i pretpostaviti kako će se odvijati nastavak sezone, ali po nekom opšte prihvaćenom mišljenu favoriti su Gran Kanarija, Huventud, Venecija, Budućnost… Burg ili Kluž? Promiteas ili Prometej?

Samim tim, što se Evrolige tiče, deluje kao da konačno igraju sve ekipe koje bi objektivno gledano u tom takmičenju i trebalo da učestvuju. Nije teško predvideti, ili pretpostaviti da bi se poslednja ekipa u Evroligi najverovatnije prošetala do finala, pa tako i do trofeja drugog najozbiljnijeg evropskog takmičenja. Imajući to u vidu, pravila su pravila, te će jedna od gorepomenutih klubova iz Evrokupa svakao zameniti aktuelnog Evroligaša.

Trenutno ne deluje realno kao da će se ruske ekipe priključiti takmičenju već od naredne sezone, mada u slučaju da se to i desi, pretpostavka je da bi Partizan i Valensija izgubile „vajld kard“.

Partizan će naravno imati priliku da se kvalifikuje i kroz ABA ligu (kao i Zvezda), međutim, Valensija, kao i Bolonja (ako ne uđu u top osam) takvu šansu neće imati. Sa druge strane, Zvezda i Partizan prave sjajnu košarkašku atmosferu na domaćem terenu, dok istovremeno prodaju veliki broj karata, te je i dalje prosto nejasno po čemu su određene ekipe više zaslužile A licencu nego prvenstveno Zvezda, koja je već skoro celu deceniju ozbiljna Evroligaška ekipa, ali i Partizan koji je nakon kraće pauze, u protekle dve sezone jasno dokazao da im je mesto – sa sve Željkom na čelu, naravno – u Evroligi i nigde drugde.

Samim tim, ako uzmemo u obzir – i nekako se jednoglasno složimo – da (izuzevši ruske ekipe) ubedljivo najboljih osamnaest klubova u Evropi ove sezone učestvuje u Evroligi, deluje sasvim logično da se ovaj sastav zadrži i održava na duže staze. U slučaju da se CSKA i, na primer, Zenit ili Uniks, vrate ne bi trebalo da bude previše oklevanja u smislu proširenja lige u vidu dodatna dva kluba. Uostalom, raspored Evroligi očigledno nije najpreča stavka, pa samim tim gde je 34 utakmice, tu može biti i 38, pod uslovom da se usklade termini za FIBA prozore i domaća prvenstva.

Po svemu sudeći, čini se kao da je takozvani rat između FIBA i Evrolige vidljivo oslabio sva evropska takmičenja (osim Evrolige), iako se te dve institucije deklarišu kao da su im primarni ciljevi promocija, poboljšanje i dizanje košarke na viši nivo. Svakako, Evrokup bi bio jači da ekipe kao što su na primer, Karšijaka, Darušafaka, Hapoel Jerusalem učestvuju, dok bi FIBA liga šampiona takođe bila kompetitivnija da određene ekipe iz Evrokupa igraju u njoj. Samim tim, bez
želje za omalovažanjem tih takmičenja, ona jednostavno gube na svojoj težini kroz postojanje čak četiri različita evropska kupa.

U svakom slučaju, biće zanimljivo pratiti Evrokup ove sezone, imajući u vidu da dosta klubova ima jedinstvenu priliku da osvoji ovo takmičenje, a time i da se kvalifikuje za Evroligu. Iz tog razloga, ova sezona je delovala kao idealan trenutak za određene ekipe da povećaju budžet i napadnu trofej koji bi im istorijski gledano bio nedostižan. Na primer, deluje kao da bi ekipama kao što su Budućnost (koja je vidno smanjila budžet u odnosu na prošlu sezonu) i Cedevita Olimpija bilo možda čak i lakše da osvoje Evrokup nego ABA ligu, s obzirom da taj put vodi kroz dve Evroligaške ekipe, kalibra Zvezde i Partizana.